Osim velikog povećanja cena svih namirnica, u marketima se mahom suočavamo i sa raznim prevarama, dovođenjem kupaca u zabludu, lažnim popustima, prevarama sa gramažom itd.
Prikom odlaska u prodavnicu, osim šoka usled visokih cena, dešava se da novi šok doživimo na kasi u trenutku kada nam trgovci naplate proizvod po još višoj ceni od istaknute, a nakon reklamacije povodom toga što je na polici istaknuta druga cena, neretko nam samo slegnu ramenima i dobijemo odgovor vođen po principu uzmi ili ostavi.
Na kasi je kao po pravilu uvek gužva, prodavci nemaju vremena da odlaze do polica da gledaju koja je istaknuta cena, pa se u većini slučajeva ponude da vrate novac, a kupci ostanu bez željenog proizvoda jer ne žele da ga plate po višoj ceni niti da ih dovode u zabludu. Razlika u ceni na kasi i na polici može da bude i prilično velika, posebno ako su u pitanju proizvodi koji se nalaze pred istekom roka trajanja sniženi na polici za 30 ili 50 odsto, što u slučaju da vam naplate punu cene, može da vas košta nekoliko stotina dinara više po računu.
Jovan Ristić, pravnik u organizaciji potrošača Efektiva, kaže da u slučaju da vam na kasi naplate jednu cenu, a na polici je istaknuta druga cena, trgovac je dužan da prozvod naplati po nižoj ceni koja je istaknuta na polici. “To je problem koji se jako često javlja, a potrošači treba da znaju da uvek imaju pravo na reklamaciju i da, osim prava na povraćaj novca, imaju pravo da navedeni proizvod u ovom slučaju kupe po nižoj ceni istaknutoj na polici”, jasan je pravnik.
Pojedine trgovine nemaju ni mesto za reklamaciju
Ristić naglašava i da svaka trgovina mora da ima mesto za izjavljivanje reklamacije, kao i da je neisticanje mesta za reklamaciju prekršaj Zakona o zaštiti potrošača koji u svom članu jasno kaže da je prodavac dužan da na prodajnom mestu vidno istakne obaveštenje o načinu i mestu prijema reklamacija, kao i da obezbedi prisustvo lica ovlašćenog za prijem reklamacija u toku radnog vremena.
“Potrošači su dužni da znaju da Zakon o zaštiti potrošača propisuje u članu 55 da trgovac mora da ima i zavodnu knjigu za reklamacije, kao i tačno određeno mesto za prijem reklamacija”, ističe pravnik i ukazuje da se ovaj član zakona na pojedinim mestima ne poštuje jer se ne vrše stalne kontrole od strane tržišne inspekcije.
Koje su najčešće prevare sa kojima se potrošači suočavaju?
Ristić navodi da se njihovom udruženju potrošači najviše javljaju zbog prevara koje se odnose na popuste, odnosno lažnih popusta gde trgovci dignu prvobitnu cenu i na nju daju popust, pa na kraju zapravo nude artikal po ceni bez popusta.
“Kupci se najviše žale zbog mutljavina sa popustima, ali tu su i prevare sa gramažom. Često se dešava da kupe proizvod na čijoj deklaraciji piše da ima npr. 4 kg, a kad dođu kući i izmere ga, vide da teži 3.5 kg. To je nedopustivo jer deklaracija mora da se poštuje i gramaža mora da odgovara onoj koja je navedena na ambalaži”, kaže Ristić.
S druge strane, kada su u pitanju proizvodi koji se nalaze pred samim istekom roka trajanja i koje većina kupaca ne želi da kupi po punoj ceni, pravnik objašnjava da u tom slučaju ne postoji tačan pravilnik u pogledu procenta popusta, kao i da proizvod koji je pred istekom roka trajanja trgovac može da prodaje po punoj ceni.
“U svakom slučaju, popust mora da bude jasno istaknut, njegov procenat i iznos koji potrošač plaća”, zaključuje Ristić.
(Mondo)
