Svetko Kovač je bio dugogodišnji direktor Vojno bezbednosne agencije.
Nekadašnji direktor Vojno bezbednosne agencije Svetko Kovač u nedavnom intervjuu otkrio zašto se Fidel Kastro naljutio na obezbeđenje Josipa Broza Tita, kako su Slovenci i Hrvati igrali dvostruku igru tokom raspada Jugoslavije i da li je Vojna služba bezbednosti upozoravala na građanski rat.
"Sa Titom sam bio na Kubi 1979. na Šestoj konferenciji nesvrstanih u Havani. Odnos između Tita i Kastra bili su najblaže rečeno narušeni. Kastro je pokušavao da Pokret nesvrstanih približi SSSR-u čemu se Tito protivio. Zanimljiva je angedota vezana za taj susret kada smo praktično razoružali Kastra usred Havane. Kastro je došao kod Tita na razgovor i mi smo mu tražili da skine pištolj sa opasača, što je njega silno uvredilo i žalio se da ga razoružavamo u sopstvenoj zemlji. Pošto je početak sastanka već ozbiljno kasnio, morali smo da pronađemo neko kompromisno rešenje. Na kraju je napravljen dogovor da Kastro uđe kod Tita sa opasačem i praznom futrolom a da pištolj ostane kod nas. Tako smo prevazišli jedan naoko mali ali u tom trenutku ozbiljan problem, u već zategnutim bilateralnim odnosima", ispričao je Svetko Kovač u razgovoru za Nedeljnik.
Govoreći o svojoj karijeri, Kovač napominje da je od 1989. do 1991. bio načelnik Kabineta u Komandi 1. vojne oblasti.
"To je bio period neposredno pred građanski rat u Jugoslaviji. Pošto je 1. vojna oblast obuhvatala najveći deo teritorije Jugoslavije imao sam priliku da prisustvujem najvažnijim sastancima vojnog vrha, kao i sastancima vojnog vrha sa rukovodstvima Srbije i Bosne i Hercegovine, sa predstavnicima NATO-a i zapadnih zemalja, Sovjetskog Saveza i nekih istočnoevropskih zemalja", rekao je on.
Prema njegovim rečima Slovenija i Hrvatska su se jasno opredelile za secesiju i svi njihovi nastupi i razgovori su bili neiskreni.
"Na primer nama na sastanacima predstavnici SR Slovenije govore o tome da žele Jugoslaviju a znamo da su za otcepljenje i da su u ranijim razgovorima o budućnosti Jugoslavije otvoreno rekli Dobrici Ćosiću - Dobrice, kakva crna Jugoslavija? Ili onda kada je došlo već do ozbiljnog zaoštravanja, pa su se pojavili i snimci naoružavanja Hrvata u januaru 1991. u slučaju Špegelj. Tuđman na sastanku kaže da mu se da spisak ljudi koji su u utome učestvovali kako bi ih posmenjivao i pohapsio, a onda saznamo da je isti dan otišao među te ljude i rekao im – Ovi sve znaju, moramo da smislimo način da ovo rešimo. Pa su preko noći davali službene legitimacije i ljudima koji su bili u rezervnom sastavu. Da ne spominjem Mesićevu izjavu o tome da je završio zadatak i da ‘Jugoslavije više nema’", rekao je Kovač.
Ističe da je na osnovu procena Vojne službe bezbednosti, od kojih je neke tada znao, a većinu kasnije čitao, može da kaže da je Služba imala dobre procene.
"Vrlo je jasno rekla da Jugoslavija ide u građanski rat i predlagala mere da se to spreči. Nikada ni za jednu meru nije postignuta saglasnost članova predsedništva SFRJ. Tako da me rat nije iznenadio, a pogodio je i uništio mnoge porodice, stradali su mnogi ljudi, i vojnici i civili, žene, deca, uništena je imovina, mnogi su morali da napuste svoje domove", rekao je Kovač.
(MONDO)
