Nemačka je dugo oklevala da dozvoli dolazak Franje Tuđmana. Ali je jedna stvar ipak prelomila.
Dopisnik za Balkan nemačkog konzervativnog lista Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ) Mihael Martens, takođe autor cenjene biografije Ive Andrića, objavio je na Tviteru kopije nemačkih zvaničnih dokumenata koji se odnose na prvi susret tadašnjeg kancelara Helmuta Kola i novoizabrani predsednik Republike Hrvatske Franje Tuđmana jula 1991.
Dokumenti otkrivaju, između ostalog, da se Tuđman već u tom prvom susretu sa Kolom i njegovim ministrom inostranih poslova Hans-Ditrihom Genšerom zalagao za podelu Bosne i Hercegovine. Martens ističe da je Tuđman mesecima preko različitih predsednika pokušavao da dođe do Kola.
July 1991. German Chancellor Helmut Kohl and Foreign Minister Hans-Dietrich Genscher receive Croatian President Franjo Tudjman. The visit attracted a great deal of attention abroad at the time, causing irritation in some members states of the EC, particularly in Paris and London.pic.twitter.com/7lDCQbYwnO
— Michael Martens (@Andric1961)December 17, 2022
Tada se u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova raspravljalo o tome da li Tuđmana uopšte treba primiti u posetu ili će to ubrzati proces raspada Jugoslavije, što Nemačka tada nije želela. Na kraju je odlučeno da Tuđman ipak može da dođe, jer je Republika Hrvatska postajala sve značajniji akter jugoslovenske krize, dok su savezne institucije gubile vlast. Dodatni argument za Kolov susret sa Tuđmanom bila je činjenica da su ga u maju 1991. primili italijanski premijer Đulio Andreoti i predsednik Frančesko Kosiga, pa nisu hteli da Nemci budu ti koji su napravili presedan, prenosi hrvatski Index.
Protokol - "samo malo iznad nivoa uvrede"
Novinar FAZ-a ističe da su Nemci odlučili da Tuđmanu pripreme najmanji mogući protokol, koji on opisuje kao “samo malo iznad nivoa uvrede”. Nije bilo crvenog tepiha, počasne garde ili hrvatskih zastava. Bilo je uobičajeno da posetioci spavaju u rezidenciji nemačke vlade, ali Tuđmanu to nije ponuđeno, već je spavao u hotelu. Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova je naglasilo da se Tuđmanov susret sa Kolom ne sme tumačiti kao priznanje nezavisnosti Hrvatske.
Ambasada Nemačke u Beogradu pripremila je Tuđmanovu biografiju i psihološki portret. Iz teza za intervju koji su pripremili Nemci jasno se vidi da Nemačka uopšte nije bila žestoki zagovornik nezavisnosti Hrvatske u leto 1991. godine, već da je i dalje radila na očuvanju Jugoslavije, kaže Martens pozivajući se na zvanične dokumente.
Tuđman se zalagao za podelu BiH
Genšer je, pak, pripremio saopštenje u kojem je Tuđmanu naglasio da Nemačka nikada neće podržati podelu Bosne i Hercegovine, s obzirom da su strani mediji, uključujući i FAZ, već pisali o Tuđmanovoj fiksaciji. Stručnjaci iz nemačkog MSP-a pripremili su i pitanje za Genšera o "hrvatskoj fašističkoj prošlosti" i predlogu da se hrvatskim Srbima ponudi autonomija "kako bi se psihološki smanjilo veliko nepoverenje" u HDZ-ovu vladu.
Tuđman je naveo da su tadašnje (i današnje) "granice Bosne i Hercegovine istorijski i geopolitički apsurdne", za šta je okrivio komuniste. On se osvrnuo na Banovu Hrvatsku i tvrdio da Evropa treba da se uključi u „rešavanje problema Banovinu i Hercegovine”, i to „uzimajući u obzir istorijsku podelu Balkana na Zapadno i Istočno rimsko carstvo”, kao i sporazum između Staljina i Čerčila o podeli sfere uticaja. Tuđman je postojanje Bosne i Hercegovine smatrao „glavnim problemom“ i želeo je da pregovara sa Srbijom pod pokroviteljstvom SAD i Evrope. U memorandumu koji su zvaničnici nemačkog Ministarstva spoljnih poslova pripremili za Genšera, ističe se da je nemački stav da „svako ko dovodi u pitanje tuđe granice automatski dovodi u pitanje svoje”. Drugim rečima, Nemci su upozorili Tuđmana da se ne meša u podelu BiH, jer bi to zakomplikovalo položaj Hrvatske.
"Ja ne mogu da učestvujem u podeli živog mesa"
Podsećanja radi, u jednom intervjuu je, nekadašnji član Predsedništva SFRJ i prvi predsednik nezavisne Republike Makedonije Kiro Gligorov ispričao kako je izgledao njegov sastanak nasamo sa Tuđmanom kada mu je hrvatski predsednik pričao o podeli BiH.
"Bio sam u Celju i javlja mi se Tuđman telefonom da me zamoli da svratim u Zagreb jer ima nešto važno da mi kaže", kaže Gligorov.
Tuđman je insistirao da dođe barem na pola sata, jer ne može preko telefona da mu kaže o čemu se radi. "Prva stvar koja me je jako iznenadila pred ulaz u Banske dvore bilo je 10-15 ljudi koji su bili kao straža u nekim srednjevekovnim uniformama. Izvodili su su neku ceremoniju. Ja u zemlju da propadnem, skupio se narod, to je trajalo jedno desetak minuta. Završilo se to, uvedu me u Banjske dvore. I vodali me od jedne do druge sale… Sve je povezano kao u Versaju. Na svakom ulazu je po jedan gardijski oficir", ispričao je Gligorov.
Dolazi u prostoriju gde sedi hrvatsko rukovodstvo ali nema Tuđmana. "Tu su bili Stipe Mesić, Manulić i još par njih. Pozdravim se sa svima. Bilo mi je čudno što nisu kod Tuđmana. Pojavio se šef kabineta na vratima i rekao mi da me Tuđman očekuje. Uđem, sednem, a on ode do sefa i izvadi iz njega neke mape i rasproste ih na sto."
- Kiro, gledaj. Ovo je jedino rešenje za BiH. Vidiš ovde, ovaj deo treba da se priključi Hrvatskoj. A ovaj deo treba da ide u Srbiju. A ovo što preostaje tamo, to je mali deo, to muslimani nek rade šta hoće.
Ja ga slušam kako on nastavlja da iznosi argumente kako će onda biti mir između Srba i Hrvata. Kada je završio ja mu kažem: "Slušaj Franjo, koliko znam istoriju mislim da se to nikad nije dogodilo. I u turskoj imperiji Bosna i Hercegovina je bila poseban entitet, tako i u Austrougarskoj, pa tako i u kraljevini Jugoslaviji. I sad vi to delite. Ja ne mogu da učestvujem u podeli živog mesa".
(MONDO)
