Milan Milutinović je pre 14 godina oslobođen svih optužbi pred sudom u Hagu.
Krajem februara meseca biće 14 godina kako je pred sudom u Hagu nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen svih optužbi koje su mu se stavljale na teret. Milutinović je, pamte mnogi, ostao kao predsednik Srbije i posle pada Slobodana Miloševića 5. oktobra. U tom periodu, a pre odlaska u Hag, on je dao nekoliko intervjua u kojima je pojasnio da li je po njemu 5. oktobar morao da se desi, šta je savetovao Miloševića posle prvog kruga izbora 2000. godine, i da li je zaista nudio NATO paktu da napravi baze na tlu Jugoslavije.
O petom oktobru
"Prošlo je od tada samo godinu dana i za neku konačniju ocenu svega što se tada zbilo još mnogo toga bi moralo da se ‘slegne’. Jedna crno-bela ocena tih događaja ne bi bila dobra jer, pre svega, ne bi bila do kraja tačna. Suviše bi bilo uprošćeno da se kaže ‘dogodio se puč’, ili ‘dogodio se narod’. Pre bi se moglo govoriti o nekoj vrsti tzv. kumulativnog efekta svega i svačega i moj je utisak da je tako nešto jednostavno moralo da se desi, ranije ili kasnije. Zemlja je bila toliko godina pod blokadom, imali smo ratove u okruženju, pre toga je razbijena ranija država, desila se promena političkog sistema u višepartijski, u obzir bi trebalo uzeti i veliki broj izbeglica, zatim neuvažavanje činjenica života, želju za promenama, raspoloženje naroda i nivo životnog standarda, što je sve zajedno i proizvelo taj kumulativni efekat. Došlo je do eksplozije. I dalje mislim da je ona prva odluka Ustavnog suda Srbije zapalila Srbiju i izazvala gnev naroda. Možda se, doduše, ponešto od onoga što se dogodilo i moglo izbeći da su se neke činjenice života ranije uvažavale i, onda, efikasno ispravljale i da se možda drugačije ponašalo u raznim sferama života. Pre svega u ekonomskoj", rekao je Milutinović u oktobru 2001. godine.
Govoreći o tome da su mnogi smatrali da je Miloševićeva loša bila odluka da skrati sebi mandat i raspiše prevremene izbore Milutinović kaže:
"Bližili su se lokalni i savezni izbori i prevladalo je uverenje da bi o istom trošku trebalo sve da se uradi. Uz to, postojala je i procena – da su se obnovom i izgradnjom zemlje postigli određeni efekti u svesti naroda i da će to preovladati prilikom izbora. Ta procena je, kao što se pokazalo, ispala potpuno pogrešna. U jednoj tako velikoj partiji bilo je dosta onih koji su uzdržanije razmišljali. Bilo je i onih koji su preoptimistički razmišljali. Vladajuća partija je ta koja uvek procenjuje kada je za nju najpovoljniji trenutak za izbore. Procena je očigledno bila loša i rezultati su takvi kakvi su."
Milutinović je bio među onima koji su Miloševiću savetovali da prizna rezultate izbora.
"Jesam, i to veoma jasno i argumentovano. Ne samo ja, većina ljudi iz ondašnjeg rukovodstva smatrala je da ne bi trebalo ići u drugi krug jer je razlika u broju glasova bila toliko očita i praktično nenadoknadiva. Ta ubeđivanja nisu urodila plodom. U takvim situacijama procene ne zavise samo od nekog kolektivnog mišljenja nego, i pre svega, od samog kandidata u čijim rukama je odluka da li će se ići ili ne u drugi krug", rekao je tada Milutinović.
Pregovori u Rambujeu
U svojim sećanjima na dane rata u SRJ, u knjizi "Misija u Beogradu", Marti Ahtisari je izneo podatak da se u jednom delu međunarodne zajednice razmišljalo da se mirovni pregovori vode sa Milutinovićem a ne sa Miloševićem. O tome da li je znao za tako nešto, on je rekao:
"U tom trenutku nisam. Naknadno sam pročitao u Ahtisarijevoj knjizi da su neki značajni činioci međunarodne zajednice, a pre svih predsednik Širak, premijer Šreder, obojica kasnije podržani i od gospodina Talbota, zamenika šefa SD-a, imali takvu ideju. Naravno, to se nije desilo zbog podizanja haške optužnice. Sada je to već istorija."
Govoreći o pregovorima u Rambujeu Milutinović ističe da ne može da kaže da je do 23. februara i kraja prve runde razgovora već sve bilo "skuvano".
"Međutim, ono što se događalo posle 23. februara do 20. marta naknadno je delovalo kao svršen čin bez našeg učešća. Iz ove perspektive čini mi se da smo u Rambujeu sve vreme imali prilično konstruktivan prilaz, da smo se držali stavova Kontakt grupe, insistirali na političkom okviru za samoupravu na Kosovu i bili blizu rešenja koje bi i sada, da tako kažem, "držalo vodu". Čak smo razgovore 23. februara završili sa našom izjavom, odnosno izjavom dr Ratka Markovića koja je sve zadovoljila. Naknadno su u dokument ubačene one čuvene glave 2 i 7, koje se odnose na vojsku i policiju, što nismo mogli da prihvatimo. Bili smo na dobrom putu da nađemo dugotrajna politička rešenja i prihvatljive pravne okvire za Kosmet. Kasnije se od svega toga odustalo i za mene je i danas tajna kako i zašto se to dogodilo. Da li je tu unapred postojala namere ili ne, meni je teško da to kažem iako sam bio direktan učesnik u svemu tome". rekao je tada Milutinović.
Milutinović je u to vreme dao i intervju gde je komentarisao novinarsku konstataciju da se uoči bombardovanja SRJ u zapadnoj štampi pisalo o mogućnosti da se suprotstavi Miloševiću kao predvodnik neke liberalnije struje u srpskom rukovodstvu. "Prevratničke ideje nikada nisam imao. To se kosi sa mojim shvatanjem politike. Ne znam za to što govorite. Možda je tačno. Kasnije se videlo u knjizi Martija Ahtisarija da su predsednik Francuske Žak Širak i predsednik nemačke vlade Gerhard Šreder, uz blagoslov Stroba Talbota, imali te ideje. Onda je iznenada došlo do haške optužnice i to je propalo", rekao je tada Milutinović.
O NATO bazama na Kosovu
I tu je Milutinović govorio o Rambujeu, a onda je i objasnio svoj tvrdi nastup na tim pregovorima.
"Ne bi moglo da se kaže da sam tvrdo nastupio u Rambujeu. Trudio sam se da, i svojim sagovornicima i našoj i svetskoj javnosti, objasnim i otvoreno kažem suštinu stvari i šta se zapravo dešava iza zidina Rambujea. Što se tiče nas, politički deo sporazuma o samoupravi na Kosmetu bio je, uz određene popravke, prihvatljiv. Nije bilo prihvatljivo kada su se, iznenada, dva dana pred završetak prve runde Rambujea, pojavile glave 2 i 7, u kojima se govori o statusu policije i vojske i radi se praktično o svojevrsnom negiranju suvereniteta Jugoslavije na celoj njenoj teritoriji. U toj situaciji smo nudili izlaz da, ukoliko se dođe do određenog političkog rešenja, nisu neophodne međunarodne snage. Sve vreme imali smo konstruktivan prilaz, držali smo se stavova Kontakt grupe, insistirali na političkom okviru za samoupravu na Kosmetu i bili blizu rešenja. To ima i u zvaničnom pismu profesora Ratka Markovića od 23. februara", rekao je Milutinović.
On je potom pojasnio za šta ste se on konkretno tada zalagao.
"U toj situaciji, koja je bila vrlo složena, predlagao sam rešenje da se, na nekoj vrsti “komercijalne osnove”, da mogućnost da na 10, 15, 20 ili 50 godina iznajmimo baze za NATO na toj teritoriji i da oni budu odgovorni za bezbednost. Međutim, to tada nije prihvatano. Sada vidim da te ideje oživljavaju. Bolje da su prihvaćene onda kad sam ih ja predlagao.
- Znači li to da nisu prihvaćene u Beogradu?
- Ne. Tamo nisu bile prihvaćene.
- A ovde?
- Ovde ne znam da li bi bile prihvaćene. Sve je vredelo pokušati. Mislim da bi verovatno i ovde bile prihvaćene u parlamentu, uz adekvatno političko obrazloženje i kada bi se stvari predstavile onakve kakve jesu. Ako imate ugovor koji bi bio parafiran i koji bi imao sve elemente kao što NATO ima ugovore sa svim drugim zemljama u kojima ima stacionirane trupe, ne vidim zašto to ne bi moglo da prođe i kroz naš parlament.
(MONDO)
