Vojislav Koštunica opisao je svoj susret i razgovore sa Slobodanom Miloševićem.
Nekadašnji predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica je u jednom od svojih prvih intervjua po dolasku na čelo tadašnje države ispričao da li je imao strah posle 5. oktobra i kako je izgledao susret sa Slobodanom Miloševićem samo dan posle petooktobarskih demonstracija.
"Pokušaću da noć između 5. i 6. oktobra rekonstruišem onoliko koliko je zaborav nije izbrisao. Postojao je strah da će se umešati vojska i policija. Bila je prošla ponoć, čekali smo zoru koja je donosila smirenje. Negde oko dva-tri sata ujutru u Gradskoj skupštini me je zatekla poruka da ću se tog dana, odnosno 6. oktobra, sastati s ruskim ministrom inostranih poslova Igorom Ivanovim. Kad je svanulo, pri tom ne mislim samo vremenski, otišao sam kući negde oko sedam sati. Spavao sam jedan sat i onda sam, ne bez nekog blagog straha da neko može da mi pokuca na vrata, počeo da se spremam za susret s Ivanovim. Trebalo je toga dana ući i u Palatu federacije, jer smo i time hteli da pokažemo da je došlo do promena i da sam izabrani predsednik SRJ. Popodne sam smatrao da bi trebalo da se sastanem s načelnikom Generalštaba VJ generalom Nebojšom Pavkovićem koji je i predložio da se iste večeri sretnem s Miloševićem", rekao je svojevremeno Vojislav Koštunica u intervjuu za Glas javnosti.
"Milošević me je iznenadio"
Prema njegovim rečima susret sa Miloševićem je trajao jedan sat.
"Za mene je bilo važno samo nešto od onoga što je Milošević rekao u televizijskom obraćanju javnosti: da je izgubio izbore. Javnosti se obratio posle razgovora sa mnom, ali u našem razgovoru nije nagovestio da će to učiniti. Posle susreta me je pozvao telefonom i rekao da će dati izjavu za javnost u kojoj će, pored ostalog, i to saopštiti. Rekao sam mu da je to veoma važno. Bio sam veoma iznenađen tim pozivom, bilo je nečeg neobičnog u svemu tome. Da podsetim, Milošević i ja se pre toga nikad nismo sreli, a prvi put smo se videli u trenutku kad su se naše uloge promenile: on postao opozicija, a ja to prestao da budem", ispričao je tada Koštunica.
Na pitanje koliko se razlikuju Milošević u razgovoru s njim i Milošević u obraćanju javnosti, Koštunica je rekao:
"Moram da priznam da taj snimak, zbog stalnog nedostatka vremena, još nisam video. U tih naših sat vremena razgovora bilo je reči o samim izborima i tome ko je pobedio. Tvrdio je da su izborni rezultati drugačiji od onih iznetih u javnosti, a u jednom trenutku je čak rekao da njegov mandat, šta god da bude, ističe u julu. Međutim, kad sam pomenuo da je i "Službeni list SRJ" objavio rezultate prema kojima sam pobedio, rekao je da će, ako je zaista tako, to i poštovati. Za mene su taj "Službeni list" i promene u nekim glasilima u noći između 5. i 6. oktobra bile najveće iznenađenje."
Podmetanje nogu
Nekadašnji premijer Srbije Zoran Živković je svojevremeno u intervjuu za MONDO rekao da se i posle 5. oktobra nastavilo podmetanje nogu Đinđiću od strane dojučerašnjih kolega iz opozicije.
"To se desilo odmah već 6. oktobra. Tada je bilo planirano da se raspusti DB i da se pohapse oni koji su već imali dokazana krivična dela. Barem da se smene pa da se pokrene postupak. Koštunica nije dao četiri meseca da Rade Marković bude smenjen. Nismo mogli da ga ubedimo da greši jer je on tada predsednik Jugoslavije i nikakav DOS ne može da ga smeni. Mogu jedino novi izbori. On je rekao – ko ste vi, ja sam predsednik, šta mi možete. I tako je to trajalo bez obzira na sve pristike. A sve što smo mogli da uradimo bez njega mi smo uradili. Jedan deo tranzicionih promena nije mogao da se sprovede", rekao je Živković.
I dugogodišnji predsednik LSV-a i jedan od lidera DOS-a Nenad Čanak je u razgovoru za MONDO rekao da je za Koštunicu od početka verovao da je samo prelazno rešenje.
"Šmrkači tamjana"
"Meni je potpuno jasno bilo da se iz nacionalističke pozicije kakvu je Koštunica propagirao sve vreme ne možete napraviti ništa da bude pametno i korisno. Zato što je čitava priča o Srbiji ta da nikada nije bila veća u moderno vreme nego što je u trenutku da mi radimo na tome da srušimo Miloševića i samim tim na svojoj teritoriji ima toliko mnogo protivrečnosti. Tada ne možete očekivati da to može da se završi time – e sad ćemo lepo da vratimo visokoplafonsku slavsku Srbiju na čelo svega toga. Ti možeš uterati ljude u uniformu ali ih ne možeš uterati u to da svi nose uniformu iste veličine. A upravo je to ono što je pokušao Koštunica i svi njegovi šmrkači tamjana. Đinđiću sam odmah posle petog oktobra rekao da sutra već moramo da ukinemo i zabranimo SPS, JUL, SRS i Stranku srpskog jedinstva. Njihova rukovodstva moraju biti hitno lustrirana. Ma ajde Nenade ne možeš ti praviti demokratiju ukidanjem političkih stranaka, rekao mi Đinđić. Ali to nisu bile političke stranke već zločinačke organizacije. U toj ideji su me podržali Cole Kovačević, Vladan Batić… Ali bili smo u ozbiljnoj manjini", rekao je Čanak.
(MONDO)
