NEŠTO O ČEMU SVI RADNICI MAŠTAJU, ČETVORODNEVNA RADNA NEDELJA! Da li je moguća u Srbiji - evo šta kaže zakon!

Četvrodnevna radna nedelja uspešno je isprobana u Velikoj Britaniji. Zadovoljni i radnici i poslodavci, pokazuju rezultati prvog šestomesečnog pilot istraživanja. Pilot projekat trajao je od juna do decembra 2022. godine, i većina od 61 preduzeća koja su učestvovala nastaviće s kraćom radnom nedeljom, jer se pokazalo da je većina zaposlenih pod manjim stresom i da su zadovoljniji. Preciznije – čak 92 odsto kompanija koje su učestvovale u projektu navelo je da će nastaviti sa četvorodnevnom radnom nedeljom, od čega je njih 30 odsto reklo da je reč o trajnoj promeni. 

Prema rečima Duška Vukovića, ova vest dobra je za zaposlene. "Ne zato što se manje radi, već zato što su ljudi zadovoljniji i produktivniji. Radna nedelja u trajanju od četiri dana je dobar balans između radnog i privatnog života. Privatni život nije samo dokolica, već nam je u vreme ubrzanog razvoja tehnologije potrebno i vreme da unapredimo svoje veštine, da podignemo kompetenciju i znanje. Ovo istraživanje je pokazalo da u nekim sektorima možete da za četiri dana napravite proizvod ili pružite uslugu kojom će vaš poslodavac i/ili tržište biti zadovoljni", kazao je Vuković u "Uranku".

"Mana za zaposlene moglo bi da bude to što bi za manje radnih sati i zarada bila manja, ali smatram da to ne bi trebalo da bude slučaj, jer bi zarada uvek trebalo da zavisi od ukupne usluge ili ukupnog proizvoda. Ako uradite za kraće vreme isti posao ili pružite dobru uslugu - zašto bi se smanjivala plata? Da budem malo sarkastičan, s obzirom na visinu zarada u Srbiji, realno je da se radna nedelja skrati na četiri radna dana!, kazao je potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije na televiziji K1.

Zakon u Srbiji dozvoljava četvorodnevnu radnu nedelju

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca rekao je da i trenutni Zakon o radu u Srbiji dozvoljava ovakav dogovor između poslodavaca i zaposlenih. "Da razjasnimo najpre to da Velika Britanija sigurno nije zakonom definisala radnu nedelju od četiri dana, već je to preporuka. Gledajući naše zakonodavstvo, mi se uklapamo u većinu evropskih država koje propisuju 40 sati rada nedeljno i preporučuje da to bude petodnevna radna nedelja. Ali, zakon ne zabranjuje da radna nedelja traje šest ili četiri dana. Jedino ne sme biti sedam, jer mora postojati jedan dan za odmor. Postoji firma u Srbiji gde zaposleni rade tri i po dana nedeljno, odnosno, rade svaki drugi dan", kazao je Atanacković. "Moguće je i to da poslodavci i zaposleni dogovore radno vreme i broj radnih dana onako kako im odgovara."

Moguće je da se u Velikoj Britaniji u okviru ovog pilot projekta radilo četiri dana po deset sati, jer nisu definisali koliko je trajao radni dan. Verovatno bi svaki zaposleni prihvatio da radi dva sata duže dnevno ali da ima tri slobodna dana. Atanacković je danas u "Uranku" istakao i činjenicu da veliki broj ljudi posle pandemije više ne odlazi na posao već radi od kuće. "Osim rada od kuće prisutno je i fleksibilno radno vreme. Nemoguće je uvesti pravilo o četvorodnevnoj radnoj nedelji jer su poslovi različiti. Tehnologije se menjaju i unapređuju i sigurno je da je u nekim oblastima potrebno mnogo manje rada i mnogo manje radnih sati. Međutim, za mnoge uslužne delatnosti je nemoguće tako raditi, jer ako bi jedan radnik radio četiri dana, morao bi postojati još jedan koji bi na njegovom mestu radio preostalim danima", kazao je Nebojša Atanacković.

Produktivnost našeg radnika nije niža od evropskog

Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kazao je da je osmočasovno radno vreme pravilo svuda u Evropi. "Po anketi o radnoj snazi imamo oko dva miliona i 800.000 zaposlenih, iako je broj onih koji uplaćuju poreze i doprinose oko dva miliona i 300.000. Imamo dakle oko 500.000 ljudi koji bi mogli da se uposle kroz humanizaciju rada, a ne da se računaju kao zaposleni samo zato što su ovog dana radili ili pomagali nekome i za to dobili novčanu nadoknadu ili bili plaćeni u naturi. Poslodavac danas ima optimalan broj ljudi i cilj mu je da svaki od njih radi što više, a ne da neko radi četiri dana, pa da onda uposlimo malo više ljudi", kazao je Vuković u "Uranku".

"Zaposleni u vanrednim uslovima mogu da rade duže, to je definisano i zakonom, ali to po zakonu treba i da im se prizna i plati, što u našoj zemlji često nije slučaj. Vuković je ukazao i na to da produktivnost našeg radnika nije niža od evropskog radnika. "Dogma je da zaposleni u Srbiji nisu produktivni. U privatnom sektoru radi se punih osam sati, kao i u građevini, trgovini, tekstilnoj i prerađivačkoj industriji... Ako ne ispune puno radno vreme, zaposleni mogu da snose sankcije, jer je deo zarade rad po vremenu. Ako ne radite puno radno vreme - dobićete manju platu. Ali, kada je reč o trgovcima na primer, ili hotelijerima i ugostiteljima, oni imaju posla čak i kada nemaju mušterije, jer moraju da raspoređuju robu, čiste objekte, bave se administracijom...

Koliko se efektivno radi?

Jedno istraživanje pokazalo je, kazala je Jovana Joksimović u "Uranku", da ljudi efektivno rade pet i po sati.  "Teško je generalizovati jer postoje radno intenzivni poslovi gde se ne radi samo u trenucima pauze. To je slučaj u tekstilnoj industriji. Radi se punih sedam i po sati, jer ide fabrička linija i mora da se ispuni norma. To su izuzetno naporni poslovi. Nekada osam sati rada znači i osam sati biti na poslu, ali ne znači da je intenzitet isti. Velike su razlike između osam sati rada u jednoj oblasti i osam sati rada u drugoj, na primer, kod radnika koji motaju kablove za automobile. I od njih se zahteva norma i oni su u drugačijoj poziciji od onih zaposlenih gde tehnologija posla nije takva. Trebalo bi forsirati i podsticati slobodno formiranje radnog vremena kako bi zadovoljstvo imali i zaposleni i poslodavci", kazao je Atanacković na televiziji K1.

(MONDO)