4 ZNAKA DA JE GROMOBRAN NA VAŠOJ ZGRADI RADIOAKTIVAN: Odmah ovo proverite

Radioaktivni gromobrani zabranjeni su zakonom još od 2009. godine, a njihov rok za uklanjanje istekao je 2013. godine. Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije naveo je da danas ima više od 80 odsto radioaktivnih gromobrana na krovovima i parcelama privrednih i poljoprivrednih subjekata, a ostatak se nalazi na stambenim i javnim zgradama. Savet je da niko sam ne proverava gromobrane i da ih nikako ne dodiruje. Direktorat je otkrio da postoje četiri načina da se proveri da li vaša zgrada ima ovaj problem.

1. Život u Beogradu i Novom Sadu - Najveći broj radioaktivnih gromobrana nalazi se u Beogradu i Novom Sadu.
2. Stare zgrade - Ako živite u zgradi koja je izgrađena pre 2009. godine, naročito u zgradama koje su izgrađene nakon Drugog svetskog rata, trebalo bi proveriti gromobrane. Radioaktivni gromobrani postavljeni su prvi put 1930. godine, a povlače se od 1980. godine.
3. Živite blizu napuštene fabrike ili firme - Većina radioaktivnih gromobrana nalazi se na starim fabrikama ili kod privrednih subjekata koji su pod stečajem i više se ne koriste.
4. Gromobrani na zgradi su stari ili oštećeni - Upravnik zgrade Ljubiša Banovački je u emisiji "150 minuta" otkrio kako da se prepozna radioaktivni gromobran na zgradi. Prema njegovim rečima, obaveza profesionalnih upravnika je da se postaraju da se na zgradi nalai gromobran koji je u skladu sa propisima. On dodaje da starost gromobrana može otkriti stepen rizika, ali da ne treba razmišljati o tome da li je gromobran radioaktivan, već i da li je ispravan.
   
   "Gromobran ne sme da bude pokidan. Mora da bude okrenut na gore. Ne sme da bude oštećen. Gromobrani imaju trake, spojnice i nosače gromobrana koji moraju biti celi. Na svake dve godine licencirane firme treba da proveravaju gromobrane i mere uzremljenje. Na šest godina ide kompletan pregled a cene novog gromobrana mogu ići i do 195.000 dinara, pri čemu taj trošak snose stanari zgrade. Po pitanju gromobrana i njegovih instalacija, zadužene su određene licencirane firme koje vrše pregled. To jeste u obavezi nas profesionalnih upravnika stambenih objekata da sprovedemo te preglede i šta treba da se uradi na jednom gromobranu. Zakon je tačno definisao šta mi treba da radimo i kako sprovodimo određene procedure", kaže Banovački.
   
   Profesor Ištvan Bikit je rekao da su radioaktivni gromobrani odavno zabranjeni, ali da ih je najviše u Beogradu i Novom Sadu. Objasnio je da je radioaktivni izvor u gromobranu fizički mali i da je praktično "nevidljiv" nestručnom oku jer mu je to nepoznato.
   
   "U tim gradovima sprovedene su velike akcije njihovog uklanjanja. Važno je napomenuti da je gromobran bezbedan dok je u vertikali. On tada zrači na gore, i on praktično nije opasan po stanovništvo. Međutim, kada se gromobran sruši, on počinje da zrači u svim pravcima, i upravo to je opasno. Još je i gore kada pojedinci pokušavaju sami da ga uklone. Radiokativni deo gromobrana je manji od prsta, i verovatno pojedinci misle da je zato bezopasan pa ga sami uklanjaju. Dešava se da radiokativni deo čak uzmu i kao suvenir nose ga sa sobom. Tako se neretko dešavalo da se na poseku, opeku. To ne treba nikako da se radi, jer kada dođe do radioaktivne opekotine ili posekotine niko neće umreti tog trenutka, nisu to toliko velike doze, ali je izvesno da će se razviti kancer. Zbog toga takva povreda može da bude fatalna", navodi Bikit.
   
   (MONDO/Blic)