SVAKI KVART ĆE IMATI PORODIČNOG LEKARA! Ministarka zdravlja o promenama u zdravstvu: "Mladi moraju da dobiju šansu"

U zdravstvo je dosta uloženo, nastavićemo sa izgradnjom i obnavljanjem bolnica, kupovinom opreme, ostaće zgrade, izlečeni pacijenti, ali moramo da uspostavimo sistem čiji će temelj biti porodični lekar u svakom kvartu. To mora da se planira prema specifičnostima svake sredine, zato i čekamo rezultate popisa, koji će nam dati smernicu kako da razvijamo mrežu porodičnih lekara.

Imate li obećanje da će takav sistem nagrađivanja biti primenjen i kod nas?

"Nemam nikakvo obećanje, ali ću na tome insistirati. Možda će se za godinu - dve dana shvatiti da je to neophodno. Najgore je ćutati, nisam neko ko ne voli da priča o problemima. Ne može se sve rešavati uniformom. Moramo u mnogim, a posebno ruralnim sredinama da napravimo zdravstvene stanice. Ako su bolnica ili prvi Dom zdravlja udaljeni nekih desetak, 15 kilometara, to nije mnogo, ali za nekoga ko se ne oseća dobro - jeste. Lekaru u toj zdravstvenoj stanici moramo dati i odgovarajuću opremu. U velikom gradovima, lekare treba smestiti u kvartove, na određeni broj stanovnika. Osnovni zadatak lekara opšte prakse jeste zdravstveno obrazovanje stanovništva i preventiva. Domovi zdravlja su uglavnom dobro opremljeni. Tokom korone svi su dobili digitalne rendgene, mamografe...

Zašto mislite da bi porodični lekar doneo kvalitet više u pružanju zdravstvene zaštite nego izabrani lekar kojeg sada imamo?

"Izabrani lekari imaju i po 2.000 kartona, možda i više. Neko im dolazi stalno, a neke pacijente su, možda, svega jednom videli. To svakako nije prednost. U trenutku kada imamo digitalizaciju i kada će do svake ambulante, to odgovorno tvrdim, biti doveden optički kabl, imaćete direktnu vezu sa lekarima. Srbija danas drugačije izgleda, menja se nabolje. U poslednjih 10 godina Srbija se ponovo rađa", dodala je ona.

Jedan od prioriteta u svim oblastima, pa i zdravstvu je kako zadržati mlade?

"Međuljudskim odnosima, pre svega, a ne samo platom. Moji profesori su puštali nas mlade da se razvijamo, asistiramo... Niko nas nije kočio, mobingovao. Na mlade treba gledati kao na svoje dete. Tako ćemo im dati šansu da pokažu šta sve znaju, a znaju mnogo. Odgovorno tvrdim, sve novo što smo uveli u onkološkoj klinici na čijem sam čelu - inicijativa je mladih", naglasila je Grujičić.

Može li da se očekuje da se u državno zdravstveno brzo vrate i pacijenti koji ne idu kod privatnika jer traže komfor, nego da bi uradili dijagnostiku na koju se dugo čeka?

"Moramo napraviti racionalizaciju. Mnogo je promenjena struktura, ne samo bolnica nego i opreme... Ali, imamo bolnice i pojedina odeljenja koja su praktično prazna, a istovremeno imamo veliki broj ljudi kojima je neophodna terapija. Ako smo u UKCS imali dve magnetne rezonance, pa se čekalo na pregled dve godine, a sada se sa pet aparata čeka isto toliko, onda nešto ne funkcioniše i mora da se menja.

Šta može da se uradi u palijativnom zbrinjavanju, za koje nam nedostaju kapaciteti?

"Palijacija nije samo umirući pacijent, već i teško bolesna osoba. Potrebna nam je ustanova gde bi ti pacijenti proveli barem još nedelju dana posle aktivne terapije. Kovid bolnice jesu velika mogućnost, ali su hladne, zato što su građene za vitalno ugrožene pacijente. Ako hoćemo palijaciju, potrebna nam je i fizikalna terapija, defektolozi, psiholozi... Za to ćemo napraviti dobar plan koji će biti predočen vrhu države", rekla je ona.

Najavili ste i novu opremu, kao i da će do 31. avgusta svaka bolnica imati skener?

"U Urgentnom centru sada prvi put možemo da napravimo magnetnu rezonancu kičme pacijentu odmah po dolasku u bolnicu. To je ogroman dobitak. Gotovo sve bolnice su poslednjih godina tehnološki unapređene, ali pitanje je da li se aparati koriste racionalno i zašto imamo liste čekanja. Već 10 godina govorim da se ne može na istu listu čekanja staviti pacijent koji treba za godinu dana da uradi kontrolu, onaj kojem je kontrolni pregled na tri meseca i osoba kojoj je magnet potreban odmah. Dakle, svaka dijagnoza mora da ide u jedan registar", dodala je.

Problem je što u državnim ustanovama niste imali popis opreme.

"To upravo sada radimo, napravićemo softver i dobićemo centralizaciju. Znaće se tačno u Ministarstvu zdravlja koliko je opreme, koliko je stara, kada je servisirana i, ono što je najvažnije - kadrovi. Masa stvari može da se završi u primarnoj zadravstvenoj zaštiti, ali ne može norma lekara opšte prakse da ima 30 ili 40 pregleda. I ljudi traže da lekar opšte prakse odvoji više vremena za njih", kazala je ministarka zdravlja.

Tako ste upozoravali i na posledice bombardovanja po zdravlje ljudi i životnu sredinu, čini se bez velike podrške, a epilog je da se broj obolelih od karcinoma udvostručio.

"Po jednom izvoru broj novih slučajeva karcinoma na godišnjem nivou je 42.000, a ja mislim da je i veći . Ništa nažalost od završetka NATO agresije po tom pitanju nismo uradili. Bilo je pokušaja da VMA prati zdravstveno stanje vojnika koji su 1999. bili izloženi projektilima sa osiromašenim uranijumom, ali se posle četiri godine stalo zbog nedostatka novca. Oni koji su radili na tom projektu kod tih mladih ljudi, a bilo ih je oko 2.000, pronašli su određene hromozomske aberacije", istakla je Grujičić.

(MONDO/Novosti)