Zvanični podaci koji su se pojavljivali nisu oslikavali stvarnu sliku.
Ekonomista Aleksej Bajer tvrdi da je ruska ekonomska statistika je zbirka laži i izvrtanja. Ona ima za cilj da ubedi ljude kod kuće da njihova ekonomija napreduje uprkos ratu, a ljude u inostranstvu da ekonomske sankcije Zapada ne funkcionišu i da ih stoga treba ukinuti. Mnogi međunarodni ekonomisti, uključujući zvanične organizacije, prihvatili su ovu vrstu ruske propagande.
"Kada su Rusiji uvedene stroge sankcije na početku njene invazije na Ukrajinu, očekivalo se da će ruska ekonomija pasti za nekih 10-15% tokom 2022. To se nije dogodilo: na osnovu zvaničnih podataka, realni ruski BDP ili BDP prilagođen inflaciji smanjen za samo 2,2%. Rusija je zapravo imala bolje rezultate u ratu i pod zapadnim sankcijama nego tokom pandemijske 2020. godine, kada se njena ekonomija smanjila za 2,6%. Ovo je dalo predsedniku Vladimiru Putinu municiju da promoviše ekonomska dostignuća Rusije. Obraćajući se Ruskoj uniji industrijalaca i preduzetnika, a nedavno i na sednici kabineta ministara, on je tvrdio da je privreda odbacila sankcije, da je teren očišćen od strane konkurencije, a domaće kompanije sada mogu uspešno da se šire", rekao je Bajer a prenosi The Jerusalem Post.
Šta je pokazivala statistika
Međunarodni ekonomisti su bili podjednako optimistični, navodi on.
"Prošle jeseni, Međunarodni monetarni fond je očekivao da će se ruska ekonomija smanjiti za još 2,3% 2023. godine; sada predviđa rast od 0,3%, praćen još bržim rastom od 2,1% u 2024. Ovo je takođe povoljno u poređenju sa predratnim godinama: pre pandemije, ruska ekonomija je rasla u proseku za samo oko 1% godišnje. Druge međunarodne organizacije, kao što su Svetska banka i OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), manje su optimistične, ali su takođe prilagodile svoja očekivanja naviše. Svi ovi rezultati bolji od očekivanih i još ružičastiji scenariji zasnovani su na zvaničnim podacima ruske vlade. Međutim, od početka invazije, mnoge ruske statistike više nisu javno dostupne a one koje jesu njima se ne može verovati. Naprotiv, može se pretpostaviti da vlast koja laže o svemu ostalom laže i o svojoj ekonomiji", naveo je on,
Tokom Hladnog rata, CIA je zaključila, koristeći sovjetske statistike, da je Sovjetski Savez imao drugu po veličini ekonomiju na svetu čija su veličina i proizvodne mogućnosti bile konkurentne onima u Sjedinjenim Državama. Ali kada je komunizam pao, ispostavilo se da ruska ekonomija nije mnogo veća od portugalske.
"Statistika u savremenoj Rusiji je podjednako varljiva. Iako vlada kaže da je preusmerila sav svoj izvoz nafte i veći deo svog prirodnog gasa iz Evrope u Aziju, ovo ne uzima u obzir ogromne popuste po kojima sada prodaje svoje resurse. Od početka rata Rusiju je napustilo čak milion mladih, a pola miliona je poslato da ratuje. Samo ova dva faktora nisu mogla a da ne nanesu veliku štetu ruskoj ekonomiji, dajući laž zvaničnoj ekonomskoj statistici. U nedavnom članku u časopisu Fortune, istaknuti ekonomisti sa Univerziteta Jejl, Džefri Sonenfeld, Stiven S. Rouč i Stiven Tijan, secirali su kako je prognoza MMF-a imitirala Putinove obmane o stanju ruske ekonomije", rekao je on.
Inflacija sve govori
Ističe da je najbolji način da vidite kako Rusija falsifikuje svoje ekonomske podatke je u njenoj statistici inflacije.
"Zvanično, inflacija je dostigla vrhunac prošlog aprila na oko 18%, a pala je 2022. godine. U februaru 2023. iznosila je 11%. To nije mnogo gore nego pre početka rata, kada je inflacija iznosila oko 9%. Zvaničnu cifru je nemoguće potvrditi ili opovrgnuti, ali zdrav razum i indirektni dokazi sugerišu da je stvarna inflacija znatno viša. Ruska industrija i potrošačka tržišta u velikoj meri zavise od uvoza robe i komponenti. Pre rata, ruski uvoz dolazio je pretežno sa Zapada. Od uvođenja zapadnih sankcija, morala je da nabavlja uvoz ili na sivom tržištu ili pronalaženjem novih dobavljača u nezapadnim zemljama. Ukidanje sankcija uključuje rizik od sekundarnih sankcija, za koje ruski partneri žele da budu nadoknađeni. Kružni putevi isporuke takođe uključuju dodatne troškove. Konačno, pošto je smanjen broj potencijalnih izvora snabdevanja, zakon ekonomije sugeriše da cena koju naplaćuju preostali dobavljači neizbežno raste", rekao je on.
Prema njegovim rečima, kao rezultat toga, iako je zvanično ruski uvoz opao za samo oko 12% tokom 2022. godine, njihove fizičke količine su se smanjile za daleko veću maržu.
"U međuvremenu, domaća ponuda je smanjena odlaskom stotina stranih kompanija. Domaća proizvodnja je takođe opala jer se oslanja na strane komponente. Pored toga, Bloomberg je otkrio da su prihodi najsiromašnijih ruskih domaćinstava povećani isplatama vojnicima koji se bore u Ukrajini i njihovim porodicama. Kako je mnogo zaposlenih regrutovano ili je pobeglo u inostranstvo, nedostatak radne snage je primoralo poslodavace da ponude veće plate. Konačno, premija za korupciju koja je uvek bila visoka u Rusiji je neizbežno porasla zbog ratne neizvesnosti. Sve ovo zajedno sugeriše da su potrošačke cene u Rusiji u stvarnosti rasle mnogo brže nego u zvaničnoj statistici – ili bar za 30%. To je zapravo konzervativna procena. Prema Romiru, nezavisnoj istraživačkoj grupi, inflacija u kategoriji osnovnih proizvoda, takozvane brze robe široke potrošnje, prošle godine je iznosila 48 odsto. Sastojci za boršč, još jedno merilo cena osnovnih proizvoda u Rusiji, porasli su za 56%. U međuvremenu, inflacija u baltičkim državama i Poljskoj merila se blizu 20 odsto, a u Mađarskoj oko 25 odsto 2022. godine. Malo je verovatno da je Rusija, koja je vodila rat i koja je pod strogim sankcijama, mogla da postigne nižu stopu inflacije. Uprkos prognozi MMF-a, jedini rast koji će Rusija videti ove godine biće u njenim lažima i propagandi dok pokušava da ubedi javnost u zemlji i inostranstvu da je uspešno prevazišla zapadne sankcije", naveo je on.
(MONDO)
