Dekan Medicinskog fakulteta, prof. dr Lazar Davidović, govorio je o zdravstvu u Srbiji, problemu odlaska mladih lekara u inostranstvo, ali i tome da li je istina da se mnogi leče "preko veze".
Čuveni vaskularni hirurg prof. dr Lazar Davidović, dekan Medicinskog fakulteta (MF) Univerziteta u Beogradu, navodi da Srbija mora da privuče mlade lekare koji bi radili u selima, a to može da se postigne privilegijama koje bi dobili - brža specijalizacija, rešeno stambeno pitanje dok su tamo i veća primanja.
Prof. dr Davidović u intervjuu za Kurir navodi da je zadovoljan brojem diplomiranih studenata - od 2013. do 8. aprila 2023. diplomirao je 4.811 student sa prosečnom ocenom 8,63. Njih 45 ili 0,94% imalo je prosek 10, a prosečna dužina studiranja je 6,7 godina. Studije medicine, podsećam, traju šest godina. Školske 2021/22. diplomirala su 504 studenta sa prosečnom ocenom 8,77, a šest ih je imalo prosek 10.
Postavlja se pitanja koliko njih se školuje za našu zemlju, a koliko ih odlazi u inostranstvo;
"Čini mi se da je to dovoljno, ali precizniji odgovor može dati "Batut", odnosno Ministarstvo zdravlja. Želim da verujem da ih, pre svega, školujemo za našu zemlju. Ali odliv stručnjaka svih profila, uključujući i mlade lekare, poslednjih decenija je neminovan. Ne smo u našoj zemlji, ne samo na Balkanu, pa i novim državama EU, nego i u zemljama koje su duže članice EU. U nekoliko prestižnih nemačkih vaskularnih centara - Minster, Regenzburg, Minhen, Nirnberg vodeći vaskularni hirurzi su mladi Grci u najboljim hirurškim godinama između 40 i 50, a ima i Italijana. Takođe, ima i Nemaca koji rade u Velikoj Britaniji. To je sasvim normalno i glavni razlog je ekonomske prirode", kaže Davidović i dodaje da to nije slučaj samo kod nas, već i u drugim evropskim zemljama.
Koji to minimum plate koju bi trebalo da ima lekar?
"Ne mogu to reći kroz konkretnu brojku, ali bili bi zadovoljni platama koje bi im u skladu s troškovima života omogućile standard kao u najbogatijim zemljama. Međutim, takva očekivanja sigurno imaju i ostali stručnjaci. Da li favorizovati lekare, to mora neko drugi da odredi. A promena sistema vrednosti uvek nailazi na nemale otpore.
"I sam živim u selu, u Surčinu. Primarna zdravstvena zaštita bila je na značajno nižem nivou dok nije napravljen moderan dom zdravlja pre 13 godina, što je privuklo određen broj mladih ljudi, ali ih još nema dovoljno. Oni koji hoće da rade u zabačenijem mestu treba da budu privilegovni, a čini mi se i da prof. Grujičić ima konkretne ideje za materijalnu stimulaciju.
Davidović dodaje da su u budućnosti veliki problem i deficicitirane specijalizacije. Tvrdi da najveći broj lekara za specijalizaciju bira internu medicinu, ginekologiju, plastičnu hirurgiju i dermatologiju, gde su zapravo pare. Niko neće medicinu rada ili transfuziologiju.
"To je problem svugde u svetu, pa zato u nekim zapadnoevropskim zemljama mladi ljudi moraju da procenjuju da li odmah da dobiju manje privlačnu specijalizaciju ili da čekaju onu željenu. Začudilo me je da nedostaje čak 200 anesteziologa, ali znam mnogo njih koji su otišli u inostranstvo čak i iz moje klinike. Inače, 71 lekar je na našem fakultetu 2021. upisao specijalizaciju iz anesteziologije, a 2022. njih 64. Mislim da prof. Grujičić ima neke ideje u vezi s tim - da se deficitarne specijalizacije dobijaju značajno brže, lakše - odmah. A ja bih dodao i veće plate", rekao je on.
Rad i u državnoj službi i privatnoj praksi - za ili protiv?
"Strašnih i hiperinflatornih devedesetih pokušao sam da radim u jednoj ordinaciji, naravno van radnog vremena, i uspeo čitavih nedelju dana. Iako je vlasnik bio hiperkorektan shvatio sam da to ne mogu. Rad i u privatnim ustanovama je danas, nažalost, realnost i nemam ništa protiv pod uslovom da je krajnje regularan i da nema nikakvog poklapanja s radom u državnim".
"Pacijenti moraju kod privatnika kad ne mogu u državno, a i neki lekari ih na to primoravaju. Možda postoji bolje rešenje - dopunski rad u državnim ustanovama. Kad sam 2000. bio na usavršavanju u Parizu kod čuvenog prof. Kifera, video sam da operiše privatne pacijente u bolnici u kojoj radi. I tačno se zna koliko ko dobija od te operacije, počev od portira. To je ovo što opet radi VMA, pa se digla bura"
- Nisam to detaljnije gledao, ali možda je ovo mogućnost, naročito kod najkomplikovanijih operacija. A i kada sam 2001. postao direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju smatrao sam da kao rukovodilac tako prestižne ustanove ne bih smeo da istovremeno da radim u privatnoj ustanovi jer bi to bio nekakav sukob interesa.
Ministarka je srpskom zdravstvu dala ocenu 7 od 10. Koju biste vi posle svega?
Zadovoljavajuću i malo više od toga, posebno imajući u vidu ulaganja u zdravstvo. Saglasan sam sa brojkom koju je dala ministarka. Moram reći da je u vaskularnoj medicini lečenje pacijenata na izuzetno visokom nivou, na najkomplikovaniju operaciju torakoabdominalne aorte dolaze nam pacijenti ne samo iz Republike Srpske, Crne Gore, već i iz Severne Makedonije, Hrvatske, Rumunije, pa i Litvanije! I naša je bolnica jedan od šest evropskih centara koja tu operaciju rutinski radi. Od 2009. imali smo na edukaciji 60 mladih vaskularnih hirurga uglavnom iz Zapadne Evrope, koji sa stipendijom mogu gde hoće, a dolaze kod nas.
Dekan Medicinskog fakulteta tvrdi da se na osnovu slike u jednoj bolnici ne može se dobiti generalna slika.
"Odgovorno tvrdim da pacijenti koji žele da ih pregledam nemaju nikakav problem, dovoljno je da nazovu sekretaricu klinike ili zakažu preko ordinirajućeg lekara i IZIS. Naravno, pregledam i tretiram pacijente zbog kojih me je nazvao neki prijatelj, rođak, ali time ne remetim tretman pacijenata koji su regularno zakazali pregled", navodi doktor, a na pitanje da li srpsko zdravstvo funkcioniše "preko veze" dodaje:
"Ne slažem se s tim. Ima slučajeva kad nazovem svoje kolege i zamolim da pregledaju i tretiraju nekog mog. I u tome ne vidim ništa loše ako na taj način ne narušavam sistem. A ja ga lično ne narušavam", zaključio je on.
O deci lekara koji studiraju medicinu
"Naravno da ima doktorske dece na medicini, kao što su recimo deca brojnih eminentnih pravnika na pravima. Po meni je važnije da li je taj neko na studije medicine ili prestižno radno mesto došao na regularan ili neregularan način, da li posao obavlja kvalitetno. A za to su odgovorni nastavnici, odnosno rukovodioci ustanova. I da ne bude zabune - moja deca se ne bave medicinom. Najstarija kćer je filmski producent, radi u prestižnom kanadskom filmskom centru u Torontu, srednja je na elektrotehnici, a najmlađa na univerzitetu umetnosti", poručio je prof. dr Davidović.
(Mondo/Kurir)
