Pre 20 godina Ante Marković je otkrio na šta je upozoravao, i koga je sve upozoravao, pre početka rata u Bosni i Hercegovini.
Ante Marković, nekadašnji predsednik Saveznog izvršnog veća, dao je pre 20 godina intervju u kome je izneo detalje o kojima se do tada nije mnogo znalo. Intervju je objavljen u novembru 2003. u magazinu "Dani" a mi vam prenosimo najzanimljivije delove tog intervjua.
"Ja sam sebi, kada sam otišao iz Beograda, rekao: Doživio si veliki neuspeh, zatvorio si jednu knjigu i sada probaj da otvoriš drugu. I pokušao sam da se vratim u biznis. Znate, ja sam svojevremeno nateran da idem u politiku. Kada je došlo vreme da dam svoj doprinos onome što smatram da je ispravno napravljeno – a kada to kažem, mislim na formiranje Suda u Hagu – ja sam dao svoj doprinos. Mislim da mogu dati jedno od krunskih svedočenja, odnosno ja sam ga već dao, ali to još nije završeno. Još ću svedočiti. Zapravo, o tome i ne mogu govoriti jer je suđenje u toku. Međutim, kada se to već dogodilo, i kada sam izašao u javnost, bio sam svestan da ja ne mogu ostati na tome, da ima još pitanja koja traže da se u komunikaciji s javnošću na njih odgovori. Da nije došlo do suđenja, verovatno nikada ne bih ni govorio", rekao je Marković.
Na konstataciju da je tolike godine ćutao a s druge strane je znao za planove Miloševića i Tuđmana, Marković kaže da je o tim planovima, za koje je saznao, izvestio tadašnjeg predsednika BiH Aliju Izetbegovića.
"Sve ovo drugo spadalo je u jedno područje u kojem ja, zapravo, nisam ništa mogao. Malopre sam vam rekao: nisu me hteli, čak nisu dozvolili ni da me slušaju kada sam još mogao predstavljati neku državu. Ko me je mogao slušati? Kome sam ja to uopšte mogao poručiti? Kome sam ja to mogao reći? Niko nije bio spreman da sluša! Sa Alijom Izetbegovićem sam dosta sarađivao, posebno u poslednje vreme, kada sam, od svih republika, tih nekoliko meseci pre odlaska iz Beograda posećivao jedino Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. Mi smo tada mnogo razgovarali. Iz tog vremena, a ja ne mogu govoriti ništa o kasnijim događanjima, ne bih mogao o Izetbegoviću dati lošu ocenu. Jedino bih mogao reći da je on, za uslove u kojima se sve to odvijalo, bio nedovoljno spreman, da ne kažem da je bio naivan. Zapravo mu je bilo potrebno vreme. Čovek koji je živeo takvim životom kakav je on imao, došao je na bojno polje gde je morao da se snađe. Međutim, o njemu nisam mogao da kažem ništa što bi moglo dovesti u pitanje njegovu harizmu u vreme dok sam sa njim radio", rekao je Marković tada.
O tome da li je rekao Izetbegoviću da će BiH biti napadnuta, i da ga to čeka i od Franje Tuđmana, Marković je odgovorio potvrdno.
"Jesam, kako ne. I ne samo to. Rekao sam mu puno više od toga… Kada je Vens došao u Jugoslaviju – naravno, došao je kod mene. U to vreme je bio rat u Hrvatskoj, a o ratu u Bosni i Hercegovini nije bilo reči. Između ostalog, Vens me je tada pitao gde da instalira svoje sedište. Rekao je da ima dva rešenja: jedno je Beograd, a drugo Zagreb i počeo je da mi objašnjava prednosti oba. Rekao sam mu: „Ni jedno ni drugo ne dolazi u obzir, smestite štab u Sarajevo“. Zaista, kasnije je tako i urađeno. Ali me je pitao zašto. Rekao sam: „Sve ovo što se dešava u Hrvatskoj je sitnica u odnosu na ono što će se desiti u Bosni i Hercegovini“. I rekao sam mu da zaposli 100 hiljada ljudi i stavi ih na granice Bosne i Hercegovine. Rekao sam mu: „Samo tako možete zaustaviti ono što dolazi u BiH“. On je to shvatio kao moj predlog, moj predlog ili, ako hoćete, zahtev. Međutim, tada se u UN vodila velika bitka da li će u Hrvatsku doći tri i po hiljade ili pet hiljada ljudi", rekao je Marković.
Marković je istakao da se nije pokajao što je bio predsednik Saveznog izvršnog veća u vreme Slobodana Miloševića.
"Nisam se pokajao. To je bila prilika da se nešto uradi i, kada se pogledaju rezultati prve godine reformi, jasno je da niko nije postigao takve rezultate: imali smo zaista konvertibilnu valutu, imali smo devizne rezerve, pozitivan bilans, inflacija je pala u prvoj polovini 1990. ispod nule, smanjili smo dug sa 21,5 milijardi dolara na 12,2 milijarde dolara. Sve su to uspesi koje – bez obzira na sve naredne događaje – niko ne može poreći. Sve su to elementi programa koji su Jugoslaviji dali šansu i svi su ostvareni, iako je Milošević sabotirao reforme od prvog dana", rekao je Marković.
On je potvrdio da je tačno da je ponosan na činjenicu da je odbio da pomogne u nabavci oružja za branitelje Bosne i Hercegovine.
"Apsolutno. Uvek sam bio protiv upotrebe oružja. Dobio sam poziv za veliki komercijalni posao gde bih mnogo zaradio. Nisam želeo takvu zaradu. Nije mi trebala. Radio sam druge poslove da bih zaradio za život. Bio je to veliki posao i nikada ga ne bih prihvatio ni za koga. Bez obzira na poziciju BiH, nikada se ne bih uključio u kupovinu oružja. Nikada ne bih zarađivao na tuđoj krvi", rekao je Marković.
Na konstataciju da je Bosni tada trebalo oružje da brani svoj narod, Marković je rekao:
"Bez obzira na to, nikada se ne bih angažovao. Otišao sam iz Beograda jer nisam hteo da idem u rat. Odbio sam ratni budžet. To je moj vrlo konkretan, ispravan i principijelan stav. Niko me ne bi bmogao osloboditi toga da sam zaradio novac a umočio ruke u krv."
- Možete li biti precizni: da li je bilo agresije na Bosnu i Hercegovinu?
- Da, sigurno.
- Čini li vam se da je u to vreme, u bivšoj Jugoslaviji, bilo išta što je moglo da spreči krvoproliće?
- Bilo je krvoprolića i moglo se sprečiti, ali pripravnosti nije bilo.
- Karla del Ponte je potvrdila da je smrt predsednika Tuđmana sprečila podizanje optužnice protiv njega. Mislite li da je imala dovoljno elemenata za optužnicu?
- Na sudu sam izneo sve što je trebalo. Ne mogu da dajem izjave o tome, samo znam da je suđenje u Hagu zaista pravi potez: radi se, dakle, o suđenju svima koji su počinili zločine u zemlji koja je – u vreme kada su počeli da ih čine – bila, zapravo, prosperitetna zemlja, daleko ispred svih ostalih socijalističkih zemalja. Kako je sada – na žalost, vi sami to najbolje osećate.
(MONDO)
