ISPOVEST OCA UBIJENE DEVOJČICE: Došao sam da kažem stvari koje su teške - ne tražim krivca, ni upirem prstom

Slobodan Negić, otac devojčice stradale početkom u masakru u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", gostovao je u nedelju u emisiji "Utisak nedelje" i tom prilikom rekao da želi da govori o činjenicama, kao i da pokuša da zatraži pomoć javnosti i neku vrstu razumevanja. "Niko nema rešenja i jako je teško živeti sa tim, ali vidim kod ljudi iskrenu želju kada me pogledaju u oči, koji su prestravljeni onim što vide i koji na ljudskom nivou reaguju na ovo, to prevazilazi uobičajene teme i dnevno-političke priče. Svako ko u ovom nalazi prostor da plasira neka brzopleta mišljenja umesto onoga što se zaista dogodilo, čini samo medveđu uslugu društvu", izjavio je otac devojčice koja je stradala zajedno sa još osmoro dece i radnikom obezbeđenja.

Negić je govorio i o najpotresnijim trenucima u životu. "Ja sam danas u očima ljudi video iskren strah za sve nas i reći ću vam nešto. Kad sam bio na sahrani svoje ćerke prilazilo mi je puno ljudi. Mnogo njih uopšte nisam znao, ali vidim da tim ljudima koji mi prilaze nije lako da izjave saučešće, a ni meni da ga primim. Kasnije sam posle sahrane počeo da gledam u oči te ljude i da svakom, gledajući u oči se zahvalim", izjavio je Negić.

Takođe, svima je najpotresnija bila očeva priča o tome kako je svom detetu dao ime zajedno sa suprugom. "Moja Sofija je dobila ime tako što smo supruga Milanka i ja hteli da se malo našalimo, pošto sam ja magistar filozofije, a njeno devojačko prezime je Mudroša, pa smo joj dali ime Sofija po boginji mudrosti. Reći ću vam i nešto što je moja Sofija mene naučila. Bilo je situacija u kojima je mama ljuta što je soba u haosu, pa sam ja sam  sa mamom, da bih nju zaštitio, raspravljao. Ali, Sofija je uvek bila jedina zadovoljna kada bih ja saslušao i gledao u oči kao odraslu osobu i kada bi videla da smo njena mama i ja puni ljubavi. Nomen est omen, njeno ime je stvarno njena sudbina. Naučila nas je da i danas gledam svakoga od vas u oči i da budem zahvalan što mi pružate empatiju. Mudrost tog deteta me je naučila da i danas gledam svakoga od vas u oči i da budem zahvalan što mi pružate empatiju. Ima je puno, pogledajte Igora (Jurića), pogledajte gospođu Snežanu (Miljević), pogledaj se Olja, idu ti suze. Hvala vam svima, shvatite da je ponekad jedini razlog u čoveku da se bori to što ima ljude oko sebe i da ovde treba da naučimo veliku lekciju o tome da se radi o nama, ljudima, o našim sudbinama. Moja sudbina je teška, ali ja ću je nositi i to baš onako kako me je Sofija tome mudro naučila", rekao je kroz suze Slobodan Negić.

Negić je takođe ispričao i da se u školi desio događaj koji se, kako navodi, pre nekoliko dana desio pod okriljem ove škole. Negić tvrdi da je doktorka R. R., koja je poslata u "Ribnikar" kako bi pomogla deci i roditeljima nakon tragedije, "decu uvela u kabinet i tamo im puštala narodnu muziku i govorila im o tome da treba da se povežu sa duhovima i dušama svojim mrtvih prijateljica i prijatelja".

Negić je naglasio i to da je Srbija u svetskom vrhu po procentu oružja po glavi stanovnika. "Sajt politico.eu izneo je podatke o 10 zemalja na svetu koje imaju najveću količinu oružje na 100 stanovnika, a te podatke sam proverio sa još četiri izvora i svi su jako slični. Srbija je četvrta po tom procentu. Iz moje tačke gledišta problema, ovaj zločin je izvršen iz legalno izdatog oružja, ko je je bilo na ime oca dečaka, koji je izvršio masakr. Šta mi možemo da uradimo da se u budućnosti smanje šanse da se ovako nešto dogodi. Mi moramo da vidimo zašto izdajemo toliko oružja i da otežamo pristup vatrenom oružju. Ako pričamo da je on psihopata i da bi to uradio i da nije imao te pištolje, nije moje da izmišljam šta bi bilo kad bi bilo. Ali, činjenica je da je on u svom stanu do došao do dva komada vatrenog oružja koja su legalno izdata. Ako je u ovom slučaju ta procedura za vađenje vatrenog oružja ispoštovana, pa se ovako nešto dogodilo, u tom slučaju treba da menjamo proceduru", naveo je otac devojčice.