Neke pečurke koje se beru u Srbiji su otrovne i mogu da dovedu do smrtnog ishoda.
Na Fruškoj gori raste više od 2.000 makro i više hiljada mikro gljiva. Kišno proleće pruža mogućnost za sakupljanje gljiva ukoliko su ljudi upućeni i znaju šta rade. Tim povodom, Eleonora Čapelja iz Gljivarskog društva Novi Sad objasnila je za Radio Novi Sad koje gljive mogu biti pogubne.
"Postoje neke vrste jestivih pečurki, njih pet-šest koje su lako prepoznatljive, koje možemo sa nekom dozom sigurnosti brati, za sve ostale treba opreznosti. Svako ko želi da bere lekovite a pre svega jestive vrste, treba da nabavi adekvatnu literaturu a najbolje bi bilo da se učlani u neko gljivarsko društvo. Tamo se uči jedna po jedna vrsta i kad znate osobine te jestive vrste koju želite da uberete, jedino je to sigurno", kaže Čapalja, a piše RTV.
Na Fruškoj gori raste najotrovnija pečurka na našem području, "Amanita phalloides", poznata kao Zelena pupavka. Ta vrsta ima šešir u maslinasto zelenim tonovima, ali kod njih kao i kod drugih vrsta boja često varira, pa može da bude malo svetlija, da vuče na belo ili može da bude tamnija.
"Ako pojedete ovu vrstu, čest je i smrtni ishod, trajno oštećuje bubrege i jetru. Jedina šansa je da se što pre javite u bolnicu, da bi krenuli što ranije sa čišćenjem organizma i primenili odgovarajuću terapiju. Naše Društvo organizuje sastanke svakog prvog utorka u mesecu na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, a možete nas kontaktirati i preko sajta i društvenih mreža", savetuje ona.
(MONDO/RTV)
