"Kako se usuđujete da meni, građanki Hrvatske, govorite kako bi moja država trebalo da izgleda i ko bi je trebalo napustiti?"
Hrvatska književnica Vedrana Rudan se u jednom od svojih tekstova osvrnula se na nedavne proteste Ukrajinaca usred Zagreba koji su zahtevali da Rusi napuste Hrvatsku.
Njen tekst sa Rudan.info prenosimo u celosti.
Da mi je neko rekao da ću ikada pročitati ono što sam pročitao na portalu Jutarnjeg lista, rekla bih mu da je ludak kome nema leka. Vi niste čitali? Elem, u Metropoli, kako Jutarnji zove Zagreb, dogodio se “mimohod”. Ukrajinci i Ukrajinke prodefilovali su Trgom bana Jelačića pod policijskom zaštitom, a jedan od povoda protesta bilo je rušenje brane Kahovka na Dnjepru.
Okupili su se u 19 časova ispred Kamene kapije, prepisujem iz Jutarnjeg, a potom su u mirnoj povorci, noseći ukrajinske i hrvatske zastave, kao i transparente „Rusija je teroristička zemlja“, krenuli preko Trga bana Jelačića, pa onda Ilicom prema Bosanskoj ulici, sedištu Ambasade Ruske Federacije. Celim putem su uzvikivali parole. Najglasnije je bilo „Slava Ukrajini, slava herojima“, ali i „Putine huljo“, „Putin ratni zločinac“, „Rusi napolje iz Hrvatske“.
Za one koji još ne znaju moj stav u vezi sa ovim strašnim ratom, ponoviću. Amerika je u ratu sa Rusijom, koja je uvukla Evropu u svoj zločinački krug, Ukrajina je platila, plaća i platiće zastrašujuću cenu. Biće zbrisana sa lica zemlje. Amerikanci su dobili šta su želeli. Prodavali su oružje, oslabili Rusiju i uništili živote malih ljudi širom Evrope. Istovremeno, guši nas inflacija i užas. Bahati evropski lideri pune svoje džepove i bezdušno polažu živote građana svojih zemalja na oltar američke pohlepe. To je jedina istina, ostalo su sranja koje nam serviraju prodati američki i evropski mediji.
Gde je Hrvatska u svemu tome? Naravno, ovako velika i moćna, ima nas možda tri miliona ako uključimo mrtve i nerođene, na pravoj, pardon, na američkoj strani. Sve sam ovo već nekoliko puta napisala, zašto opet razvlačim istu žvaku? Zato jer jer me zapanjuje drskost Ukrajinaca i Ukrajinki koji marširaju mojom zemljom pod zaštitom policije koju ja plaćam i zahtevaju da se Hrvatska očisti od Rusa.
Hej ljudi, ko ste vi? Kako se usuđujete da meni, građanki Hrvatske, govorite kako bi moja država trebalo da izgleda i ko bi je trebalo napustiti? Kako biste se osećali kad bih ja vama poručila, zašto, ako zaista volite svoju zemlju, marširate mojom? Zašto ne u svojoj? Imate problem sa Rusima? To je vaš problem. Mislim da ti i vi i ja imamo problem sa Amerikom, i to ne od juče. Razmislite malo. Razmislimo malo i mi Hrvatice i Hrvati. Kada su Amerikanci uništavali Irak na način na koji Rusija danas to radi sa Ukrajinom nijedan Iračanin nije prošao Trgom bana Jelačića i noseći parolu: Amerikanci, napolje iz Hrvatske.
Živim u Rijeci, u mom gradu Amerikanci peru brodove, niko ne zna od čega ih čiste. Amerikanci nam "poklanjaju" prastaro oružje, Amerikanci su, nakon što su bombardovali Jugoslaviju osiromašenim uranijumom, bombe koje nisu uspeli da bace na Beograd iskrcali u Jadranskom moru. Koliko nas je bilo na Trgu i vikalo - Odje*i, Ameriko! Da smo i bili tamo, teško da bi nas Hrvatice i Hrvate štitila hrvatska policija dok bismo se drali „Klintone gade“, „Klinton, ratni zločinac“, Klinton... Već kod Klin... dobili bismo hrvatskim pendrekom po hrvatskoj glavi.
Imam li poruku? Samo jednu. Svaki stranac koji dođe u goste treba da bude ljubazan i da ne uređuje kuću koja nije njegova. Russen Raus! Čujete kako užasno zvuči kada se prevede na nemački. I grozno i poznato. “Juden raus“, vikali su davno u Nemačkoj. I u Hrvatskoj se svašta urlalo kroz vekove. Danas smo se mi Hrvati smirili. Mi ne marširamo, ne paradiramo, mi ćutimo i trpimo. Ako mi ne urlamo jezive parole u svojoj zemlji, zar ne bi bilo logično da ućute i naši gosti?
(MONDO)
