"Nije reč ovde da neko za nas gine nego je reč o tome da nam skine breme ovog teškog pritiska kojim smo izloženi konstantno od 1991."
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Časlav Koprivica gost je u devetnaestoj emisiji “LIČNO sa Petrom Latinovićem” koja se svake srede emituje na portalu MONDO od 20h.
U ekskluzivnom intervjuu prof. Koprivica između ostalog govori o tome zbog čega Srbija ne bi trebalo da bude član NATO pakta, o odnosu Srbije i Rusije, zbog čega Ukrajinu naziva - “bivša Ukrajina”, ali i o Kosovu i kosovskom zavetu.
"Situacija u kojoj se nalazi Srbija ne može da se razume samo ako se posmatra geopolitički. Ali ako je reč o geopolitici mi smo zapravo sada postali svesni, od kada je produžen ovaj rat u bivšoj Ukrajini, da je od 2006. u geopolitičkom smislu Srbija postala inavlidna država jer nema izlaz na more. Ja bih bio spreman da kažem da je smisao projekta tzv nezavisna Crna Gora bio geopolitički da Srbija bude odsečena od izlaza na more. Da je to važno vidi se po tome što je Srbija kupila neke sisteme naoružanja ne samo od Rusije, sa kojom je NATO pakt u ratu, nego i od Kine. Pošto smo okruženi zemljama NATO pakta ili zemljama koje kontroliše NATO pakt, te zemlje ne dopuštaju da nešto što spada u robu koju smo mi platili bude prebačeno. To je poruka u kakvoj se situaciji nalazimo. To je bezočno kršenje i dobrosusedskih odnosa i međunarodno pravnih normi. Nama se stavlja do znanja ako ne budemo kupovali robu od NATO pakta, odnosno ako se ne budemo po svim tačkama onoga što oni vide kao agendu za Srbiju koja je po njima poželjna, da oni imaju mogućnosti da nas ucenjuju", rekao je prof. Koprivica.
On napominje da je trenutna situacija loša za nas ali da neke stvari iz prošlosti ne mogu da se ponovo.
"Nije moguće da se ponovi scenario iz 1992. da imate sankcije UN jer je situacija u SB UN drugačija. Ali to znači da nemo po svom nahođenju može da odlučuje šta će ući u Srbiju od onoga što smo kupili. To ukazuje da je došlo do istorijske retardacije i da smo se vratili u situaciju u kojoj smo bili pre 1914. Dakle imate politiku sile kao nešto što je legitimna stvar", rekao je prof. Koprivica.
Na konstataciju da mnogi godinama unazad predlažu da bi za Srbiju najbolje bilo da postane član NATO pakta sugerišući da nam se Rusija nije pokazala kao dobar saveznik, prof. Koprivica kaže:
"Ako bismo od Petra Velikog nabrajali sve ratove koje su vodili Srbi onda bismo videli da postoji desetine sukoba u kojima smo se nalazili na istoj strani sa Rusima. Setite se i ruskog veta u SB UN kada su Englezi predložili da mi faktički budemo žigosani kao narod koji je izvršio genocid. I da ne pominjem brojne situacije u kojima su oni blokirali predloge zemalja koje priznaju tzv Kosovo. Ne kažem da nema šta da se prigovori Rusiji kada je reč u odnosu prema nama u poslednjih 100 ili 200 godina. Ali oni koji tvrde da nam Rusija nije u poslednje vreme pomagala, ili da nam nikada nije pomagala jednostavno ne poznaju istoriju. Na kraju krajeva Rusija je mogla da 1914. sedi skrštenih ruku i mi ne bismo sedeli ovde. Ovde bi bila neka druga država a ne Srbija".
Komentarišući to da je Rusija digla ruku za sankcije Jugoslaviji 1992. prof. Koprivica kaže da se tu zaboravlja da je ta Rusija bila potpuno drugačija od ove danas.
"Ona je tada bila na kolenima. Kada 1999. došlo do promene vlasti u Rusiji tada dolazi do strateškog kursa jer su sa agresijom na SRJ shvatili da se to može dogoditi i njima. Jeljcinova Rusija je bila u vazalnom odnosu sa Zapadom, ostavila je desetine miliona svojih zemljaka izvan granica Rusije jednim potezom pera. Trebalo bi naglasiti da Rusija nikada nije bila naš neprijatelj. Nekad nije mogla da nam pomogne, nekad možda nije htela ali nikad nije ona napadala nas. Od koga bi nas štitio NATO pakt? Štitio bi nas, kako kažu Amerikanci, od malignog uticaja Rusije. U stvari bi nas štitio od sebe samog. Znate li na šta me podseća taj argument da bismo trebali da uđemo u NATO kako bismo bili zaštićeni? To je kao onaj štos iz bivše Jugoslavije kad vam neko prodaje ciglu – ako nećete da je kupite onda je dobijete u glavu. To je jedna vrsta reketa. Ako ne uđeš u NATO bićeš kažnjen", rekao je prof. Koprivica.
Govoreći o Kosovu, on ističe da ono za nas nije breme.
"To da je Kosovo deo Srbije ne piše samo u našem ustavu već je to i faktičko stanje međunarodnog prava. Ne bi od nas tražili da priznamo Kosovo da oni jako dobro ne znaju da je prema važećem poretku međunarodnog javnog prava Kosovo i dalje Srbija. S druge strane Kosovo je deo našeg identiteta. Može da postoji Srbija koja je bez Kosova, ako je to privremeno stanje okupacije. Ali srpski narod koji bi se dobrovoljno odrekao Kosova to više ne bi bio isti narod i pitanje je šta bi bilo sa našom državom i našim narodom. To što piše u ustavu je posledica onoga što mi znamo i što je naša dubinska indentitetska realnost. Kada je reč o realpolitici trebalo bi istaći da ono što je danas sigruno je da vreme ne radi za američku svetsku dominaciju. U takvoj situaciju blago rečeno nije pametno da se povlači potez gde ćete se vi odreći Kosova. Kosovo nije nama breme", rekao je prof. Koprivica.
Odgovarajući na pitanje ko su saveznici Srbije jer velike sile nikada nisu spremne da ginu za male države osim ako nemaju neke velike interese, prof. Koprivica kaže:
"Nije reč ovde da neko za nas gine nego je reč o tome da nam skine breme ovog teškog pritiska kojim smo izloženi konstantno od 1991. To nije nemoguće, iako je situacija sada dosta teška upravo zato jer je Rusija o jadu zabavljena ovim ratom u bivšoj Ukrajini koji vodi ne samo protiv režima u Kijevu nego i protiv NATO pakta. Nama je dovoljno samo da se rasteretimo ovog bremena. Nije Kosovo naše breme. Nama je breme konstantan pritisak NATO pakta. Zapad je nama problem a ne Kosovo".
Možemo li mi dobiti političku bitku sa Zapadom oko Kosova?
"U ovoj situaciji, a sada se stvari veoma brzo menjaju, kada imamo ozbiljna previranja – ne daj Bože da ovo što se dešava u bivšoj Ukrajini eskalira i na teritoriji Poljske – tu je nezahvalno biti prorork. Mi nemamo način da dobijemo bilo kakav rat protiv NATO pakta. Ali možemo da branimo svoje principe. Naša istinska pobeda u ovom trenutku bi bila da onemogućimo bilo koga ko predstavlja nas da potpišu ili na bilo koji način prihvate sporazum kojim se Srbija odriče Kosova i Metohije. Naše dobijanje borbe za Kosovo bi se sastojalo u tome da izdržimo dovoljno dugo dok se ne promeni konstelacija kada bi i sami pobunjeni Albanci shvatili da sa nama moraju da pregovaraju. Znate šta. Neće NATO pakt biti ovde doveka", rekao je prof. Koprivica.
O tome kako bi nekom strancu objasnio šta to Srbija brani na Kosovu, prof. Koprivica kaže da bi sigurno preskočio priču o kosovskom zavetu jer je ona zametna i traži neke pretpostavke.
"Princip koji mi branimo na Kosovu je ono što svaki pristojan čovek svih vremena i svih zemalja i svih kultura zna – da imate dužnost da svedočite istinu, da branite slobodu i da ako ste i slabiji u nkom trenutku da ono što možete da uradite kao slobodan čovek koji drži do svog dostojanstva da ne pristanete na nepravdu. A ako bi me ipak pitao šta je to kosovski zavet rekao bih mu da to znači da i u situaciji kada smo slabiji, kada smo bili prinuđeni da se žrtvujemo, da ne zaboravimo za šta smo se žrtvovali, da svedočimo istinu i pravdu i da čekamo trenutak kada će, ne samo na nebu već kada će i na zemlji pobediti istina", rekao je prof. Koprivica.
CEO INTERVJU SA PROF. DR ČASLAVOM KOPRIVICOM MOŽETE POGLEDATI U SNIMKU ISPOD
(MONDO)
