"Pogubio najbolje drugove, izgubio rodni kraj, izgubio najlepšu mladost. Da ja trebam nekom da se pravdam?"
Glumac Narodnog pozorišta iz Republike Srpske Aleksandar Stojković Piksi održao je nedavno govor koji će se još dugo prepričavati. On je na konferenciji za štampu u Narodnom pozorištu RS u Banjaluci govorio o saradnji srpskog i bošnjačkog pozorišta pune tri decenije nakon rata. Povod za ovo obraćanje glumaca iz Republike Srpske su različiti komentari koji su se čuli u javnosti zbog gostovanja sarajevskog pozorišta u Banjaluci.
Konferencija je organizovana zbog raznih informacija koje su plasirane u javnost u proteklih nekoliko dana o gostovanju Sarajevskog ratnog teatra SARTR na Teatar festu i skidanju zastave za zgrade Narodnog pozorišta RS. U jednom trenutku novinar RTRS-a je upitao da li smatraju opravdanim reakcije udruženja proisteklih iz proteklog rata kojima je sporno učešće Sarajevskog ratnog teatra (SARTR) na Teatar festu “Petar Kočić”.
"Da li smatrate da bih ja, Aleksandar Stojković, borac prve kategorije Vojske Republike Srpske i ratni vojni invalid, trebao imati zabranu da učestvujem na bilo kojem festivalu u Federaciji BiH, zato što sam bio pripadnik vojske od prvog do zadnjeg dana? Pogubio najbolje drugove, izgubio rodni kraj, izgubio najlepšu mladost. Da ja trebam nekom da se pravdam? Zašto smo mi pozvali naše kolege da dođu da odigraju ovde predstavu… 30 godina nakon rata! Dve vlade Federacije i Republike Srpske su neki dan sedele zajedno i sastančile. Možda ima neki Zlatni ljiljan (značka koja je bila vojno odlikovanje Armije Republike BiH za vreme rata u Bosni, prim. aut.) Možda ima neki koji je mene ranio ’92. Pa, šta“, kazao je Stojković odgovarajući na pitanje novinara RTRS-a.
On je napomenuo i to da su Nemačka i Francuska osam godina nakon rata potpisali prvi sporazum o saradnji.
"I dan-danas te zemlje sarađuju, a milione ljudi su jedni drugima ubili. Je l’ treba da živimo u tom svetu? Je l’ treba ja mom Marku da kažem: „Nemoj slučajno da pređeš u Sanski Most, svom pradedi, mom dedi Jovanu na grob“? Je l’ treba to da radimo? Slobodno, moje saborce, moje kolege iz tih udruženja pozivam da dođu kod mene, da sednu sa mnom, da ne slušaju natpise senzacionalističke… Neka dođu i pitaju me, sve ću im reći. Od njih ja ništa ne krijem. Naša krv je ista, i moja i njihova, koju smo prolili stvarajući ovu zemlju“, rekao je Stojković.
(MONDO)
