KRIVI SU I SRBI I ALBANCI NA KOSOVU! Svi smo prešli granice, pa zašto se onda čudimo ovoj Božjoj kazni koju živimo!

Bio je jedan od najvećih u svojoj branši. Imao je sve - i talenat i izgled. Rođeni Sarajlija sarađivao je sa Džonom Hjustonom, Olivijom de Hevilend, Avom Gardner, Robertom Šouom, Dirkom Bogardom, Šarlom Aznavurom. Njegovo ime je Bekim Fehmiu. Ovaj jugoslovenski glumac je u intervjuu, posle 14 godina medijskog ćutanja, a koji je dao 2001. godine govorio o ratu, za koji je znao da dolazi, o Kosovu, Srbima, Albancima...

“Sami smo krivi. I Srbi i Albanci na Kosovu sami su odgovorni za sve što im se dogodilo. Čovek nema pravo da krivi za sve ono što mu se dogodilo ni oca, ni brata, ni komšiju, ni bogove nego samog sebe. Jedna od naših tragedija je i u tome, što živeći zajedno, nismo se učili boljem od naših suseda, već onom gorem. Dobre osobine Albanaca Srbi nisu prihvatili, kao što ono pohvalno od Srba Albanci nisu prihvatili…”, objasnio je Fehmiu.

Tada je otkrio i da mu je “pravi pravcati Džejms Bond”, još 1978. godine u Londonu rekao da je “snimljen film o Jugoslaviji, u kom je rečeno da će Treći svetski rat početi na Balkanu, zato što tamo žive najsiromašniji ljudi na potencijalno najbogatijoj zemlji”.

“Priznajem javno da sam se osećao poraženo kada sam čuo da je Albanac podigao ruku na starca 1999. godine, prvi put u istoriji koliko znam. Svi smo prešli granice koje se podrazumevaju bez obzira na tragediju koju je čovek doživeo. Zašto se onda čudimo ovoj strašnoj Božjoj kazni koju živimo?….”, rekao je slavni glumac te 2001. godine.

Tada je i objasnio zbog čega više nije sebe video u voljenoj profesiji. Prvo u rodnoj zemlji a onda i bilo gde drugde.

“Želeo sam da svojim poslom oplemenjujem ljude, za mene je gluma nekada bila misionarski blagoslov, umetnost je bila moja dobra vest koju sam doneo sa sobom… Već godinama sve odbijam da igram i mislim da ću tako i nastaviti. Zbog čitavog ovog pakla, izgubio sam smisao poziva i, kad već ne osećam svrhu glume, ne želim njome više ni da se bavim…”, rekao je tada.

"Ležao je sasvim prekriven belim čaršavom"

Tog 15. juna 2010.Bekim Fehmiu, oduzeo je sebi život pucnjem iz pištolja. Po njegovoj želji, pepeo je prosut u reku u Prizrenu na Kosovu, gradu u kome je proveo veliki deo svog detinjstva. O tome da li je mogla da nasluti da će Bekim sebi oduzeti život, u jednom od retkih intervjua progovorila je njegova supruga, slavna srpska glumica, Branka Petrić.

"Ne. Jer da jesam, sigurno bih na sve moguće načine pokušala da ga sprečim. Tih poslednjih dana Bekim je bio isti i ništa nije nagoveštavalo da je tragedija na pomolu. Dan ranije igrala sam predstavu 'Tako je moralo biti' u kojoj glavni lik sebi život oduzima hicem iz pištolja. Kakve li ironije!"

Sutradan ujutro bili su zajedno kod kuće, a oko 14 sati mu je rekla da ide kod frizera.

"Dopratio me do vrata i pitao imam li te večeri predstavu. Odgovorila sam da nemam i da ćemo celo veče biti zajedno, i on me zagrlio. Ni po čemu nisam osetila da ga poslednji put vidim živog. Vratila sam se za manje od sata, jedva čekajući da mu pokažem svoju novu frizuru, a dočekala me sablasna praznina. Najpre sam ušla u dnevnu sobu, ali mog supruga tamo nije bilo. Kako sam prolazila stanom tako bih zavirila u dečje sobe, pa na terasu, ali ni tamo nije bio. Na kraju sam ušla u radnu sobu u kojoj je kućna biblioteka i računar. Bekim je ležao na otomanu boje višnje sasvim prekriven belim čaršavom. 'Ma vidi kakva mi je frizura', govorila sam dok sam prilazila ležaju, čekajući kao i uvek njegov komentar, ali odgovora nije bilo. Čak sam ga u čudu pitala zašto je tu legao i još se pokrio po glavi", ispričala je ona tada za hrvatsku "Gloriju".

Kada je podigla čaršav videla je da mu je glava bila na jastuku koji je doneo iz spavaće sobe.

"Da nisam videla pištolj u njegovoj desnoj ruci kojom je pucao u slepoočnicu i malo krvi na čelu i po kosi, mislila bih da je čvrsto zaspao. Na stočić pokraj računara stavio je ličnu kartu, oružni list i oproštajno pismo naslovljeno na mene, sinove i njegovu braću. Mislim da se pokrio čaršavom da odmah ne doživim šok i da se ne zaprljaju zidovi. Kakva estetika smrti. O svemu je vodio računa. Da sam mu sat vremena ranije rekla da to veče imam predstavu, sigurna sam da bi naum odgodio za neki drugi dan, jer je znao da bi u tom slučaju predstava morala biti pomerena", ispričala je tada Branka Petrić.

Govoreći o Bekimovom oproštajnom pismu ona je otkrila da je bilo napisano lepim rukopisom što možda znači, kako kaže, da ga je i ranije napisao.

"U njemu nam je poručio da nas voli, da odlazi vrlo miran i odlučan. Nije hteo da o tome obavestimo javnost niti da oproštaj bude javan. Način na koji je otišao i sve što se oko toga zbilo, govori da se nije bojao smrti i to mi je velika uteha", rekla je svojevremeno Branka Petrić.

(MONDO)