"Miloševiću sam dva puta pisao otvoreno pismo. Smatram da je on krivac za sve ove grozote koje su nam se posle dešavale."
Na današnji dan rođen je jedan od najvećih glumaca na prostorima nekadašnje Jugoslavije - Velimir Bata Živojinović. Za mnoge on je najveći televizijski i filmski glumac ondašnje SFRJ. Bio je toliko omiljen da ni to što je bio član SPS u vreme dok je na njenom čelu bio Slobodan Milošević nije mu uticalo na popularnost i poštovanje koje je imao ne samo kod publike nego i kod svojih kolega.
Ipak, desilo se da se jednom sa svojim glumačkim kolegom i potukao zbog istog tog Miloševića. O tome je u intervjuu za MONDO svedočio glumac Radko Polič.
"To je bilo pre rata na nekom snimanju. Sećam se bilo je to noćno snimanje, Bata i ja smo imali neke puške. I on mi je tada rekao kako dolazi mesija. Tada je pomenuo ime Slobodana Miloševića. Ja sam prvi put čuo za to ime."
- Ma koji mesija, jesi li ti normalan.
- Ma videćeš ti.
- Koji ti je ku*ac, šta pričaš, šta lupetaš?
- Videćete vi u Sloveniji kada mi uzmemo vlast u svoje ruke.
"I potukli smo se. Bilo je gadno, jedva su nas razdvojili. Tako smo se Bata i ja rastali. Eto posvađali smo se zbog tog degena i debila, zbog tog malog Hitlera. Inače ja sam Miloševiću dva puta pisao otvoreno pismo. Smatram da je on krivac za sve ove grozote koje su nam se posle dešavale", rekao je Polič.
Polič je u tom intervjuu za MONDO rekao kako je ljut i ogorčen zbog ratova.
"Ali ne zato što smo se rastali, nego sam zbog tog kretenskog načina na koji smo to uradili. Rastali smo se sa noževima i puškama, ubijale su se komšije. To je katastrofa. Stane mi mozak kada razmišljam o tome. Političari nas i dalje vuku ne samo za nos, već i za jaja, ku*ac, srce i dušu. Obmanjuju nas. Ja da sam mlađi ja bih postao atentator sto posto", rekao je tada Polič.
Tada smo ga i pitali da li je tačno da je na njega devedesetih pokušan atentat.
"To se dogodilo kod mene kući. Radio sam na nekoj ulozi i to je bilo vreme kada sam pušio. Nećete verovati eto tu mi je cigareta spasila život. Imao sam u ustima cigaretu, nisam je još upalio, nešto sam čeprkao po tim materijalima, da bi mi u jednom trenutku ta cigareta ispala. U onom momentu kada sam se sagao da dignem tu cigaretu, iznad moje glave je zafijakulao kao u filmu. Čuo sam jedan interesantan zvuk koji do tada nikad nisam čuo. Kad je on pucao probio je dva stakla na gornjem prozoru i duplo staklo iza mojih leđa. Taj zvuk nije bio kao da se nešto razbilo, nego, ne znam… Ne mogu da opišem. Nekako rezatno. Polako sam se podigao i pogledao prema prozoru koji je bio ispred mene. Video sam samo nečije noge, istrčao sam iz stana, izašao u dvorište i video čoveka koji je nestao u šumarku. Vratio sam se i na prozoru video malu rupicu i video i rupicu na prozoru iza mene. Sve se to uveče dešavalo. Sutradan sam izašao po danu napolje i na jednom platou našao metak", ispričao je Polič.
On je rekao da je još i pre Titove smrti znao da će izbiti rat na ovim prostorima. Znao je, kaže, da će se to desiti početkom devedesetih, na šta je upozrio i svog oca, koji tada u to nije poverovao.
"Bilo je to još pre Titove smrti. Bili smo kod mojih roditelja, ćaletu su došli neki njegovi drugovi partizani. Razgovarali su o tome šta će biti kad Tito umre. Ja sam im rekao – slušajte ljudi, ajde da se kladimo. Evo zapišite, 1990. ili 1991. počeće rat. Nikad to neću zaboraviti. Moj tata je bio ljut pa smo se i posvađali jer on nije razumeo kako mogu govoriti o ratu kad smo izgradili jednu tvrdu, politički sigurnu državu. Počeli smo se svi svađati tada. Ja sam ostao kod svoje tvrdnje. I evo, ona se obistinila. Znate, raspad SFRJ je počeo još za vreme Tita. Ljudi oko njega su vukli svako na svoju stranu. Svi su hteli veliku državu ali da oni njom vladaju. Ovaj Balkan je, izgleda, na prosotoru gde mozak ne radi onako kako bi morao da radi. Izgleda da smo mi drugačiji od ostalog sveta. Ovde su stalno neki problemi. Jedan od većih krivaca na ovim prostorima je i crkva. Da li katolička ili pravoslavna to nema nikakve veze. A imamo i muslimane. Sarajevo je bilo je genijalno. Taj konglomerat svih vera na malom prostoru. A to Sarajevo je bilo jedno đavolje mesto gde se sve raspalo. Sve vere govore – ne ubijaj. A u Sarajevu se ubijalo na sve strane", ispričao je Polič.
Radko Polič preminuo je 15. septembra prošle godine, a intervju za MONDO je bio jedan od poslednjih velikih koje je dao.
(MONDO)
