Svaki sedmi tinejdžer u Srbiji probao je neku vrstu droge, upozoravaju stručnjaci.
Prag godina uživalaca droge sve je niži, a nedozvoljene supstance sve pristupačnije, upozoravaju stručnjaci. Prema nekim navodima, svaki sedmi tinejdžer probao je neku vrstu droga, a kako kaže dr Dijana Raketić, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, nikada nije bilo toliko obrazovanih mladih koji su zavisni od neke supstance.
Svaki sedmi tinejdžer u Srbiji probao je neku vrstu droge, upozoravaju stručnjaci.Prag godina uživaoca narkotika je sve niži, a droga sve pristupačnija. Prema nekim podacima svakog dana oko 10 novih pacijenata potraži pomoć lekara kada su u pitanju bolesti zavisnosti, a dr Raketić ističe da se situacija u poslednjih pet godina veoma promenila.
Kokain i marihuana se najviše koriste
"U poslednjih tri do pet godina situacija sa bolestima zavisnosti se značajno promenila. Sada je mnogo kompleksnija, mnogo je složenije i teže. Ranije je bio u pitanju heroin, alkohol i neke tablete, sada je to mnogo složenije. Sada se više koristi kokain, marihuana i dalje su opijati prisutni, prvenstveno heroin i buprenorfin... Sve češće se javljaju i zbog alkohola, a da ne pominjem kockanje, klađenje i ostalo", kaže dr Dijana Raketić.
Svake godine procenat onih koji se javljaju na kliniku poraste za 20 do 30 odsto, a doktorka Raketić kaže da sada postoji i problem zbrinjavanja pacijenata. Ona ističe i da je veliko pitanje da li se taj porast odnosi na one koji su novi zavisnici, ili na one koji su tek sada odlučili da potraže pomoć.
Kocka sve veći problem
"U fokusu su kocka i kokain, posle ove pandemije ima značajno više pacijenata. To nije trend samo kod nas, nego u celoj EU. Više od 80 odsto onih koji su na lečenju imaju između 25 i 45 godina. To je najproduktivnija dob, mnogo je obrazovanih i veliki broj imaju i porodice. Mi primamo pacijente od 16 godina pa nadalje, mada primamo nekad i pacijente ispod 16 godina ako postoji opijatska zavisnost. Nažalost i to postoji, imamo jedno dete od 15 godina, uzima heroin intravenozno. To nije toliko često na sreću...", kaže dr Raketić.
Sada se više koriste stimulativne droge poput kokaina i to u kombinaciji sa alkoholom, ističe direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.
"Imamo trend malo fentanila, koji se sporadično provlači. Imate i nove psihoaktivne supstance, sintetske ilegalne supstance, koje se reklamiraju kao nove, bezbedne i legalne, a nisu ništa od toga. Ne znate šta je unutra i veoma često su ozbiljne komplikacije narušavanja mentalnog zdravlja. Preko jedne trećine mladih završi na psihijatrijskoj ustanovi zbog korišćenja droga", kaže dr Raketić.
Tri problematična simptoma
"Poremećaj budnosti, poremećaj ponašanja i raspoloženja. Ovi sindromi se smenjuju - da li je neko stalno u daunu, pospan, razdražljiv, čudan... Jedna radna neefikasnost i jedno isključenje i u poslu i u porodici", kaže dr Raketić. Posebno je poražavajuće, prema njenim rečima, da se javlja sve više visokoobrazovanih ljudi.
"To su ljudi koji su brilijantni u svojim edukacijama i koji su ušli u problem iz raznoraznih nesrećnih okolnosti. To je kokain, GHB, ketamin, i značajno su narušili i somatsko i mentalno zdravlje i nikada do sada nismo imali toliki broj visokobrazovanih ljudi", ističe dr Raketić i dodaje da oni koji imaju problem sa zavisnostima mogu se javiti u savetovalište u svakom momentu.
"Kasnije ne samo da bude to da ne uzimaju supstance i podignuće kvalitet života. Veoma je opasna ta relativizacija da su droge put ka sreći. Veoma je važno da podignemo svest o tome šta droga donosi", ističe dr Raketić za "RTS".
(MONDO/Blic)
