Ruskinja Ana Orehova, posle godinu dana života u Srbiji, želi da ostane u našoj zemlji.
U februaru je bilo godinu dana od početka ruske invazije na Ukrajinu koja je prouzrokovala migracije ruskog i ukrajinskog stanovništva širom sveta. Prilikom raseljavanja, dosta stanovništva iz ratom pogođenih zemalja stiglo je i u Srbiju, gde su se neki duže zadržali iz raznih, pozitivnih razloga. Takvu jednu priču podelila je i Ana Orehova na svom Fejsbuk nalogu, koja je, oduševljena narodom, kulturom, i hranom nakon prvih godinu dana, odlučila da produži svoj boravak u Beogradu.
"Pre tačno godinu dana, tačnije 1. jula 2022. godine, izmučeni dalekim putovanjem, napregnutih nerava i sa rupama u srcu, stigli smo u Srbiju. Plan je bio jednostavan: naučiti da zarađujemo van Rusije, a zatim se preseliti u neku hladniju zemlju, možda Portugal, idealno Francusku." Ipak, Anini planovi su se ubrzo promenili.
Mislili da je privremeno
"Nismo se kladili na Srbiju, ovu zemlju smo smatrali privremenom. Živećemo ovde, čekati dovoljno a potom otići dalje" napisala je Ana na svom Fejsbuk nalogu i dodala da je "možda zato Srbija još uvek iznenađuje".
"Sladak period navikavanja još traje i ne znam kada će proći. Beograd me svakodnevno mazi radošću i pažnjom, a ja se divim njegovim manama i vrlinama. Pitam se kako će se naša veza dalje odvijati?", dodala je Ruskinja i objasnila da još ne želi da se seli u te udaljene, hladnije države.
Ona je naglasila da je emigracija težak proces jer odlazak iz svoje zemlje nije lagan čak ni za ležernog i bezbrižnog čoveka kao što je ona.
"Najgora vrsta emigracije je otići negde odnekud, što se nama desilo. Nije bilo teško navići se na novu zemlju, ali je bilo teško otići, a pre svega je bilo emotivno otići iz svoje zemlje. Međutim, poslednjih godinu dana se pitam što nismo emigrirali ranije.Ne radi se o žaljenju ili ozlojeđenosti, već o promeni situacije na koju si već toliko dugo navikao, bez da shvatiš da li živiš kako treba ili ne. Nekad je i promena perspektive dovoljna da se shvati greška "uljuljkanosti". Da li je ova situacija slična onoj kada čovek na primer ceo život nosi štikle i oseća se udobno u njima, a onda odjednom obuje patike i shvati šta je prava udobnost. Čovek se tada pita šta ga je ranije sprečavalo da nosi patike", objasnila je Ana i dodala da bi volela da "dovuče svoje prijatelje i porodicu u Srbiju, ali da svako ima svoje živote, prioritete i sreću koja se ne nameće drugima".
Ipak, druga strana medalje pokazuje da neki odlasci i promene ne donose napredak.
"Znam ljude koji su prisilno otišli i beskrajno im je drago zbog toga. Ali isto tako znam ljude koji su otišli svojom voljom i duboko su nesrećni. Odluka mog muža i mene je bila pola-pola ali i sa druge strane i dosta uravnotežena, jer je usledila nakon snažnog udarca koji nas je zadesio. Ali ipak ću reći da je Beograd moj novi dom!"
Ne želi da ode iz Beograda
Ana ističe da ne razmišlja o povratku kući jer pronalazi sreću u svom novom domu, Beogradu.
"Što se sreće tiče, ukratko ću reći: Nikada ranije nisam osetila radost pri povratku kući. Ali ovde govorim o svom novom domu, Beogradu, gradu kojem se uvek lepo vraćam."
Period navikavanja u toku prve godine boravka u Srbiji je bio težak, kao i svaki početak, objašnjava Ruskinja, ali je ovaj period pružio toliko novih, dosada neistraženih emocija, dovoljnih da se napiše barem pet romana.
"U početku je bilo emotivno. Ranije smo putovali 5-6 meseci i nikada nismo smatrali da je problem preseliti se sa jednog mesta na drugi. Međutim, velika je razlika prodati svu imovinu, spakovati kofer i zatvoriti vrata stana u kom smo živeli 14 godina, znajući da se možda nikada nećemo vratiti", izdvaja Ana iz svog iskustva i dodaje da je ta faza iza njih jer se raduju novim počecima.
U centru Evrope
"Počeli smo ponovo da putujemo. Ne samo da smo prošli Srbiju već smo posetili i Grčku, Francusku, dvaput Mađarsku, Austriju. Prošle nedelje smo proputovali Jermeniju sa mojim roditeljima, pri čemu smo svratili do Italije na jedan dan, a zatim i na Kipar." Objašnjava da je lakše putovati kada ste u centru Evrope, u gradu sa mnogo direktnih, jeftinih letova, ali i da joj viza ne predstavlja problem.
"Da, potrebna je viza, ali je ja srećom imam. Čak su mi i roditelji počeli putovati više. Ranije nisu putovali van Rusije, ali su ove godine posetili Srbiju i proputovali Jermeniju sa nama. Mislim da im se sve više sviđa. Već razmišljaju o proširivanju znanja engleskog jezika i produživanju pasoša." Ana se dotakla i srpske hrane koja joj, kako kaže, odgovara jer je gurman po prirodi.
"Došli smo u zemlju sa toliko kvalitetnih proizvoda. Iznenadila sam se koliko su ukusne maline, na primer, dok nisam saznala da se srpska malina smatra najboljom u Evropi!"
Zadovoljna je što nema potrebe za proveravanjem roka trajanja proizvoda u prodavnicama jer se ovde vodi računa o svemu, kao i o opremljenosti prodavnica koje može naći na svakom koraku. "Počela sam da kuvam neobična jela, u čemu zaista uživam jer ne moram da jurcam po gradu u potrazi za retkim sastojcima. Sve mi je dostupno", oduševljeno je podelila Ruskinja.
Otvorili prodavnicu knedli
"Naučili smo da zarađujemo na daljinu, a pre mesec dana uspeli smo da pokrenemo posao u Beogradu baš povezan sa hranom i kvalitetnim proizvodima. Naime, otvorili smo prodavnicu knedli i već dobijamo pozitivne kritike. Prezadovoljna sam!" Ana završava svoju zahvalnost gradu i zemlji koji su je tako lepo prihvatili i ugostili tako što planira produžavanje boravka na još nekoliko godina.
"Produžili smo vizu na još godinu dana, a planiramo da boravak produžimo na tri godine sledeći put. Srbija se pokazala kao zemlja udobna za život i nameravamo još dugo da uživamo u njenim radostima."
BONUS VIDEO:
(MONDO/Blic)
