Igor Jurić, društveni aktivista i osnivač fondacije "Tijana Jurić" je govorio o osnivanju "Amber alert" sistema u Srbiji.
"Amber alert", sistem ranog uzbunjivanja u slučaju nestanka dece, uspešno funkcioniše u svetu od 1996. godine, a u Srbiji bi trebalo da zaživi do novembra ove godine. To je ranije izjavio Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova dr Danilo Stevandić, a Igor Jurić, društveni aktivista i osnivač fondacije "Tijana Jurić", je govorio o tome danas u jutarnjem programu "Prva" televizije.
Prema njegovim rečima, način rada i funkcionisanja će biti isti, ali će ime biti drugačije. Plan je da ovaj sistem u Srbiji počne da radi i pre 1. novembra ove godine.
"Do sada smo samo pričali o tome zašto nemamo ovaj sistem, zašto se na njemu ništa ne radi, a sada je ovo druga tema. Uveliko se radi na datumu koji je vezan za samu implementaciju samog sistema. Prvi novembar je rok koji je dao ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić svojim službenicima da ga moraju završiti do tada. To je dokumentovano i njegovim potpisom. Gotovo 85, 90 odsto posla je već urađeno. To još ne mogu da otkrijem, ali biće odlično ime, naš naziv vezan za sistem. Ukoliko MUP bude smatrao neko drugo ime, nemamo mi tu šta da zamerimo", započeo je Jurić razgovor o temi "Amber alert" sistema u Srbiji.
Na pitanje voditeljke da li će se sistem aktivirati samo u slučaju nestanka dece, Jurić je odgovorio potvrdno. Proširio je odgovor detaljima.
"Isključivo deca su u pitanju, deca do 18 godina su podložna ovom sistemu. Ne odnosi se na odrasle osobe. Osnovni kriterijum je da je dete u životnoj opasnosti. Policija kreće sada obuku ljudi koji će pokretati ovaj sistem. Biće jedna velika konferencija za štampu koju će održati MUP pre same implementacije. sistema", dodao je Jurić.
Potom je govorio o samom sistemu i kako će to funkcionisati u praksi. Od roditelja koji prijavljuju dete do početka potrage za tim detetom.
"Prvo moram da naglasim da je nestanak deteta velika tragedija za porodicu. Govorim i iz ličnog iskustva. Kada se sistem pokrene, vi kao medij ćete imati obavezu da, na svakih 30 minuta u prvih nekoliko sati prekidate program i da objavite nestanak deteta sa oblikom i fotografijom. Taj oblik tj. objava je već napravljena, na kajronu će ići poruka sve vreme da je nestalo dete, a istu poruku ćete dobiti putem SMS poruke, portali i radio emiteri će takođe imati istu obavezu. Svi građani će imati mogućnost da pomognu, to je prva faza. Biće više faza. Druga faza je uključivanje benzinskih pumpi, tržni centri, auto-putevi. Cilj je da se cela država uključi u potragu, a kasnije će se uključiti i društvene mreže", naveo je Jurić.
Šta je sistem “Amber alert” i kako on funkcioniše?
“Amber alert” (America's Missing: Broadcast Emergency Response) podrazumeva informacije koje se hitno i istovremeno plasiraju na svim mogućim kanalima masovne komunikacije - televiziji, radiju, telefonima, LED bilbordima, GPS navigaciji, svim društvenim mrežama… Program se prekida i javnost u celoj zemlji odmah saznaje o nestanku deteta, njegovom izgledu i osobinama,, kada je nestalo, gde je poslednji put viđeno, šta je na sebi imalo obučeno i kome treba da se obrate u slučaju da nešto vide.
Iako je princip isti, Amber alert se ne zove svuda tako. U Gruziji je “Levijev poziv” (u znak sećanja na Levija Fradija), na Havijima “Mejli Amber alert” (u znak sećanja na Mejli Gilbert), u Arkanzasu “Morgan Nik Amber alert” (u znak sećanja na Morgana Nika) i u Juti “Rejčel alert” (u znak sećanja na Rejčel Ranijan). “Amber alert” se ne oglašava uvek već samo kada policija proceni da su ispunjeni svi, unapred dogovoreni kriterijumi.
Kako je “Amber alert” sistem nastao?
Amber Hagerman je devojčica iz Teksasa u Sjedinjenim Američkim Državama po kojoj je nazvan sistem “Amber alert” koji služi za nalaženje nestale dece. U daljem tekstu će biti objašnjeno kako sistem funkcioniše, a ovo je priča o devojčici zbog koje je i uveden sistem koji se danas koristi u 50 država u Sjedinjenim Američkim Državama i zbog kojeg je do danas spašeno najmanje 1.085 dece prema podacima Nacionalnog centra za nestalu i eksploatisanu decu. Sličan sistem postoji i u još 22 države širom sveta.
Amber Hagerman je 13. januara 1996. godine imala devet godina i sa svojim mlađim bratom Rikom je bila na parkingu napuštene prodavnice prehrambenih proizvoda. Vozili su bicikle i njen brat Riki je odlučio da se vrati do kuće njihovih bake i deke u Arlingtonu u Teksasu. Riki je krenuo, Amber je zakasnila da krene odmah za njim i nju je u tom trenutku sustigao crni kamionet. Izleteo je muškarac koji ju je ubacio u automobil i otišao.
Jedan stariji čovek je bio svedok otmice iz svog dvorišta. On je rekao policiji u zvaničnoj izjavi da je video automobil pikap u obližnoj perionici malo pre nego što je isto vozilo ugledao kada je nepoznati napadač oteo Amber i otišao u pravcu ka centru Arlingtona. Samo četiri dana kasnije, jedan čovek je kraj potoka šetao svog psa i pronašao je telo Alber, oko šest kilometara od lokacije gde je kidnapovana. Policija je istragom utvrdila da je napadač najverovatnije meštanin koji je bio opisan kao belac Meksikanac u dvadesetim ili tridesetim godinama.
“Bila je potpuno naga, osim jedne čarapice koja je ostala na nozi. Autopsija je pokazala da je otmičar držao Amber živu bar dva dana nakon kidnapovanja. Bila je pretučena i silovana pre nego što joj je prerezan vrat”, saopštila je policija tada.
Policija u Arlingtonu zaključila je da je nabujala voda telo donela na mesto gde je pronađeno i da je nemoguće utvrditi gde se pre toga nalazilo. Ni forenzika nije bila od velike pomoći. Voda je sprala najveći deo dokaza sa tela i detektivi zapravo nisu imali odakle da krenu. Telefon u stanici zvonio je s vremena na vreme i ljudi su delili određene informacije, ali na kraju - svi tragovi su se pokazali lažnim. Sve do danas, slučaj otmice i ubistva Amber Hagerman ostao je nerešen.
Ceo slučaj je žestoko pogodio Sjedinjene Američke Države, ostavio je neizbrisivi trag i nakon otmice i ubistva Amber Hagerman ništa više nije bilo isto kad se radi o nestanku dece. Jedna majka iz Teksasa, Dajana Simon, je neprestano razmišljala o ovom slučaju.
“Rekla sam, 'Ne mogu da prebolim ovo dete. Mora da postoji nešto što možemo da uradimo‘. Bilo je upozorenja o vremenskim prilikama i civilnoj zaštiti, pa zašto to ne bi upozoravali i zbog ovoga?”, rekla je ona tada.
Simon je stupila u kontakt sa lokalnom radio stanicom sa svojom idejom o sistemu za hitne slučajeve koji bi bio postavljen tako da kada se pozove hitna služba, radio stanice odmah prekinu program radi emitovanja upozorenja. Kada je prošlo četrnaest dana od Amberine otmice, napisala je pismo stanici tražeći da, ako se njen sistem uzbunjivanja uspostavi, to bude poznato kao “Amber alert”. Plan, preimenovan u AMBER (America's Missing: Broadcast Emergenci Response) upozorenje, stupio je na snagu iste godine.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
