Ispušta se čak 800.000 sterilnih komaraca u Novom Sadu.
Novosadski stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta planiraju da ove godine na više od 40 lokacija ispuste čak 800.000 sterilnih komaraca. Razlog - ispuštanjem ovakvih komaraca njihov broj se zapravo smanjuje. Da ova tehnika ima mnogo smisla već je dokazano širom sveta, gde se ispuštanjem sterilnih mužjaka komaraca smanjuju populacije ovih insekata.
Kako se ova tehnika sprovodi, da li je bolja od hemijskih tretmana i da li komarci uopšte mogu da postanu "otporni" na tretmane iz vazduha, sa vode i zemlje za 021.rs objasnila je prof. dr Aleksandra Ignjatović Ćupina, entomološkinja sa Departmana za fitomedicinu i zaštitu životne sredine, Laboratorije za medicinsku i veterinarsku entomologiju na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Upravo iz njenog dvorišta je prošle godine ispušteno 50.000 sterilnih mužjaka azijskog tigrastog komarca. Tehnika se bazira na masovnom razmnožavanju azijskog tigrastog komarca u laboratorijskim uslovima - razdvajaju se polovi tako da se izdvoje mužjaci koji se potom sterilišu zračenjem, a sterilne jedinke završavaju u urbanim prostorima gde se "takmiče" sa plodnim mužjacima u parenju.
Tehnika sterilnih insekata se primenjuje protiv invazivnih vrsta komaraca, kao što je azijski tigrasti komarac, jer se ženke tigrastog komarca ove vrste, objašnjava Aleksandra, pare samo jednom u toku života.
"Dakle, ako se ženka sparila sa sterilnim mužjakom, neće produkovati potomstvo, polagaće isključivo sterilna jaja, dok sterilni mužjak može da se pari sa više ženki. Otpuštanje sterilnih mužjaka je potpuno bezbedno za životnu sredinu, mužjaci ne bodu već se hrane nektarom, mednom rosom i drugim slatkim materijama u prirodi, a mužjaci se sterilišu X ili rendgen zracima, nisu radioaktivni i nema nikakve opasnosti od bilo kakvih pojava opasnih za ljude", naglašava prof. dr Aleksandra Ignjatović Ćupina.
Ova metoda se već oko šest decenija primenjuje protiv insekata od medicinskog značaja i štetočina u poljoprivredi, na primer za suzbijanje mediteranske voćne muve. Ukoliko ste se zapitali zbog čega su najkvalitetnije narandže poreklom iz Valensije, odgovor leži u činjenici da se u Španiji voće hemijski ne tretira, već se voćna muva suzbija isključivo tehničkom ispuštanja sterilnih insekata.
Dr Ignjatović Ćupina pojašnjava da su domaći stručnjaci - među kojima je i ona, učesnici velikog projekta Međunarodne agencije za atomsku energiju (deo Svetske zdravstvene organizacije) koji je usmeren na suzbijanje invazivnih vrsta komaraca u urbanim sredinama primenom tehnike sterilnih insekata. Učesnici projekta su prošli brojne stručne obuke za samu proceduru, pa je u Srbiji tako prošle godine urađena prva pilot-studija u Srbiji sa ispuštanjem 200.000 sterilnih markiranih mužjaka tigrastih komaraca, označenih fluorescentnim bojama radi monitoringa.
Ispuštano je po 50.000 jedinki nedeljno, tokom četiri nedelje, a stručnjaci su ih potom pratili metodom izlovljavanja u određenim vremenskim intervalima kako bi saznali koliko dugo otpušteni sterilni mužjaci žive, koliko daleko mogu da lete, te koliki je odnos broja otpuštenih sterilnih mužjaka u odnosu na fertilne mužjake i ženke iz prirodne populacije.
"To nam je bitno kako bismo, u suštini, znali da li ispuštamo dovoljan broj komaraca koji bio konkurentan fertilnim mužjacima, na kojim distancama i koliko često treba da ih otpuštamo. Ove godine pripremamo dokumentaciju za nastavak projekta i planiramo ispuštanje po 100.000 jedinki sterilnih mužjaka tigrastog komaraca nedeljno, tokom osam nedelja, na više lokacija kako bismo obezbedili homogenu pokrivenost čitave tretirane površine. Već smo postavili klopke za jaja tigrastog komarca i sakupljanjem jaja nakon svakog ciklusa otpuštanja u laboratoriji ćemo utvrditi brojnost sterilnih i fertilnih jaja", navodi Aleksandra sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Otežavajuća okolnost za stručnjake je činjenica da Srbija još uvek nema kapacitete da sama proizvodi sterilne mužjake, pa se oni u cilju projektnih istraživanja uvoze u strogo kontrolisanim uslovima iz Italije.
"Pretpostavljamo da na početku, odmah nakon prvog otpuštanja, nećemo imati ogroman broj sterilnih jaja jer je potrebno vreme da se postignu vidljivi efekti. Ali, kako vreme bude odmicalo, sa svakim narednim otpuštanjem, broj sterilnih jaja trebalo bi da raste i da postepeno opada brojnost tigrastog komarca na ciljanoj površini. Očekivanja su nam dugoročno velika, ovo jeste obećavajuća metoda, ali je samo jedna u sklopu integralnog pristupa suzbijanju komaraca, u kome je pored svih konvencionalnih i inovativnih metoda koje se primenjuju potrebno da nam građani pomognu tako što neće nesvesno doprinositi rastu brojnosti populacija komaraca", apeluje dr Aleksandra Ignjatović Ćupina. O čemu je reč?
Građani neretko u svojoj svakodnevnoj okolini stvaraju odlične uslove za razvoj komaraca. Ukoliko držite vodu na terasama, balkonima, verandama, prilazima kućama ili u bilo kojoj površini koja je dostupna ovim insektima, vi im nudite opciju da polažu jaja i time se razmnože u ogromnoj brojnosti.
Tigrasti i kućni komarci mogu da se razmnožavaju u vazama, kantama, buradima za sakupljanje kišnice, odbačenim starim gumama, flašama, kesama, bukvalno u svakom predmetu koje može da zadrži vodu, pa makar to bila i čaša vode koju ste zaboravili da sklonite. Pritom je azijski tigrasti komarac izuzetno agresivan u odnosu na ljude, te je nemoguće očekivati da će problem moći da se reši samo organizovanim akcijama koje sprovode izvođači "Ciklonizacije" ili ispuštanjem sterilnih mužjaka. Održavanjem higijene prostora i redovnim pražnjenjem vode iz predmeta koji je zadržavaju, građani i te kako mogu doprineti smanjenju brojnosti komaraca.
"Dobra vest je da smo konkurisali kod Međunarodne agencije za atomsku energiju za projekat kojim je predviđeno da nabavimo opremu za masovni uzgoj azijskog tigrastog komarca, kako bismo u našim laboratorijama na fakultetu na nedeljnom nivou proizveli određeni broj sterilnih mužjaka za nastavak laboratorijskih i terenskih istraživanja. Količina koja bi se proizvela na fakultetu ipak neće biti dovoljna da pokrije Novi Sad. Na nama je da u budućnosti unapredimo ovaj segment integralnog suzbijanja komaraca, a da li će ova metoda i zvanično u Srbiji zaživeti u praksi ne možemo za sada reći. Primena tehnike sterilnih insekata je vrlo kompleksna oblast - perspektivna je kada je u pitanju suzbijanje azijskog tigrastog komarca, ima ekonomsku i ekološku računicu, ali zahteva dodatna istraživanja i odgovarajuće planiranje, ulaganje u razvoj kapaciteta za proizvodnju sterilnih komaraca", kaže entomološkinja prof. dr Aleksandra Ignjatović Ćupina.
Trenutno toplo vreme izuzetno pogoduje razviću azijskog tigrastog, ali i kućnog komarca, koji se u urbanim prostorima razvija u sličnim mikrostaništima. Oni takođe ne lete daleko, pa ukoliko imate kontakt s njima, znaćete da im je izvorište blizu. Tretmani komaraca - koliko su efikasni?
Novosađani su već dobro upoznati sa tretmanima komaraca sa vode, iz vazduha i sa zemlje, koje iz godine u godinu obavlja "Ciklonizacija". Ovi tretmani izvode se preparatima na bazi lambda-cihalotrina i deltametrina koji, iako nisu opasni po ljude, jesu smrtonosno opasni po zakonom zaštićene pčele.
Da li je ovo najsavremenija hemija za tretiranje komaraca, dovoljno efikasna da suzbije jedinke ojačane obilnim padavinama koje smo imali u maju i junu?
"U brojnim državama Evrope se adulticidi uopšte više ne koriste, zabranjeni su ili se primenjuju vrlo restriktivno, isključivo sa zemlje i u određenim okolnostima, na primer ukoliko se na nekom području pojave slučajevi obolevanja ljudi od bolesti koje prenose komarci. Primena larvicida zapravo jeste najbolji pristup - da se unište larve pre nego što se pojave odrasle jedinke komaraca. Larvicidi koji se danas primenjuju u borbi protiv komaraca su potpuno bezbedni za zdravlje ljudi i životnu sredinu jer su vrlo selektivni i deluju isključivo na larve komaraca. Pored toga, tretiranjem izvorišta larvi tretirate određenu jedinicu vodene površine aktiviranog razvojnog staništa, a kada se suzbijaju adulti komaraca,tretira se vazdušni prostor koji je značajno veći, jer su se odrasle jedinke već proširile na većem prostoru", objašnjava prof. Ignjatović Ćupina.
To je, u suštini, dosta skuplja mera i ekološki manje prihvatljiva nego primena larvicida. U Srbiji su, kaže Ignjatović, adulticidni tretmani iz letilica dozvoljeni samo van grada, u priobalju reka i oni jesu najefikasniji za rečne komarce, koji se masovno pojavljuju samo u uslovima nakon visokog vodostaja reka, odnosno plavljenja njihovih izvorišta.
"U urbanim prostorima odrasli komarci se tretiraju sa zemlje. Efekti koje će dati takvi tretmani, ma koliko kvalitetno izvedeni, najčešće nisu naročito dugoročni jer kada su u pitanju kućni i azijski tigrasti komarac, ako suzbijate samo adulte, a pritom imate permanentno aktivna izvorišta u šahtovima i na ostalim mestima gde se razvijaju, ubrzo će izleteti nove jedinke", naglašava naša sagovornica.
Kako objašnjava, tigrasti i kućni komarci produkuju veliki broj generacija koje se međusobno preklapaju tokom sezone i zato u istom momentu možete imati zastupljene komarce u svim stadijumima razvoja, od jaja do odraslih jedinki. Tako nakon tretmana građani odmah primete pad brojnosti odraslih komaraca, ali već nakon nekoliko dana se dešava da je njihova brojnost ponovo visoka.
"Službe koje se bave suzbijanjem komaraca mogu da tretiraju javno dostupne površine, ali jednostavno nemaju tolike kapacitete da mogu da uđu u svaku kuću, u svako dvorište ili podrum i da saniraju sva izvorišta komaraca koja postoje u urbanim prostorima. Zbog toga je važno da građani znaju da jednostavnim merama, uklanjanjem vode iz raznih predmeta ili prekrivanjem posuda u kojima se čuva voda, mogu i sami doprineti rešavanju problema komaraca u svojoj okolini", kaže prof. Ignjatović Ćupina.
Na pitanje da li komarci mogu da postanu otporni na hemijska sredstva kojima se prskaju, ona kaže da je to u praksi moguće.
"Kod raznih vrsta insekata danas postoji fenomen rezistentnosti na pojedine insekticide. Ako stalno primenjujete jednu te istu aktivnu materiju, vi potencirate pojavu otpornosti, momenat kad insekti više ne reaguju na te preparate. Kad su u pitanju komarci, mi još uvek kod nas nismo registrovali rezistentnost na primenjivane preparate, ali treba voditi računa, koristiti različite aktivne materije tokom sezone i pratiti efekte kako bi se predupredila pojava rezistentnosti. Insekticide koji deluju na korisne insekte, narolito na pčele, koje su danas jako ugrožene, treba izbegavati i primenjivati ih uz visoke mere opreza", navodi prof. Ignjatović Ćupina.
Zato pčelari, ali i građani koji su upoznati sa lokacijama košnica, moraju da budu na oprezu i uklone pčele pre tretiranja komaraca - a "Ciklonizacija" svaki put putem medija daje najavu akcije suzbijanja komaraca, naglasi nazive naselja, datume tretmana i naziv sredstva kojim se tretira.
"Moramo da vodimo računa o prirodnim resursima u našoj životnoj sredini. Mi nismo ni svesni tih resursa i koliko ih imamo, na primer, vrsta korisnih insekata - a to nisu samo oprašivači, već i insekti predatori i parazitoidi koji uništavaju štetne insekte i mogu da se upotrebe u biološkoj borbi sa štetočinama", pojašnjava entomološkinja, stručnjakinja za insekte.
Navodi da nadležni organi, a najpre Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, godinama podržava projekte naših stručnjaka, što uključuje i napore da se razvije tehnologija za proizvodnju sterilnih insekata. Osim svih prethodno navedenih saveta za građane, savetuje se i da postavite komarnike na prozore i vrata kako biste sprečili ulazak komaraca sa otvorenih površina u vaše domove.
BONUS VIDEO:
(MONDO/021.rs)
