Razorni tornado u Češkoj pre dve godine uništio je jug zemlje, a naš klimatolog je rekao da to može da se desi i u Srbiji.
Razorni tornado pre dve godine opustošio je sela na jugu Češke, i osim što je sve ostavio u čudu i šoku da je ovako nešto moguće usred Evrope, za sobom je ostavio do tada ne zabeležen haos - pet osoba je poginulo, najmanje 150 je povređeno i na hiljade domova je uništeno.
Iako većina ljudi fenomen tornada vezuju za Ameriku, ovakva vrsta oluje može se, mada vrlo retko, desiti i u Evropi. Zapravo, tornado je do sada zabeležen na svim kontinentima osim Antarktika. Da li je ovakav scenario moguć i u Srbiji sada se pitaju mnogi nakon ovih superćelijskih oluja i raznih drugih nepogoda, ali i nedavnog tornada u Italiji. Da je ovako razoran tornado poput ovog u Češkoj od pre dve godine, mogući i u Srbiji, upozorio je juče naš klimatolog dr Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu.
Sličan događaj možemo da očekujemo u Srbiji
Klimatolog Vladimir Đurđević kazao je da je nevreme koje nas je zadesilo nešto na šta ćemo morati da se naviknemo, zbog čega je svako upozorenje na olujno nevreme u budućnosti neophodno shvatiti daleko ozbiljnije nego u prošlosti. "Pre nekoliko godina je u Češkoj bio tornado koji je razrušio čitav jedan manji grad, to je trebalo da nam ukaže da sličan događaj možemo da očekujemo i u Srbiji, toliko jako nevreme. Na sreću, to se ovoga puta nije desilo, ali to govori da treba da se prilagodimo i postanemo kao društvo spremniji i otporniji da se sa ovim nosimo", rekao je Đurđević za Euronews Srbija.
Slabiji tornado moguć u ravničarskim predelima
Podsetio je da je formiranje slabijih tornada na našim područjima zabeleženo i ranije, ali dodaje da je moguća pojava ovog fenomena nešto jačeg intenziteta, s obzirom na njihovu prisutnost u Evropi. "Moguće je da se ovih dana i kod nas desio, ali oluje su bile u kasnim večernjim satima pa ih je teže osmotriti kada je mrak. Njihov intenzitet pokazuje da je potencijalno bilo rizično da se i kod nas desi jači tornado. U budućnosti za to ima mogućnosti, posebno u ravničarskim predelima kao što su doline reka i Vojvodina gde je i pre bilo oluja, kao i osmotrenih tornada", kaže Đurđević.
Fosilna goriva da ne budu izvor energije
Đurđević smatra da je neophodno implementirati Pariski sporazum, ali i da sve zemlje sveta napuste fosilna goriva kao izvor energije, kako bismo bili u stanju da se nosimo sa ekstremima. "Ukoliko oni postanu prečesti i previše aktivni, onda je teško očekivati da možemo da saniramo posledice toga u kontinuitetu. Opasnost klimatskih promena je to što možemo da upadnemo u ciklus u kome ćemo stalno krpiti rupe umesto da se razvijamo kao društvo", zaključuje Đurđević.
Tornado u Češkoj F3 na skali od F1 do F5
Ono po čemu se tornado koji je tada pogodio Češku razlikuje od prethodnih je njegova jačina. Prema podacima hidrometeorološkog instituta te zemlje, oluja je bila jačine F3, na skali od F1 do F5, pri čemu se F5 smatra katastrofalnim. Brzina vetra iznosila je oko 219 km/h, ali meteorolozi ne isključuju mogućnost da je tornado bio i jači od toga.
"Tornado je nosio jak vetar brzine 219 kilometara na čas. Zato je prosto počistio pred sobom kuće, automobile ili drveće. Nije isključeno da je mestimično brzina vetra bila veća. Materijalne štete odgovaraju posledicama tornada intenziteta F3 na skali od pet stepeni. Stepen F3 znači brzinu vetra izmedju 254 i 332 km/h", rekla je tada portalu dnevnika Pravo meteorološkinja Dagmar Honsova.
"Ovo je apokalipsa"
Ministar unutarašnjih poslova Jan Hamaček proglasio je tada vanredno stanje, a premijer Babiš je elementarnu nepogodu nazvao apokalipsom. "Dve hiljada oštećenih kuća, moramo da učinimo sve da tim ljudima pomognemo. Sam želim da se uverim šta će im biti potrebno", rekao je tada premijer Babiš koji je obišao najteže pogođena sela. U bolnice u mestu Bžeclav, južno od Brna i u Hodonjin prevezene su desetine povređenih, ekipe hitne pomoći i spasioci pružili su nužnu pomoć na mestu, a procenjuje se da je povrede zadobilo skoro 200 ljudi.
U selu Hruški koje je jedno od četiri najteže pogođena sela, polovina kuća pretvorila se u ruševine, javili su tada češki mediji. Bez struje je bilo oko 75.000 domaćinstava, preventivno bez gasa 2.000 a signale mobilne telefonije nije emitovalo nekoliko desetina predajnika.
U Srbiji tornada u proseku jednom ili dva puta godišnje
Prema rečima meteorologa Nedeljka Todorovića, u Srbiji se tornada dešavaju u proseku jednom ili dva puta godišnje. "Na radarskim snimcima možemo da uočimo ta vrtložna kretanja koja se vide kao sifon u mezorazmeri od nekoliko desetina kilometara, a često se ispod takvih oblaka javlja tromba ili pijavica, koja se u svetu naziva tornado", pojasnio je Todorović. On je uporedio brzinu užeg dela vrtloga, koja prema njegovim rečima kod nas iznosi 150 do 200 kilometara na čas, dok brzina velikih tornada u Americi dostižu i prestižu 400 kilometara na čas.
Trombe ili "pijavice" dizale krave u Šumadiji
Pomoćnik direktora RHMZ Goran Pejanović takođe je kazao da su kod nas poznata mala tornada, koja se zovu trombe ili 'pijavice'. Pojasnio je da su oni nekoliko metara u razmerama, dok su američka tornada i po nekoliko stotina metara, čak i kilometara. Podsetio je da su se kod nas i ranije pojavljivale trombe, dok na morima kada postoji kontakt sa vodom, se to zove 'pijavica'. "Takve 'pijavice' su bacale ribe iz mora, a kod nas je zapamćeno da je podigla krave u Šumadiji", kazao je Goran Pejanović ranije za "Blic".
Olujni vetar obarao drveće i kranove
Na pitanje da li je oluja ili tornado ovih dana rušila po Srbiji drveće i kranove, Todorović je za "Novosti" kazao da je to bio olujni vetar koji je lokalno obarao drveće, ali i čvrste objekte. Superćelijska oluja je oborila i dva krana na Novom Beogradu.
"U nekoj ulici gde vetar deluje pod velikim upadnim uglom na veliku površinu on može da obori ne samo drvo, već i zid i krov. Isti vetar koji u drugoj ušuškanoj ulici u koju ulazi pod malim uglom samo opstrujava objekte i ne pravi štetu", pojasnio je Todorović.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
Iako većina ljudi fenomen tornada vezuju za Ameriku, ovakva vrsta oluje može se, mada vrlo retko, desiti i u Evropi. Zapravo, tornado je do sada zabeležen na svim kontinentima osim Antarktika. Da li je ovakav scenario moguć i u Srbiji sada se pitaju mnogi nakon ovih superćelijskih oluja i raznih drugih nepogoda, ali i nedavnog tornada u Italiji.
Da je ovako razoran tornado poput ovog u Češkoj od pre dve godine, mogući i u Srbiji, upozorio je juče naš klimatolog dr Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu.
Tornado u Češkoj trebalo da ukaže da sličan događaj možemo da očekujemo u Srbiji
Klimatolog Vladimir Đurđević kazao je da je nevreme koje nas je zadesilo nešto na šta ćemo morati da se naviknemo, zbog čega je svako upozorenje na olujno nevreme u budućnosti neophodno shvatiti daleko ozbiljnije nego u prošlosti.
- Pre nekoliko godina je u Češkoj bio tornado koji je razrušio čitav jedan manji grad, to je trebalo da nam ukaže da sličan događaj možemo da očekujemo i u Srbiji, toliko jako nevreme. Na sreću, to se ovoga puta nije desilo, ali to govori da treba da se prilagodimo i postanemo kao društvo spremniji i otporniji da se sa ovim nosimo - rekao je Đurđević za Euronews Srbija.
Slabiji tornadi mogući u ravničarskim predelima
Podsetio je da je formiranje slabijih tornada na našim područjima zabeleženo i ranije, ali dodaje da je moguća pojava ovog fenomena nešto jačeg intenziteta, s obzirom na njihovu prisutnost u Evropi.
- Moguće je da se ovih dana i kod nas desio, ali oluje su bile u kasnim večernjim satima pa ih je teže osmotriti kada je mrak. Njihov intenzitet pokazuje da je potencijalno bilo rizično da se i kod nas desi jači tornado. U budućnosti za to ima mogućnosti, posebno u ravničarskim predelima kao što su doline reka i Vojvodina gde je i pre bilo oluja, kao i osmotrenih tornada - kaže Đurđević.
Fosilna goriva da ne budu izvor energije
Đurđević smatra da je neophodno implementirati Pariski sporazum, ali i da sve zemlje sveta napuste fosilna goriva kao izvor energije, kako bismo bili u stanju da se nosimo sa ekstremima.
- Ukoliko oni postanu prečesti i previše aktivni, onda je teško očekivati da možemo da saniramo posledice toga u kontinuitetu. Opasnost klimatskih promena je to što možemo da upadnemo u ciklus u kome ćemo stalno krpiti rupe umesto da se razvijamo kao društvo - zaključuje Đurđević.
Tornado u Češkoj F3 na skali od F1 do F5, vetar brzine od oko 219 km/h
Ono po čemu se tornado koji je tada pogodio Češku razlikuje od prethodnih je njegova jačina. Prema podacima hidrometeorološkog instituta te zemlje, oluja je bila jačine F3, na skali od F1 do F5, pri čemu se F5 smatra katastrofalnim. Brzina vetra iznosila je oko 219 km/h, ali meteorolozi ne isključuju mogućnost da je tornado bio i jači od toga.
- Tornado je nosio jak vetar brzine 219 kilometara na čas. Zato je prosto počistio pred sobom kuće, automobile ili drveće. Nije isključeno da je mestimično brzina vetra bila veća. Materijalne štete odgovaraju posledicama tornada intenziteta F3 na skali od pet stepeni. Stepen F3 znači brzinu vetra izmedju 254 i 332 km/h - rekla je tada portalu dnevnika Pravo meteorološkinja Dagmar Honsova.
"Ovo je apokalipsa"
- Dve hiljada oštećenih kuća, moramo da učinimo sve da tim ljudima pomognemo. Sam želim da se uverim šta će im biti potrebno - rekao je tada premijer Babiš koji je obišao najteže pogođena sela.
