ŠOU U JUTARNJEM! Voditelj 8 minuta pokušavao da "SLOMI" rusku ekonomiju, Đukanović mu održao lekciju - PUTIN JE USPEO...

Vrlo zanimljivo televizijsko gostovanje u okviru jutarnjeg program na TV Prva se odigralo nedavno. Gost je bio Vladimir Đukanović, finansijski konsultat široj javnosti poznat kao srpski vuk sa Volstrita. Tema je bila da li će ruska ekonomija pred slomom zbog zapadnih sankcija.

"Rusi nisu dizali referentne kamatne stope i rublja je slabila u odnosu na dolar. Došla je na nekih 101. E onda su Rusi podigli referentne kamatne stope i to onako muški sa 8,5 na 12 odsto. I sad se rublja u odnosu na dolar trejduje na 93. Nažalost i dalje se plasira mnogo pogrešnih informacija, ljudi ne shvataju da je u Rusiji jedna od najnižih inflacija. Možda je jedino u Švajcarskoj niža", rekao je Đukanović i dodatno pojasnio:

"Rusi su pre 3-4 meseca već doveli inflaciju u red. Inflacija je oko 3 odsto što je izuzetno nizak nivou u odnosu na ostatak sveta. U Evropi je i dalje oko 5,5 odsto, dok je primera radi kod nas 12 odsto. Rusi nisu dizali jedno vreme referentne kamatne stope a ja sam uvek govorio da to moraš da radiš i ujedno da privučeš ljude da plasiraju taj novac. Sada ako staviš novac u rublje i oročiš taj novac dobićeš ozbiljnu kamatu na godišnjem nivou. I to je odmah promenilo celu stvar i rublja je sa 101 otišla na nekih 93. Verujem da će rublja jačati. Znate kako pare ne vide ni ratove ni geopolitiku, one uvek nađu put. Kinezi sada plasiraju dosta novca u rublje jednostavno jer mogu mnogo da zarade."

On je naglasio da kako ima onih koji navijaju za Rusiju, tako ima i onih koji navijaju za Zapad.

"Ali navijači uvek imaju pogrešnu sliku jer se ne bave analitikom. Rusija apsolutno nema veze sa situacijom koju smo mi imali devedesetih. Mi smo imali totalni kolaps. Mi smo imali 1993. godine inflaciju 19.000 odsto dok Rusija ima inflaciju od 3 odsto.", rekao je Đukanović.

I tu sad kreće onaj zanimljivi deo razgovora gde voditelj sve vreme pokušava da "slomi" rusku ekonomiju. Ali ne uspeva. 

• Je l' održiva ta inflacija od 3 odsto, ako rublja nastavi da se menja?, upitao je voditelj
• Jeste. Najveći inflatorni pritisci dolaze iz cene hrane i cene energenata. A Rusi imaju i jedno i drugo. Oni jesu tu priču veponizovali. Putinova ideja jeste da napravi pritisak na ostatak sveta inflacijom a da kod kuće ima nisku inflaciju. I uspeo je u tome.
• Jeste, uspeli su u tome. Ali ako rublja nastavi da slabi, ako ne budu mogli da iskontrolišu…, upitao je voditelj kao da mu treba još jedna potvrda.
• Podići će referentne kamatne stope, objasnio je Đukanović.
• E, ali da li to znači da će doći do poskupljenja u prodavnicama? Da li to znači da će građani osetiti na svom novčaniku?
• Za sada ne.
• Za sada ne?, skoro iznenađeno je upitao voditelj.
• Ne. Jer kad digneš referentne kamatne stope ti i dalje obuzdavaš inflaciju, a to i jeste ideja cele priče.
• I dokle tako može?, u blagoj neverici je upitao domaćin jutarnjeg programa.
• Večno. Može večno.
• Mislim, dokle tako može a da građani ne osete na cenama u prodavnici…, nastavlja voditelj.
• Ekonomska situacija u Rusiji je relativno dobra u odnosu na ostatak sveta. To je činjenično stanje. Nezaposlenost je na istorijskom minimumu. Rusija nikad nije imala ovako nisku nezaposlenost. Rusi su izdali nekoliko stotina hiljada radnih dozvola za strane radnike. Znam da ljudi koji navijaju za drugu stranu bi voleli da je ekonomska situacija u Rusiji lošija, ali nije tako.
• Pomenuli ste Kinu. Rublja je pala u odnosu na evro kao što smo rekli. Ali gubi vrednost i u odnosu na kinesku valutu. Imajući u vidu da oni imaju ozbiljnu ekonomsku saradnju, da li je nešto ugroženo?
• Vratila se od tada.
• Da to ste rekli… sada je na devedeset i ne znam. Da li to znači da nema gubitka i uopšte pada u odnosu na kineski…kinesku valutu?
• Kažem vam, to je samo stvar ponude i potražnje, rekao je Đukanović.
• Samo to…, skoro pa u sebi je konstatovao voditelj.
• Kad imaš nisku inflaciju imaš 12 odsto. Staviš pare na 12 odsto i u realnoj vrednosti ćeš zaraditi 9 odsto. To je veoma jednostavno. Ekonomija Rusije je relativno stabilna. Rusija gotovo da nema državnih dugova.
• Sad pričate da su oni dosta stabilni…
• Izuzetno stabilni, potvrđuje po ko zna koji put Đukanović.
• ...Maksim Oreškin ekonomski savetnik Putina je rekao da je labava monetarna politika ruske Centralne banke razlog za slabljenje rublje.
• Pa zato su sad zategli.
• Zato su zategli kamatne stope, slaže se sada i voditelj.
• Ako rublja krene da pada dići će kamatu na 13, na 14, na 18 odsto, pojašnjava srpski vuk sa Volstrita.
• Da li je za slabljenje kriva samo inflacija ili…
• Isključivo.
• Isključivo?
• Da.
• Mislite da će se nešto, i u kom vremenskom periodu bi mogla Ruska centralna banka da podiže kamatne stope?
• Samo će gledati odnos valute.
• Samo odnos valute?
• Da.
• Iz vašeg iskustva da li mislite da će rublja nastaviti da jača?
• Biće stabilna. Svaka centralna banka ima dva osnovna zadatka – kontrola inflacije i kontrola kursa. To je to. A to predsednica ruske Centralne banke radi izuzetno dobro. Ona je ovaj rat ishendlovala na jedan fascinantan način. Mnogi finansijski eksperti ne smeju da je pohvale javno, jer to je na Zapadu politički nekorektno ali to je jedna brilijantna žena. Sve se odvija po njenom planu.
• Dakle oni koji u Rusiji imaju ušteđevinu u rubljama ne moraju da brinu…, poslednji pokušaj voditelja na temu slabljenja ruske ekonomije.
• Ne moraju.
• … takođe neće biti redova ispred banaka, prodavnica i slično?
• Pa ne jer kao što rekoh inflacija tu igra glavnu ulogu. Rusija skoro da nema dugova, državni deficit će biti ove godine nekih 2 odsto što je izuzetno nizak nivo. Svi neki finansijski problemi koji su proizašli iz ovog rata su pod kontrolom.
• Hajde da sada sa istoka pređemo na zapad..., rekao je voditelj i prešao na drugu temu. 

Trebalo bi istaći da su SAD još u aprilu upozorile evropske zemlje na metode kojima Rusija izbegava sankcije uvozeći osetljivu robu i tehnologiju koju koristi u ratu protiv Ukrajine. Grupa ekonomista s Harvarda ocenjuje da postojeće sankcije nisu dovoljno efikasne zbog manjka koordinacije između SAD i Evropske unije, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Visoki američki zvaničnik zadužen za sankcije upozorio je evropske zemlje na napore Rusije da nabavi određenu robu koja je obuhvaćena kaznenim merama, dok Vašington nastoji da iskoreni načine kojima Moskva izbegava sankcije, ukazuje Rojters. Podsekretar Ministarstva finansija SAD za terorizam i finansijsko obaveštavanje Brajan Nelson prošle nedelje se tokom posete Švajcarskoj, Italiji, Austriji i Nemačkoj, sastao s vladinim zvaničnicima, kao i predstavnicima finansijskih institucija i kompanija.

U okviru nastojanju Vašingtona da suzbije rusko izbegavanje sankcija pomoćnica ministra zadužena za finansiranje terorizma i finansijski kriminal Elizabet Rozenberg ove nedelje ide u Kazahstan i Kirgistan.

Pad rublje bi mogao Putinu da dođe glave

Istorija govori da finansijski kolaps često može da deluje kao katalizator šire političke i vojne implozije. Ruski predsednik je u daleko većoj nevolji nego što se čini. Zloglasna ukrajinska "rasputica", ili "sezona blata", uskoro će stići, sa jakom kišom koja će zemlju pretvoriti u močvaru. Do zime, ukrajinske snage će možda malo napredovati. Izgleda da se ovaj sukob vodi do iscrpljivanja, iz kog proističu bitke u stilu Prvog svetskog rata, koje se vode duž dugačkih rovova. Putin možda veruje da može da pobedi igrajući dugu igru, da je vreme na njegovoj strani.

U Sjedinjenim Državama, daleko najvećem snabdevaču Kijeva novcem i oružjem, predsednički izbori mogli bi da znače da se rat gurne u stranu. Sve što Rusija treba da uradi je da se strpi, pa bi još mogla da pobedi. Međutim, problem sa rubljom bi mogao da Putinu dođe glave.  Istovremeno, Kina – Putinov najveći globalni saveznik – suočava se sa jakim ekonomskim preprekama. Klizi u deflaciju nakon meseci slabe potrošnje. Rast je ispod očekivanja, dok je nezaposlenost mladih porasla. Ovo nije trenutak za podupiranje Rusije.

Ako ništa drugo, predsednik Si Đinping će sigurno biti zadovoljan pretvaranjem Rusije u podređenog snabdevača sirovinama kineskoj ekonomskoj mašini. Sve u svemu, Kremlj počinje da oseća pravi finansijski pritisak prvi put od kada su njegove trupe prošle godine umarširale u Ukrajinu.

Istorija nam govori da ekonomski kolaps može da izazove domino efekat. Nemačka hiperinflacija iz 1920-ih dominira istorijskim udžbenicima, ali cene su već rasle po godišnjoj stopi od 50 procenata više do 1918. dok je Kajzerova vlada štampala novac u ogromnim razmerama da plati za rat.

BONUS VIDEO:

(MONDO)