Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je u Briselu da od rešenja političkih problema zavisi kada će Evropska unija dati već osmišljenu snažniju ekonomsku podršku Srbiji.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je u Briselu da od rešenja političkih problema zavisi kada će Evropska unija dati već osmišljenu snažniju ekonomsku podršku Srbiji.Jedan od uslova za nastavak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU sa SCG jeste ostvarivanje pune saradnje sa Haškim tribunalom, dodao je Jelašić.
On je rekao da Evropska komisija deli mišljenje NBS da je jako važno da se nastave restrukturisanje velikih javnih preduzeća i ekonomske strukturne reforme u Srbiji, a da snažnija ekonomska podrška zavisi od rešenja političkih pitanja.
Ova godina mora biti presudna za postizanje takvog cilja, a to je naročito važno pošto je Srbija završila program saradnje s Medjunarodnim monetarnim fondom, rekao je Jelašić posle razgovora s visokim zvaničnicima u Evropskoj komisiji.
Guverner NBS je podsetio da je od 540 miliona evra makroekonomske podrške EU Srbiji, za razdoblje 2001-2006. godine, već iskorišćeno 500 miliona evra i da će do juna biti povučena sva sredstva.
Funkcioneri Evropske komisije su, dodao je Jelašić, stavili do znanja da su buduća makrofinansijska pomoć i podstrek za strane investicije uslovljeni "širim političkim zbivanjima", pre svega saradnjom Beograda s Haškim sudom.
Kad bi se rešili "politički uslovi", Srbija bi, uz nužno ubrzanje reformi, dobila i stručnu pomoć EU, a glavna "šargerepa" će tad svakako doći od privatnog biznisa i priliva kapitala.
Guverner NBS je ukazao na to da su potrebna mnogo veća ulaganja za poželjni snažniji privredni rast Srbije, koja je prošle godine privukla milijardu i po dolara investicija i dobila dve i po milijarde dolara kredita od finansijskih organizacija, uz opasku da je u bankarski sistem privučeno dve i po milijarde dolara.
Jelašić je naveo i da je Srbija u razdoblju 1995-2005. godine privukla 670 dolara direktnih stranih investicija po stanovniku, dok se u Hrvatsku u istom periodu slilo 2.800 dolara po stanovniku, a u Madjarsku 3.800 dolara. To svedoči o tome da je "Srbiji potrebno mnogo dodatnih ulaganja", rekao je on.
Po njegovim rečima, restrukturisanje velikih javnih preduzeća se prevashodno tiče Elektroprivrede Srbije i rafinerija, kao i prodaje kapaciteta "neosnovnih delatnosti", kako što su hoteli, turističke organizacije i slična već izdvojena imovina JAT-a, NIS-a, EPS-a i drugih firmi.
Jelašić je naglasio da to sobom povlači i nužnost da se utvrdi kakva je uloga države u privredi Srbije, uz neminovno smanjivanje političkog i državnog aparata.
Guverner NBS je rekao da će doći do mnogih promena u samoj EU, njenog "produbljavanja, pa potom proširivanja", dok SCG ne udje u Evropsku uniju.
Jelašić je naglasio da je zato važno da se ima i neki vidljiviji datum ulaska SCG u EU, ali da treba pratiti šta se u takvom procesu dogadja s Rumunijom i Bugarskom, kako bi se uočilo šta bi kod tih zemalja prevagnulo, ako se dogodi da njihov ulazak u EU bude odložen za godinu dana.
(agencije/MONDO)
