Mihajlo Ražnatović je najstariji sin Željka Ražnatovića Arkana i govorio je o njegovom ubistvu.
Mihajlo Ražnatović se skoro uopšte ne eksponira u javnosti o a još manje daje intervjue. Ipak, posle ubistva Željka Ražnatovića Arkana, Mihajlo se oglasio u medijima rekavši da želi samo jedno - da sazna zbog čega mu je ubijen otac.
"Ja sam čovek koji se ne bavi kriminalom i hoću da znam zašto je ubijen moj otac, koga sam najviše na svetu voleo. Osnovni cilj je da isteramo istinu do kraja jer je po meni nesumnjivo da iza ubistva mog oca stoji deo državne bezbednosti i vrhuške bivše vlasti. Rekao bih dvoje Markovića. Njima nije bilo teško da montiraju proces u kome sudeluju, počev od ljudi iz pravosuđa do advokata. Znači, svi oni koji su i danas lojalni tom delu sad već bivše vrhuške vlasti", rekao je on u januaru 2001. godine, godinu dana posle ubistva Arkana.
Mihajlo je tada objasnio koji bi mogao biti motiv za ubistvo njegovog oca.
"Svi su predosećali da će doći do neminovnih promena u Srbiji i da bi moj otac, kao uvek, i tada stao na stranu naroda. Naravno, strah pojedinaca, pre svega šefa DB-a Radeta Markovića i bračnog para sa Dedinja, bio je veliki jer su znali koliki je uticaj na kompletnu policiju imao moj otac. Siguran sam da bi ga kordoni policije bez reči poslušali kad bi im naredio da se raziđu i priđu narodu. U to niko ne treba da sumnja. Moj otac je bio nedodirljiv, policija ga je veoma cenila. Zar nije indikativno da Slobodan Milošević na TV Palma samo pet-šest sekundi priča o ubistvu ministra vojnog Pavla Bulatovića, a tri minuta o smaknuću moga oca napominjući: 'da je Arkan bio živ 5. oktobra ne bi bilo'? U to ću da poverujem isto tako kao što je ceo svet poverovao da mu je sin Marko nosio gajbe sa bocama za 5000 dinara mesečno i tako stvorio kapital", rekao je Mihajlo tada u intervjuu za Vreme.
O tome da je Arkana ubila CIA, a što je tvrdio svojevremneno i njegov kum Borislav Pelević, Mihajlo kaže da nije čuo nijedan dokaz u prilog toj tezi.
"Neka kaže i pokaže bilo šta što bi poduprlo takvu tvrdnju. Uostalom ja ne znam da je on profesor. Nisam čuo da je bilo šta diplomirao i doktorirao. To bi valjalo proveriti kako bi ljudi koji su glasali za njega znali da li se u parlamentu zbilja nalazi profesor. Uzgred, njemu moj otac nikada nije dao čin generala kao što on uporno tvrdi", rekao je Mihajlo i dodao:
"Borisav Pelević, predsednik Stranke srpskog jedinstva, preneo nam je jednom prilikom poruku Radeta Markovića koja je glasila: 'Nemojte na sudu, odnosno suđenjima optuženima za ubistvo ništa da pitate okrivljene, budite mirni i staloženi. Dobili ste zeleno svetlo da pobijete sve umešane u Arkanovo ubistvo, ali morate da pazite da sve bude čisto bez otisaka i bez dokaza. To je za mene bilo zapanjujuće. Tako nešto nikada ne bih očekivao od jednog profesora – intelektualca".
I dan danas nije jasno zašto se ubistvo dogodilo u "Interkontinentalu" a ne negde na ulici, budući da je Arkan često sa Cecom ili sam šetao gradom bez telohranitelja.
"Po svemu sudeći, to je učinjeno ne bi li se u gradu stvorila buka i privid o nekom velikom sukobu i da bi potom policija pohapsila sve redom, a na sud izvela samo one sitne pione koji nikad ne bi smeli da odaju ko ih je i za koje pare angažovao da ubiju. Cela te policijska akcija trebalo je da odjekne kao veliki uspeh, čime bi se zapravo koliko-toliko prikrili naručioci. Svi ti nevažni ljudi, učesnici u ubistvu, bili su i ranije tu oko nas, poznanici mog oca, ali ko ih je za to debelo platio moraće da bude obelodanjeno. Mi smo već tridesetak minuta posle zločina znali da su izvršioci ljudi Zorana Uskokovića Skoleta”, rekao je Mihajlo.
On je tada izrazio i sumnju u verodostojnost policijskih i sudskih nalaza kao i korektnost sudskog postupka.
"Gradski SUP je u startu započeo uviđaj u 'Interkontinentalu' veoma pošteno, ali je iz neobjašnjivih razloga nastavak i okončanje uviđaja bilo povereno nekoj drugoj ekipi. Neko je povukao ručnu da bi namerno izazvao opšti haos i načinio zbrku ne bi li se u njoj prikrili glavni organizatori i naručioci. Pre svega jasno je vidljivo da skica i objašnjenje kako su se ubistva dogodila jednostavno ne odgovaraju istini, odnosno da je reč o čistom falsifikatu. Tragova pištoljskih zrna, na primer, ima mnogo više nego što je na skici ucrtano. Biće da se pucalo na sve strane iako veštaci kažu da je reč o samo dva pištolja. Zrna izvađena iz glave mog oca ne odgovaraju nijednom nađenom oružju. Nepojmljivo je da u skici nema ucrtanih tragova krvi na razdaljini od dvadesetak metara koliko ima od mesta gde su žrtve ubijene do izlaznih vrata do kojih su Ceca, njena sestra i Zvonko Mateović doneli mog oca. A zna se koliko obilno krvari čovek pogođen sa tri hica u glavu. Nesporno je neko izbrisao tragove. Neko kome je to bio zadatak. Jer ko je smeo tako nešto da uradi i kome je to odgovaralo? Naravno, samo onima sa velikim službenim ovlašćenjima”, rekao je Mihajlo.
Mihajlo je napomenuo da je pred sudom jedan svedok tvrdio da je nekoliko metara od izlaza video lokvu krvi, ali je sudija 'zaboravio' da taj detalj unesu u zapisnik.
“Učinio je to ipak na insistiranje stranaka u postupku. Takođe je čudno da teško ranjenog Arkana koji je još davao znake života vozač interventne brigade odbija da odveze u bolnicu. Uprkos Cecinom insistiranju. Vozačev šef mu to nije dozvolio. A još se nije znalo da li će povređeni preživeti. Policija je odbila da pomogne čoveku koga su generali policije oslovljavali sa komandante i bili puni poštovanja prema njemu. Zanimljivo je bilo i upozorenje nekadašnjeg Cecinog zastupnika Dragana Krgovića koji nam je jednom prilikom veoma bled u sudu šapatom rekao da ništa ne treba da pitamo sudiju jer Rade Marković, načelnik DB-a, drži sve pod svojom šakom i da će sve biti u redu. Postavlja se i pitanje ko je onizak crn čovek sa nekom metalnom značkom, nalik policijskoj, zakačenom za prednji deo kaiša na pantalonama. Taj čovek je sa pištoljem u ruci vikao na sav glas da se pozove policija i hitna pomoć. On nikad nije identifikovan, iako su ga neki prisutni opisali na istovetan način. Po mojoj proceni to je bio 'čistač', neko zadužen za uklanjanje tragova i dokaza. Takođe je indikativno da je Zoran Nikolić Pegla u istrazi priznao učestvovanje državne bezbednosti u ubistvu i da je za tu operaciju bilo predviđeno 4,5 miliona maraka. Pred sudom je porekao svoj iskaz dat istražnom sudiji. Ko bi tolike pare mogao da obezbedi sem pojedinaca iz DB-a”, rekao je Mihajlo.
Prema njegovim rečima trebalo bi razjasniti ko je pustio Branka Jeftića Jorgu, važnog svedoka dvaput saslušavanog u istrazi.
“Njega su uhvatili sa falsifikovanim putnim ispravama na jugoslovensko-mađarskoj granici. Međutim, pustili su ga, tako da mu se izgubio svaki trag. Inače, on je nešto pre ubistva u 'Interkontinentalu' nudio mom ocu da mu proda ispred hotela parkirani 'audi A-8'. Insistirao je da moj otac izađe i pogleda vozilo, ali je odustao kad je dobio Arkanov odgovor: 'Nisam toliko bogat da bih kupovao jeftine stvari.' Čini mi se da je pokušaj izvođenja mog oca ispred hotela bio plan A, koji je propao, pa se pristupilo rezervnoj varijanti ubistva, odnosno smaknuća u hotelu", rekao je Mihajlo.
Podsetimo, Željko Ražnatović Arkan ubijen je u "Interkontinentalu" 15. januara 2000. godine
BONUS VIDEO
(MONDO)
