Studentkinja Jovana, mesec dana pregura sa 10.000 dinara, a trudi se da troškove svodi na minimum.
Studentkinja Jovana T. (21), buduća učiteljica, mesec dana živi sa 10.000 dinara. Jovana je na trećoj godini Učiteljskog fakulteta, živi u studentskom domu, hrani se u menzi i koristi sve moguće pogodnosti koje joj status studenta daje, pa tako uspeva da izgura mesec sa, verovali ili ne, 10.000 dinara.
"Ja sam iz okoline Šapca i kada sam rekla da želim da studiram Učiteljski fakultet, tata je rekao: Moraš biti na budžetu. Pretpostavljam da bi mi plaćao studije i da sam na samofinansiranju, ali nekako, za njega se pojam ‘student’ veže za život u domu, za menzu, studentsku karticu i studentske pogodnosti. I onda je njemu bilo u glavi: Aha, njoj ne treba puno para, pošto živi u domu i hrani se u menzi. Tako je tata smatrao i što je najgore, počela sam i ja tako da razmišljam – zašto trošiti novac na neke nepotrebne i glupe stvari, ako imam ono što mi je sasvim dovoljno. Zato sam težila jednom cilju – kako potrošiti što manje para, a ne oskudevati ni u čemu. I mislim da sam uspela u tome jer ja zaista potrošim desetak hiljada dinara u toku meseca, a imam i hranu i krov nad glavom“, priča ova studentkinja za Novu.
Tabela troškova
Pred kraj meseca, Jovana obavezno napravi tabelu planiranih troškova za naredni mesec, jasno ističući cifru kojom raspolaže 10.000 dinara.
"Tu brojku zaokružim nekoliko puta kako bi mi ostala urezana u pamćenju, kada pomislim da kupim neku glupost. Šalim se, naravno, ali zaista nisam tip osobe koji će kupovati pregršt garderobe, šminke, pa čak i hrane. Zato kao prve stavke napišem stanarinu od 2.090 dinara i menzu. Pošto doručak prespavam, onda ga ni ne uplaćujem, tako da uzmem deset bonova za ručak i deset za večeru i mirna sam tih deset dana, a kasnije samo dodajem po pet. Ne uzimam više bonova jer ne znam da li ću, možda, ići kući za vikend, ili prespavati kod sestara s obzirom da idem često kod njih… Znam da bon neće propasti, iskoristiću ga, ali zašto da uzimam više kada mi je za početak dovoljno po deset. I to je to, ručkovi i večere zajedno iznose 2.100 dinara“, objašnjava Jovana.
Njena sledeća bitna stavka je kozmetika.
"Ne mora da znači da mi baš svakog meseca zafali nešto od kozmetike. Ne. Uglavnom, na mesečnom nivou kupujem higijenske uloške, tupfere, aceton i brijač nešto češće, ali u principu, to je to. Kupim šampon za kosu, regenerator, čak i pakovanje za kosu kada mi zafale, pa mi traju i do šest meseci. Volim da kupim lak za nokte pošto nokte lakiram sama i mislim da i tu uštedim jer danas svaka dveojka ima nokte urađene kod kozmetičarke i plaćene između 2.500 i 3.000 dinara. To je prosto tako“.
Posle članarine i menze – kozmetika
Za kozmetiku, kako dodaje, odmah na početku meseca izdvoji oko 2.000 dinara. Trudi se da kupuje u drogerijama i to na akcijama i zato i ima instalirane aplikacije istih, kako bi joj stizala obaveštenja o sniženjima.
"Nažalost, danas je sve toliko skupo, da prosto moraš racionalno da raspolažeš parama, inače ćeš sve potrošiti na početku meseca i šta onda? Konkretno, ja kupujem samo na sniženju. Toalet papir, ubrus, vlažne maramice, tečnost za sudove, sunđeri, omekšivač za rublje… Ali opet naglašavam, ne kupujem te proizvode svakog meseca, nego kada mi nestanu. Ipak, retko kada perem stvari u domu pošto idem kući svaki drugi vikend, pa ih nosim na pranje, ili perem kod sestara koje žive u Beogradu“.
Jovani je, kao svakom studentu, veliko olakšanje kada ima "obezbeđenu“ hranu, a kupovinom bonova u studentskoj menzi i to doručka za 52 dinara, ručka za 120 i večere za 90, budući akademci i te kako imaju povoljnu klopu i to ne bilo kakvu nego kuvanu.
"O hrani ne bih govorila jer mislim da nema te osobe koja nije dolazila kod nekog u dom, a da nije izrazila želju da ruča u menzu. Svi vole domsku hranu jer je, pre svega, kuvana, sveža, topla i obimna. I zato ja o kupovini dodatne hrane ne razmišljam. Mada nisam neka izjelica, što se vidi po meni, ali recimo, kupim s vremena na vreme makarone, pa ih skuvam i pomešam sa pavlakom, mleko povremeno kupujem, jogurt takođe. Ali pošto živimo na selu, kada nedeljom krenem za Beograd, ponesem džem, ajvar, jaja, pa ako ogladnim noću, u toku učenja, uvek imam nešto da jedem. A pošto u sobi imamo sve – od rešoa do frižidera, onda je ovakvo ‘ad hok’ spremanje hrane prilično izvodljivo“, ističe Jovana.
Dodaje da ne kupuje nezdravu hranu poput slatkiša i grickalica, dok voće voli da jede, ali i njih, uglavnom, donosi od kuće.
"Moji roditelji se bave poljoprivredom, tako da gaje jabuke, šljive, kruške, dok od povrća imamo apsolutno sve, pa tako redovno donosim paradajz, krastavac, paprike, rotkice… Ali pošto imam menzu, trudim se da ne spremam hranu u sobi jer nema potrebe, eventualno spremim neku salatu i to je to. Mama mi šalje i mleveni paradajz koji pijem kao sok, zatim sok od zove… I zaista ne trošim novac na hranu, što se može i zaključiti“, tvrdi Jovana.
Najviše para ode na "kafu sa drugaricom“
Najviše novca definitivno ode na kafu, priznaje Jovana. Ali ne bilo koju, nego onu najskuplju, u centru, sa drugaricom.
"Mi studenti smo, valjda, takvi. Nemamo para ‘leba da jedemo, ali volimo te studentske žurkice, kafice, piće… Šalim se, naravno, ali stvarno volim da popijem kafu u gradu. Nekako, taj napitak sa drugaricom pijem po dva -tri sata, verujete li? Ne zato što neću da uzmem još neko piće, nego zato što mi prija ta već hladna kafa i taj dugi razgovor. Eto, na viđanje sa prijateljima možda potrošim najviše para. Naravno, ne viđamo se svaki dan. Ipak mora i da se uči“.
Ono što Jovani, kao studentu, najviše znači, jesu studentske povlastice koje ima. Uz indeks je, kako kaže, autobuska karta za Šabac jeftinija, takođe i ulaz u Zoološki vrt koji voli da posećuje kad god ima vremena, ali stiže i na pozorišne predstave i u bioskop kada se daje dobar film jer, i ta karta je povoljna.
"Studentska kartica mi toliko znači… To sam shvatila bukvalno tek sada, kada je sve toliko poskupelo. Čak i u apoteci imam popust na studentsku karticu. U toku sam sa studentksim dešavanjima, pratim informacije u vezi sa studentskim povlasticama, tako da nema šanse da mi nešto promakne“.
I to je to, kaže Jovana. Na sve ove stavke ode 10.000 dinara mesečno.
Što se tiče garderobe, nju uglavnom kupuje kada ode kući, u rodni kraj jer, podrazumeva se, tada mama i tata sve plaćaju.
"Plate mi roditelji, ali ja im ne tražim. Oni navaljuju: Treba ti ovo, nemaš ono, hladno je, kupi papuče… I onda sami ubacuju u korpu i teraju me da probam stvari, tako da garderobu u Beogradu kupujem isključivo kada su sniženja ili ‘Black friday’. Aposlutno me nimalo ne zanima, niti robujem trendovima i brendovima… Ja sam student, pobogu. Živim život punim plućima, ne želim da previše koštam roditelje jer nema potrebe za tim. Skromnost je moja vrlina“, kroz smeh kaže Jovana.
Dodaje da na početku nove školske godine potroši puno para, čak i 20.000 dinara jer tada kupuje nove knjige ili skripte za predavanje.
Ista situacija je i posle božićnih praznika i ispita, kada počinje novi semestar sa novim predmetima.
"Mislim da su svakom studentu najveći izdatak knjige ili skripte. Ali opet, lično ja ih kupujem dva puta godišnje, tako da ‘nekako’ pregrmim taj krizni deo. Takođe, tokom jula i avgusta plaćamo ekonomsku cenu doma od skoro 8.000 dinara, tako da i tada bude gusto, ali se trudim da očistim godinu i leto provedem kod kuće, pa nema ispijanja kafa sa prijateljima i trošenjem para po gradu. Drugo je kada sam kući, to se već ne računa u studentski život“.
Inače, Jovana se nedavno učlanila u jednu studentsku omladinsku zadrugu, pa je već i imala jedan posao na dan.
"Lepila sam deklaracije na kozmetičkim proizvodima i zaradila sam za jedan dan 2.500 dinara. Te pare sam najslađe potrošila – kupila sam kartu za koncert Aleksandre Prijović. Pa ko kaže da ne može normlano i lepo da se živi i sa manje novca, ako znaš kako da raspolažeš sa parama? Ja i nemam puno para, zato valjda znam lepo da funkcionišem sa ovih 10.000 dinara koje dobijem na mesečnom nivou od roditelja“, kaže ova studentkinja za kraj razgovora.
Bonus video:
(Mondo/Nova)
