RADNICI U SRBIJI KOJI IMAJU OVAJ UGOVOR NE ZNAJU BITNU STAVKU! Važi i za one koji su za stalno - ovo ne potpisujte

Hiljade građana u Srbiji godinama radi na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima u javnim preduzećima.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

"Radim u javnom preduzeću već šest godina na ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. U njemu piše da nemam pravo na odmor ni na bolovanje. I zaista nemam to pravo jer sam pre nekoliko meseci bolestan morao da odlazim na posao. Kad sam u preduzeću rekao da sam bolestan i da ne mogu da radim, rekli su mi da moram da dolazim na posao jer nemam pravo na bolovanje", započeo je razgovor za MONDO V. R. (48) iz Beograda. 

Kako je ispričao za naš portal, veliki broj ljudi u preduzeću u kom radi potpisalo je ugovore o privremenim i povremenim poslovima. "Veoma je teško raditi godinama bez odmora, a ogroman je problem što veliki broj nas dolazi na posao i kad smo bolesni. Pitamo se da li je po zakonu situacija u kojoj se nalazimo", kazao je naš sagovornik. 

Advokat Željko Simić je objasnio za MONDO da preduzeća najčešće koriste opciju da ugovor o privremenim i povremenim poslovima sa radnikom raskinu na jedan ili dva dana pa da se potpiše novi koji sa prethodnim nema formalno pravne veze. 

"Napravi se opis novog radnog mesta i ono se stalno menja. Na taj način ljudi u firmama rade i po 10, 15 godina. Ovo je situacija koja se godinama toleriše", objasnio nam je Simić. Advokat je istakao da nijedan ugovor ne može da sadrži deo u kom se pominje da radnik nema pravo na bolovanje. 

"Odredba kojom se nekom zabranjuje bolovanje je protivustavna, protivzakonita i kriminalna i vraća nas u vreme liberalnog kapitalizma", istakao je Željko Simić. Napomenuo je da bi red mogao da se zavede za mesec dana kad bi reagovala inspekcija rada koja bi zauzela stav da ne mogu da se koriste ugovori o privremenim i povremenim poslovima na način na koji se sada koriste. 

"Ukoliko postoji mogućnost da se ugovori o privremenim i povremenim poslovima tumače granično, onda treba da se izmeni zakon, jer intencija države je bila da ljudi najviše dve godine rade na određeno vreme bilo na kom ugovoru i da posle rade na neodređeno vreme", objasnio je advokat Željko Simić.

Dodao da je glavni problem što se radnici masovno ne pobune. "Motiv tih ugovora jeste da se ima kontrola nad tim zaposlenima. Radnik koji radi na tim ugovorima je u stalno u grču, strahu i ne postavlja nezgodna pitanja", kazao je naš sagovornik.

Advokat Ozren Slović objasnio je za portal MONDO da dugogodišnji rad na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima predstavlja klasičnu zloupotrebu prava. "Ljudi ne mogu da rade više od 120 dana tokom godine na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, a naročito ne mogu da rade duže od dve godine na određeno vreme. Nakon tog perioda moraju da rade na neodređeno vreme", objasnio je za advokat. 

Prema rečima našeg sagovornika, zakon je predvideo mogućnost tužbe posle dve godine. Sudu se podnosi tužba radi utvrđivanja postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme. Advokat Ozren Slović je istakao da u nekim branšama, kao što je prosveta, ova tužba ne može da se podnese. 

Vrhovni kasacioni sud je 28. januara 2021. godine doneo presudu nakon tužbe koju je podnela osoba koja je radila na ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Vrhovni kasacioni sud je, u presudi Rev2 2738/2019 od 28.01.2021. godine, zauzeo sledeći stav: "Navodima revizije se ukazuje da je od strane tuženog došlo do zloupotrebe ugovora o privremenim i povremenim poslovima, jer je isti zaključen za obavljanje poslova i radnih zadataka koji su stalnog karaktera, koje radno mesto je u vreme zaključenja ugovora bilo predviđeno Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji poslova tuženog ... i da je takav ugovor nezakonit i u suprotnosti sa zakonom i da je namera tuženog bila da zaključenjem takvog ugovora izigra zakon, da se stoga ne može prihvatiti kao pravilan zaključak nižestepenih sudova da se radilo o ugovoru zaključenom na određeno vreme... to sledi da se nije radilo o privremenim i povremenim poslovima iz člana 197. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, već o poslovima za kojima je postojala trajna potreba, pa stoga po svojoj pravnoj prirodi ugovor koji je zaključen između stranaka predstavlja ugovor o radu na određeno vreme.

Naime, ovaj ugovor (ugovor o privremenim i povremenim poslovima) predstavlja simulovan ugovor, jer se njime prikriva ugovor o radu na određeno vreme, kao disimulovan ugovor, a shodno članu 66. ZOO, koji član se supsidijarno primenjuje i u materiji radnog prava, jer je ugovor o radu nastao i svoje poreklo vodi iz građanskog prava i na njega se supsidijerno primenjuju odredbe koje važe i za ugovorno pravo u opštem režimu", navodi se u presudi. 

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima je prva vrsta ugovora van radnog odnosa i regulisana je članom 197. važećeg Zakona o radu, kojim je utvrđeno da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:

• nezaposlenim licem;
• zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena;
• korisnikom starosne penzije.

U stavu 2 propisana je obavezna pisana forma za zaključenje ove vrste ugovora. Članom 198. je utvrđeno da poslodavac može ovaj ugovor zaključiti i sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama. Privremeni poslovi su kratkotrajni, kontinuirani poslovi (setva, žetva, branje plodova, anketiranje...).

Povremeni poslovi su kratkotrajni poslovi koji se ne obavljaju u kontinuitetu, već s vremena na vreme (protivgradna zaštita, izrada sajamskih štandova, održavanje reda na sportskim priredbama...). Ova vrsta ugovora najbliža je radnom odnosu jer postoji obaveza uplate doprinosa - penzijskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Zaštita u slučaju otkaza za sve radnike

Veliki broj ljudi koji rade na osnovu ugovora o privremenim i povremeni poslovima nisu upoznati sa pravima koja imaju po zakonu. Takođe, veliki broj zaposlenih koji rade na osnovu bilo kog ugovora ne zna da ukoliko dobiju otkaz imaju pravo na naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje. 

"Ukoliko radnik koji je zasnovao radni odnos, a to se odnosi i na ugovore o privremenim i povremenim poslovima, ima pravo na zaštitu nakon otkaza. Dobijen otkaz podrazumeva zaštitu. Radnik jedino nema pravo na naknadu ukoliko potpiše sporazumni raskid ugovora. Tad gubi pravo na zaštitu. Zato radnici ne treba da potpisuju sporazumni raskid ugovora ukoliko dobiju otkaz. Često poslodavci radnicima kažu da je bolje da ih potpišu nego da se zna da su dobili otkaz, što nije tačno", zaključio je razgovor za MONDO advokat Željko Simić. 

BONUS VIDEO: 

(MONDO)