Iako je ove godine veća verbalna podrška za održavanje "Parade ponosa" država i dalje ne radi na prevenciji nasilja nad gej populacijom. Gradski odbor Nove Srbije zabranio članovima da na bilo koji način budu učesnici "Parade ponosa".
Mnoge LGBT osobe neće se pojaviti na "Paradi ponosa" 10. oktobra u Beogradu - zbog straha od napada, ali i od odbacivanja od strane roditelja, prijatelja, društva.
Prva "Parada ponosa" u Srbiji, 2001. godine, završila se brutalnim nasiljem, druga - zakazana za septembar prošle godine - otkazana je da do nasilja ne bi došlo, a gej aktivisti i pripadnici LGBT populacije nadaju se da će ovogodišnji "prajd", zakazan za 10. oktobar, zahvaljujući širokoj podršci državnih institucija biti uspešno organizovan.
Borci za gej prava ističu da je održavanje parade značajno da bi skrenulo pažnju javnosti da je zajednica lezbejki, gej, biseksualaca i transrodnih (LGBT) osoba prisutna u Srbiji.
Nadaju se da će parada proći bez nasilja, ali ne veruju da će skup bitno promeniti položaj LGBT populacije u Srbiji.
"Posle jedne gej žurke sa drugom sam krenuo kući. Čekali smo gradski prevoz, a neki sumnjivi likovi stajali su sa strane. Rekao sam drugu da će nas napasti…prišli su i iz čista mira počeli da nas udaraju i psuju. Moj drug je završio u bolnici", ispričao je Tanjugu mladić koji nije želeo da otkrije svoj identitet, iz straha od novih napada.
Dugogodišnji gej aktivista Boris Milićević ističe da su glavni problemi sa kojima se susreće LGBT zajednica nasilje, diskriminacija i sistemsko društveno odbacivanje.
Milićević je Tanjugu rekao da ga brine to što se ponavlja situacija od prošle godine, jer država ne radi preventivno na obeshrabrivanju svih onih koji hoće da vrše nasilje.
"Pronacističke organizacije vrlo uspešno regrutuju ljude koji hoće da napadaju učesnike 'Parade ponosa'", naveo je.
Prema njegovim rečima, ne postoji gej osoba u Srbiji koja nije doživela neki vid nasilja, a LGBT osobe često imaju probleme na poslu, tokom školovanja, prilikom korišćenja zdravstvenih usluga.
"U Srbiji je takva situacija zato što je kasno krenula da se bavi pojedinim problemima - kasno je krenula sa modernizacijom i uzimanjem političkog kursa ka Evropskoj uniji. Kao i većina bivših jugoslovenskih zemalja devedesetih, i Srbija se više bavila ratovima nego poboljšanjem života građana", smatra Milićević.
Po njemu, Srbija je tradicionalno i konzervativno drustvo - što je preduslov za postojanje homofobije, a položaj ugroženih grupa, među kojima su i LGBT osobe, nije se bitno poboljšao od donošenja Zakona o zabrani diskriminacije.
"Problem sa svim mladim demokratijama i zemljama koje žele da postanu članice EU je to što donose moderne zakone, ali sporo započinju njihovu primenu", ukazao je Milićević i dodao da država mora da počne da vodi evidenciju o napadima i nasilju nad pripadnicima manjinskih grupa, pa i gej i lezbejske populacije.
Poverenik za ravnopravnost Nevena Petrušić rekla je Tanjugu da nije dobila nijednu pritužbu na osnovu seksualne orijentacije.
"Očekujem da takvih pritužbi bude, budući da su pripadnici LGBT populacije zaista izloženi raznim vidovima diskriminacije", kazala je Petrušić i dodala da institucija poverenika još uvek nije dovoljno poznata u javnosti.
Petrušić veruje da velika većina građana Srbije nema ništa protiv održavanja "Parade ponosa" i da će ovogodišnji "prajd" biti uspešno organizovan.
"Verujem da će, zahvaljujući političkoj podršci i izjavama koje su političari dali, 'Parada ponosa' biti održana u jednom sigurnom i bezbednom okruženju, kao i da će Srbija pokazati da je država u kojoj svi mogu slobodno da žive javno izražavajući, pored ostalog, i svoj seksualni i rodni indetitet", rekla je Petrušić.
Prema rečima Milićevića, LGBT populacija nema poverenja u državu jer je Srbija, kako je naveo, u poslednjih 50 godina loše postupala prema njima.
"Neko je žrtva i umesto da bude zaštićen od sistema on biva vređan, šikaniran i doživljava nasilje i zato država mora jasno da pošalje poruku", rekao je Milićević.
On je naveo slučaj od prošle subote, kada su šestorica huligana posle gej zurke napala dvojicu mladića: policija je reagovala, ali je jedan od policajaca, po njegovim rečima, prokomentarisao - "šta ste mislili, kad ste pederi", dok je kasnije jedna od medicinskih sestara, kad su zatražili medicinsku pomoć, kroz hodnik vikala - "ko će da pregleda ovog pedera".
Prema mišljenju Tanjugovog neimenovanog sagovornika koji je vise puta doživeo i nasilje i širaniranje, donošenje Zakona o zabrani diskriminacije ništa nije promenilo, osim što se o LGBT zajednici više priča u medijima.
On veruje da bi se problem mogao rešiti ukoliko se kroz obrazovanje, edukaciju promeni način razmišljanja ljudi.
"'Parada ponosa' neće nešto bitno promeniti, ali bitno je osvestiti masu i pokazati da je LGBT populacija prisutna u Srbiji", rekao je on i dodao da je strah od nepoznatog i drugačijeg najveći problem ljudi.
On je dodao da se mnoge LGBT osobe neće pojaviti na Paradi - zbog straha od napada, ali i zbog straha od odbacivanja od strane roditelja, prijatelja, društva.
Borba za gej prava u svetu počela je 1969. godine Stonvolskom pobunom, kada su se u Njujorku gejevi prvi put suprotstavili policijskom maltretiranju.
U znak obeležavanja te pobune, naredne godine organizovan je prvi marš u Njujorku, od Grinič vildža do Central parka, a u isto vreme LGBT osobe su organizovale slične marševe u Los Anđelesu i San Francisku.
U decenijama koje su usledile, mnoge zemlje u svetu su dozvolile istopolne odnose, ali je i dalje malo onih koji priznaju bračnu zajednicu sa osobama istog pola, ili gejevima i lezbejkama daju pravo da usvajaju decu.
"Gradski odbor NS u Beogradu zabranjuje svojim članovima da 10.10. 2010. godine na bilo koji način budu učesnici događanja oko Parade ponosa, bilo kao podrška ili učestvovanje na paradi, a posebno ne da budu razbijači ili antidemonstranti ove manifestacije" ističe se u saopštenju GO NS.
GO NS taj događaj karakteriše pre kao "parodiju ponosa" nego kao njegovu paradu.
"Uz potpuno uvažavanje prava na izražavanje svih različitosti, pa i seksualnih, ovu paradu smatramo više kao provokaciju nego kao istinsku borbu za ljudska prava i različitosti" smatra NS.
Prema NS to je toliko očigledno i vidljivo iz nastupa aktivista iz gej udruženja, da "samo strah od političkih diskvalifikacija iz moćnih krugova EU, sprečava političke stranke da jasno i iskreno izraze svoj stav prema načinu i trenutku održavanja ove gej manifestacije".
(Tanjug)
Prva "Parada ponosa" u Srbiji, 2001. godine, završila se brutalnim nasiljem, druga - zakazana za septembar prošle godine - otkazana je da do nasilja ne bi došlo, a gej aktivisti i pripadnici LGBT populacije nadaju se da će ovogodišnji "prajd", zakazan za 10. oktobar, zahvaljujući širokoj podršci državnih institucija biti uspešno organizovan.
Borci za gej prava ističu da je održavanje parade značajno da bi skrenulo pažnju javnosti da je zajednica lezbejki, gej, biseksualaca i transrodnih (LGBT) osoba prisutna u Srbiji.
Nadaju se da će parada proći bez nasilja, ali ne veruju da će skup bitno promeniti položaj LGBT populacije u Srbiji.
"Posle jedne gej žurke sa drugom sam krenuo kući. Čekali smo gradski prevoz, a neki sumnjivi likovi stajali su sa strane. Rekao sam drugu da će nas napasti…prišli su i iz čista mira počeli da nas udaraju i psuju. Moj drug je završio u bolnici", ispričao je Tanjugu mladić koji nije želeo da otkrije svoj identitet, iz straha od novih napada.
Dugogodišnji gej aktivista Boris Milićević ističe da su glavni problemi sa kojima se susreće LGBT zajednica nasilje, diskriminacija i sistemsko društveno odbacivanje.
Milićević je Tanjugu rekao da ga brine to što se ponavlja situacija od prošle godine, jer država ne radi preventivno na obeshrabrivanju svih onih koji hoće da vrše nasilje.
"Pronacističke organizacije vrlo uspešno regrutuju ljude koji hoće da napadaju učesnike 'Parade ponosa'", naveo je.
Prema njegovim rečima, ne postoji gej osoba u Srbiji koja nije doživela neki vid nasilja, a LGBT osobe često imaju probleme na poslu, tokom školovanja, prilikom korišćenja zdravstvenih usluga.
"U Srbiji je takva situacija zato što je kasno krenula da se bavi pojedinim problemima - kasno je krenula sa modernizacijom i uzimanjem političkog kursa ka Evropskoj uniji. Kao i većina bivših jugoslovenskih zemalja devedesetih, i Srbija se više bavila ratovima nego poboljšanjem života građana", smatra Milićević.
Po njemu, Srbija je tradicionalno i konzervativno drustvo - što je preduslov za postojanje homofobije, a položaj ugroženih grupa, među kojima su i LGBT osobe, nije se bitno poboljšao od donošenja Zakona o zabrani diskriminacije.
"Problem sa svim mladim demokratijama i zemljama koje žele da postanu članice EU je to što donose moderne zakone, ali sporo započinju njihovu primenu", ukazao je Milićević i dodao da država mora da počne da vodi evidenciju o napadima i nasilju nad pripadnicima manjinskih grupa, pa i gej i lezbejske populacije.
Poverenik za ravnopravnost Nevena Petrušić rekla je Tanjugu da nije dobila nijednu pritužbu na osnovu seksualne orijentacije.
"Očekujem da takvih pritužbi bude, budući da su pripadnici LGBT populacije zaista izloženi raznim vidovima diskriminacije", kazala je Petrušić i dodala da institucija poverenika još uvek nije dovoljno poznata u javnosti.
Petrušić veruje da velika većina građana Srbije nema ništa protiv održavanja "Parade ponosa" i da će ovogodišnji "prajd" biti uspešno organizovan.
"Verujem da će, zahvaljujući političkoj podršci i izjavama koje su političari dali, 'Parada ponosa' biti održana u jednom sigurnom i bezbednom okruženju, kao i da će Srbija pokazati da je država u kojoj svi mogu slobodno da žive javno izražavajući, pored ostalog, i svoj seksualni i rodni indetitet", rekla je Petrušić.
Prema rečima Milićevića, LGBT populacija nema poverenja u državu jer je Srbija, kako je naveo, u poslednjih 50 godina loše postupala prema njima.
"Neko je žrtva i umesto da bude zaštićen od sistema on biva vređan, šikaniran i doživljava nasilje i zato država mora jasno da pošalje poruku", rekao je Milićević.
On je naveo slučaj od prošle subote, kada su šestorica huligana posle gej zurke napala dvojicu mladića: policija je reagovala, ali je jedan od policajaca, po njegovim rečima, prokomentarisao - "šta ste mislili, kad ste pederi", dok je kasnije jedna od medicinskih sestara, kad su zatražili medicinsku pomoć, kroz hodnik vikala - "ko će da pregleda ovog pedera".
Prema mišljenju Tanjugovog neimenovanog sagovornika koji je vise puta doživeo i nasilje i širaniranje, donošenje Zakona o zabrani diskriminacije ništa nije promenilo, osim što se o LGBT zajednici više priča u medijima.
On veruje da bi se problem mogao rešiti ukoliko se kroz obrazovanje, edukaciju promeni način razmišljanja ljudi.
"'Parada ponosa' neće nešto bitno promeniti, ali bitno je osvestiti masu i pokazati da je LGBT populacija prisutna u Srbiji", rekao je on i dodao da je strah od nepoznatog i drugačijeg najveći problem ljudi.
On je dodao da se mnoge LGBT osobe neće pojaviti na Paradi - zbog straha od napada, ali i zbog straha od odbacivanja od strane roditelja, prijatelja, društva.
Borba za gej prava u svetu počela je 1969. godine Stonvolskom pobunom, kada su se u Njujorku gejevi prvi put suprotstavili policijskom maltretiranju.
U znak obeležavanja te pobune, naredne godine organizovan je prvi marš u Njujorku, od Grinič vildža do Central parka, a u isto vreme LGBT osobe su organizovale slične marševe u Los Anđelesu i San Francisku.
U decenijama koje su usledile, mnoge zemlje u svetu su dozvolile istopolne odnose, ali je i dalje malo onih koji priznaju bračnu zajednicu sa osobama istog pola, ili gejevima i lezbejkama daju pravo da usvajaju decu.
Veljinima zabrana učešća na Paradi ponosa
Gradski odbor Nove Srbije (NS) zabranio je danas svojim članovima da na bilo koji način budu učesnici "Parade ponosa" koja je zakazana za 10. oktobar."Gradski odbor NS u Beogradu zabranjuje svojim članovima da 10.10. 2010. godine na bilo koji način budu učesnici događanja oko Parade ponosa, bilo kao podrška ili učestvovanje na paradi, a posebno ne da budu razbijači ili antidemonstranti ove manifestacije" ističe se u saopštenju GO NS.
GO NS taj događaj karakteriše pre kao "parodiju ponosa" nego kao njegovu paradu.
"Uz potpuno uvažavanje prava na izražavanje svih različitosti, pa i seksualnih, ovu paradu smatramo više kao provokaciju nego kao istinsku borbu za ljudska prava i različitosti" smatra NS.
Prema NS to je toliko očigledno i vidljivo iz nastupa aktivista iz gej udruženja, da "samo strah od političkih diskvalifikacija iz moćnih krugova EU, sprečava političke stranke da jasno i iskreno izraze svoj stav prema načinu i trenutku održavanja ove gej manifestacije".
(Tanjug)
