Samo prošle godine bilo je više od 1. 200 kontradiverzionih pregleda zbog dojava o bombama u Srbiji. Ivana Ramić, sudija Višeg suda u Beogradu ističe da je najverovatnije u najvećem broju slučajeva u pitanju krivično delo izazivanje panike i nereda. Navodi da je za to delo propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Ramićeva kaže i da je do sada do suda došlo samo dojavljivanje o bombi od strane pojedinca. Počelo je prošle godine sa dojavama o postavljenim bombama na letovima za Rusiju. Potom su sledile škole, tržni centri, mostovi i pojedine javne institucije u Srbiji. Zatim je hakovan katastar, pa je na neko vreme sve utihnulo. Talas dojava o bombama je i ovih dana. Sada su na meti osnovne škole, a u utorak je evakuisana zgrada RTS-a i Javni servis Vojvodine.

Ivana Ramić je gostujući u Beogradskoj hronici objasnila da se pred Višim sudom u Beogradu vode krivični postupci za ta krivična dela ukoliko su učinjeni putem računarskih mreža, računarskih sistema, odnosno društvenih mreža i elektronske pošte. Ukoliko to nije slučaj, ako je takvo delo učinjeno telefonom, možda pismom ili na neki drugi način, da nije u pitanju računarski sistem, onda je to suđenje za ta krivična dela u nadležnosti osnovnih sudova, koji su u mestu nadležnosti prema mestu izvršenja krivičnog dela.

Ramićeva ocenjuje da je najverovatnije u najvećem broju slučajeva u pitanju krivično delo izazivanje panike i nereda. Ukazuje da je krivično delo terorizma kompleksnije. Tada je, ističe, neophodno da se tokom postupka utvrdi i dokaže da je učinilac inkriminisane radnje preduzimao u nameri da ozbiljno zastraši stanovništvo ili da državu Srbiju, stranu državu ili međunarodnu organizaciju prinudi na nešto učiniti, narušiti ukoliko to dovede do ozbiljnog ugrožavanja ustavnog uređenja, ekonomskog sistema, političkog sistema, i slično.

I u tom smislu, tada inkriminisane radnje mogu biti, između ostalog, otmica, uzimanje talaca, otmica vazduhoplova ili broda ili nekog drugog sredstva prevoza

"Mi pa imamo pet stavki, ukoliko su sve ispunjene, znači došlo je do panike, to je nešto što se naravno ceni u svakom konkretnom slučaju. Da bi ovo krivično delo postojalo, odnosno da bi učinilac koji je identifikovan kao sumnjivo lice bio oglašen krivim, neophodno je da se utvrdi da je iznosio ili pronosio lažne vesti ili tvrdnje koje su dovele, koje su izazvale paniku ili teže narušavanje javnog reda i mira", precizirala je sudija.

Ističe da zasigurno, ukoliko dolazi do evakuacije zgrade, posebno kada su u pitanju senzibilne kategorije, deca, to kod njih izazove mnogo više straha i panike i uznemirenosti, kod njihovih roditelja, nastavnika i profesora.

"Tako da to je nešto što se ceni.U svakom konkretnom slučaju, ali ovde možemo, ja mislim, zasigurno govoriti o izazvanoj panici", naglašava Ramićeva.

Koje su kazne i koliko se vodi postupaka

Navodi da je za krivično delo izazivanja panike i nereda, propisana kazna zatvora je od tri meseca do tri godine.

"Ono čime se mora pre svega rukovoditi je taj raspon kazne, od minimalne do maksimalno propisane. I zasigurno nikada, koliko god postoje neke otežavajuće okolnosti na strani učinioca, ne može ga osuditi na kaznu iznad propisanog maksimuma. Znači, ne može u ovom slučaju dati četiri godine", precizirala je Ramićeva.

Takođe, ukazuje ukoliko postoje osobite olakšavajuće okolnosti, može se ublažiti kazna i izreći ispod zakonom propisanog minimuma. Viši sud u Beogradu je imao 15 postupaka za krivična dela izazivanja panike i nereda, ali u nekom dužem vremenskom periodu.

Kako navodi sudija, pred posebnim odeljenjem tog suda, takođe za borbu protiv organizovanog kriminala, je postojao jedan postupak, koji je najpre kvalifikovan kao terorizam, ali je u finalu sud bio stanovišta da je u pitanju ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja.

"I tu je utvrđeno da je učinilac bio u neuračunljivom stanju, tako da po samom zakonu se ne može suditi na konvencionalnu kaznu, već mu je izrečena mera bezbednosti i psihijatrijskog lečenja. Nedavno je postala pravnosnažna presuda za upućivanje pretnji da će se upotrebiti bomba. I izrečena je učiniocu uslovna presuda šest meseci do tri godine", rekla je Ramićeva.

Kaže i da su, sve što je do sada došlo do suda, bili pojedinačni slučajevi, upućenje, pretnje, odnosno dojavljivanje strane pojedinca.

BONUS VIDEO

AKO SE NE REGULIŠE JEDNA STVAR, STRANE SLUŽBE ĆE U SRBIJI MOĆI DA RADE ŠTA HOĆE! Stručnjak za bezbednost o problemu lažnih dojava kurir televizija

(Mondo/RTS)