Meteorolog Sovilj je otkrio da li je Srbija na putu tih materija koje vetar nanosi zbog erupcije vulkana na Islandu.
Erupcija vulkana na Islandu izazvala je opštu pažnju Evropljana. Svi se sećaju erupcije iz 2010. godine kada je potpuno bio blokiran avionski saobraćaj zbog dima koji se podigao visoko. Stručnjaci su najavili da postoji mogućnost da ovoga puta, zbog duvanja severozapadnih vetrova taj dim dođe i do nas, međutim meteorolog RHMZ-a, Slobodan Sovilj, kaže da Srbija nije na putu tih materija.
U pitanju su različiti materijali, vodena para, ugljen dioksid, sumporne emisije, hlorovodonik... a od intenziteta erupcije zavisi do koje mere će ove čestice biti podignute u visinu, a od vetra zavisi kojim putem će krenuti. "Ovo strujanje će poneti materije na većim visinama preko Severnog mora, i usmeravati ka oblasti Nemačke i Poljske, a zatim preko Baltičkih zemalja strujanje će dalje usmeravati ove materije ka Rusiji. Tako da mi nismo na direktnoj putanji ovih zagađujućih materija koje su se ispustile erupcijom vulkana na Islandu", kaže meteorolog Sovilj.
Ističe da su u severozapadnoj Evropi već izdali upozorenje za lokalno stanovništvo zbog povećane koncentracije zagađujućih materija u tom području. Međutim, smatra da se očekuju manji problemi nego 2010. godine, kada je eruptirao vulkan na Islandu. "Savet je, ukoliko postoje određena putovanja, da ljudi prate situaciju", kaže Sovilj.
Erupcija Tambora izazvala godinu gladi
Navodi da je činjenica da je ove godine aktivnost vulkana najveća, ali da izaziva daleko manje posledice nego što je to bilo sa erupcijom Tambore u Indoneziji pre 200 godina. "Toliko je vulkanskog materijala bilo emitovano u više slojeva atmosfere da je to blokiralo dolazno kratko talasno sunčevo zračenje i praktično naredna godina je u literaturi okarakterisana kao godina bez leta ili godina gladi upravo zato što je došlo do globalnog hlađenja ili snižavanja temperature. Sva sreća, pa ove erupcije naravno nisu ni približno takve snage kao ta od pre 200 godina, tako da takve probleme ne očekujemo", kaže Sovilj.
Ne da nećemo izgubiti leto, nego ćemo ga imati više
"Klimatske promene pre svega znače globalni porast temperature koji i te kako je evidentan i kod nas. Nama su leta toplija, sve je više toplih dana i toplih noći. U zimskom periodu je sve češća kiša. Decembar je za tri do četiri stepena topliji, a očekujemo i da neće biti drastičnog porasta temperature. Ostajemo u toplom režimu. Toplo se očekuje i u januaru i februaru, što podrazumeva i dominantniju kišu kao vrstu padavina u nižim predelima", najavio je meteorolog Sovilj.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/J.D.)
