Poslodavac mora da vam isplati "duplu dnevnicu", a ako ne plati duplo onda ide tužba, tako makar kaže advokat Perović.
Bliže nam se praznici, ali to ne znači neradni dani za sve. Brojni su poslovi u kojima su praznični dani radni. Kako "kaže" kalendar - 1. 2. i 7. januar su neradni dani, a zakon predviđa da rad na dane državnog praznika, odnosno neradne dane, uvećava obračun zarade za 110%, odnosno ta satnica se uvećava od osnovne zarade koja je bila u prethodnom periodu, s tim se složio i advokat Nebojša Perović.
"Poslodavac mora da vam isplati 'duplu dnevnicu', a ako ne plati duplo onda ide tužba i onda će poslodavac da plati sa uvećanom zakonskom zateznom kaznom, sa troškovima sudskom postupka, itd. što nije da nema. Verujte mi, ostaju poslodavci dužni za mnogo štošta ili vrše neke obračune koji nisu u skladu sa zakonom i nije onako kako jeste. Zaposleni su se u poslednjih par godina odvažili i pokreću sudske postupke u kojima traže troškove prevoza koji nisu u potpunosti plaćeni", rekao je advokat Perović i dodao:
"Ima tu i za dane odmora koji im nisu dati, za neisplaćene godišnje odmore i mislim da radnici, odnosno zaposleni, sve više ostvaruju svoja prava. Kako bih se narodski izrazio, to je 1/1, čista matematika. Plaćeno na račun ili nije plaćeno na račun, ako nije plaćeno veštak u toku postupka obračuna presudu, sud donosi odluku i to zavisi od poslodavca koji hoće da se sudi", naglasio je.
Advokat Perović dalje ističe da su sudovi u Beogradu izuzetno, barem ti osnovni, opterećeni i tu je veliki broj predmeta i da se o brzini ne može govoriti, ali su u unutrašnjosti dosta rasterećeniji i brže se donosi presuda. Takođe je dodao da uvek postoji neki dogovor poslodavca i zaposlenog.
"Mogu da postoje neki prećutni dogovori između poslodavca i zaposlenog i da se dobije slobodan dan, to ima u praksi, ali to ne može ići dan za dan. Jednostavno je duplo, a ako neko dobije da radi 1. januara, onda ne može dobiti za neki 17. februar da to budu jednaki dani. Može da postoji taj dogovor, međutim, često se dešava da taj dogovor koji nije u saglasnosti sa zakonom o radu, posle toga kada dođe do nekog sukoba ili nečega zaposleni zna da pokrene tužbu pred sudom, a to najčešće biva kada dođe do promene posla", naglasio je Perović i dao odgovor na pitanje "da li zaposleni radnik sme da odbije da radi na praznik, ako poslodavac kaže 'radićeš na praznik', a zaposleni odgovori 'ne, neću da radim'":
"Prosto je nemoguće, sve zavisi od delatnosti koja se obavlja. Postoje delatnosti koji zahtevaju rad na praznike i onda se vrši ta raspodela ko će raditi i ko neće raditi. U svakom slučaju tu se vodi računa ko je radio u 2022. godini, pa neće u 2023. godini itd. Ima i zaposlenih koji se sami jave dobrovoljno, nemaju nikakih obaveza, ne putuju nigde i onda se oni jave da rade", rekao je Perović.
Advokat ističe da niko ne može da radi uzastopno sve državne praznike, jer to sve zavisi od broja zaposlenih, mesta na kojem se radi, od toga koliko ljudi obavlja delatnost na tom radnom mestu, koliko ima raspoređenih, da li može da dođe do zamene, okolnosti i sam život.
BONUS VIDEO:
(MONDO/U.M.)
