Vesna Vulović je preživela pad aviona sa 10.000 metara.
Stjuardesu Vesnu Vulović je svet znao kao "nebesku heroinu" jer je preživela pad sa 10.000 metara visine zbog čega je ušla i u Ginisovu knjigu rekorda. Tog dana kad je avion pao, nije trebalo da radi već su je zamenili sa drugom stjuardesom koja je imala isto ime.
Svojevremeno je tokom jednog intervjua ispričala da ima osećaj da su svi drugi članovi posade predosetili nesreću osim nje, a da ona jednostavno ništa nije primećivala. Prema zvaničnoj istrazi, do nesreće je 1972. godine došlo usled eksplozije pošto je u prtljažnik pre poletanja iz Švedske postavljen kofer sa eksplozivom za šta su okrivljeni hrvatski nacionalisti.
Bomba sa satnim mehanizmom bila je u koferu u prtljažniku. Eksplozija je presekla komande ispod poda letelice, pa je avion krenuo u nekontrolisani spiralni pad. Međutim, pad je i dalje misterija. Druga verzija je da se avion sam prelomio u vazduhu, a treća da ga je greškom oborila češka armija.
Posada i putnici ostali su živi posle eksplozije, na snimku crne kutije čuju se njihovi povici i glas jednog člana posade koji viče: "Mama, zdravo, mama...". Do raspadanja aviona došlo je usled preopterećenja materijala tek na visini od 600 do 900 metara iznad tla. Time se objašnjava i čudesno preživljavanje Vesne Vulović.
Spasioci su je pronašli s nogama na zemlji, dok joj je gornji deo tela bio u trupu letelice. Od posledica pada imala je frakturu lobanje, obe slomljene noge, tri slomljena pršljena i privremenu paralizu od struka nadole. Nakon što je 27 dana provela u komi i 16 meseci na rehabilitaciji, vratila se na posao i nastavila da radi u "Jatu", ali ne više kao stjuardesa.
Ne samo da je Vesna pobedila smrt, već je nastavila da živi identično kao i pre nesreće. Osim što je prvih dana posle pada aviona bila svetska ekskluziva broj 1. "Nema oko mene ničega neobičnog. Sve se odvija normalno. Nije mi jasno šta vas interesuje", čudila se Vesna Vulović 1979. godine u intervjuu za "RTV Reviju". Tada je priznala kako se zaista oseća.
"Ja sam slomila levu ruku i nogu, tri desna rebra, dva lumbalna pršljena u kičmi, nekoliko prstiju desne ruke. I nikad me ništa ne boli. Još se ničeg ne sećam. Imam retrogradnu amneziju. Ne sećam se šta je bilo tren pre nesreće i više od 20 dana posle. Kažu da ću se jednog dana možda setiti. Sad ću to, naravno, mnogo lakše podneti. Kad čitam o nekoj avionskoj nesreći, pomislim: Jesam li ja zaista bila u tom avionu", priznala je tada Vulovićeva.
Avion je pao u atar u Srpskoj Kamenici. Šumar Bruno Henke rekao je da je cepao drva kada je čuo eksploziju. "Istrčao sam napolje i video kako ljudi lete. Tad su putem već trčali ljudi i usplahireno vikali kako je tu negde pao avion. Odjednom sam iz šume čuo ženski glas koji me je dozivao.
Potrčao sam još brže vođen tim glasom. Počeo je sumrak, sneg je padao i teren je bio klizav. Ispod jednog dela aviona, kao iz oklopa, virile su ženske noge. Nagnuo sam se i vidio plavokosu devojku koja ne samo da je bila živa već je imala snage i da viče. U vojsci sam naučio šta znači prva pomoć unesrećenima i koliko ona može i odmoći ako se ne ukaže kako treba. Stigla su i kola Hitne pomoći", ispričao je šumar.
Svet je ostao u šoku. Stručnjaci su govorili kako je Vesna preživela pukim čudom. "Neverovatna sreća u nesreći jugoslovenske stjuardese Vesne Vulović više je u području fantastične romantike, nego egzaktne medicinske nauke. Za savremenu medicinu to predstavlja čudesan događaj. To je, otprilike, isto kao kad bi neka osoba nepromišljeno odlučila da telom zaustavi kompoziciju brzog voza, pa u tome uspela. Nemojte misliti da preterujem", rekao je tada nemački profesor hirurgije Hajnc Vajšedel.
Kasnije, kada se oporavila od teških povreda, ona je dva puta slavila rođendan u januaru. Preminula je 23. decembra 2016. godine u svom domu u Beogradu. Umrla je sama, napuštena od svih i u bedi. Srpska heroina, koja je iz ruku Pola Makartnija primila nagradu za Ginisov rekord kao jedina osoba koja je preživela pad bez padobrana sa 10.160 metara, sa penzijom od 30.000 dinara jedva je sastavljala kraj s krajem, pričala je za "Kurir" odmah nakon njene smrti komšinica, profesorka u penziji Silvija Mirković.
"Nije imala para za protezu, pa je izbegavala da ide na javna mesta, pozorište i u bioskop jer nije imala zube. Nije htela ni u banju da ide besplatno kao penzioner zato što nije želela da ostavi mace", prisećala se Silvija.
Sa Vesnom je poslednji kontakt ostvarila nedelju dana pre njene smrti. "U nedelju ujutru me je pozvala telefonom i zamolila me da joj dam broj veterinara. Mačke su joj se poklale, kako je sama rekla, pa su i nju izgrebale i izujedale dok je pokušavala da ih razdvoji. Rekla mi je da joj je cela kuća puna krvi. Dala sam joj broj, a od tada se više nije javljala na telefon. Niko nije znao šta je s njom jer je živela u svom svetu i izbegavala je komšije", rekla je tada Silvija.
BONUS VIDEO:
(MONDO/I.V.)
