Francuska je u najviši pravni akt uvrstila i pravo na abortus.
Na vanrednoj sednici francuske skupštine, doneta je istorijska odluka - pravo na abortus je uneto u Ustav. Vest je glasila da je Francuska prva zemlja u svetu koja je uključila ovo pravo u najviši državni akt. Ipak, postavlja se pitanje, jer pravo čoveka na rađanje deteta bilo je ustavom zagarantovano u SFRJ 1974. godine, a ovo pravo se nalazi i u članu 63. ustava Srbije koji i danas važi. Zbog čega je značajno regulisati ovo pravo najvišim državnim aktom? Čija je odluka ovo pravo, da li žene imaju ovo pravo ili svako, kako piše u našem ustavu?
U emisiji "Uranak" na televiziji K1 na ovu temu govorili su profesorka dr Ana Mitrović, specijalistkinja ginekologije i akušerstva i načelnica GAK "Narodni front", advokat Ivan Simić i Zona Zarić, naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, koja se javila iz Pariza.
"Amosfera je velikog slavlja i dosta konotacije kao hvalisanje Francuske kao prve u svetu koja pokušava na taj način da nametne neke univerzalne vrednosti i primer drugima. Zaboravlja se da je to pre 50 godina postojalo u Ustavu Jugoslavije. Osmog marta će zvanično biti proglašen zakon, a kontekst tih koji su suprotstavljeni zapravo nije ništa novo, jer francusko društvo je jako i najetički u Evropi je dosta obeleženo katoličanstvom. U školama se ništa ne uči o kontracepciji, zato je ovo simbolično veoma važan momenat", kaže Zona i dodaje zbog čega je za francusko društvo bilo važno uneti ovo u najviši akt Francuske:
"Mnogi ovo tumače kao direktnu reakciju na ono što se desilo u leto 2022. godine u Americi kada je ovo pravo uskraćeno i kada su oni veliki broj država na državnom nivou zabranile. Francuska levica je 2018. godine, pre nego što se ovo desilo u Americi, bila odbijena, a sada se prolazi kao pogodan momenat za predsednika Makrona kome nedostaju progresivni potezi u drugom mandatu, pa je shodno tome odlučeno da se ovo ovekoveči i da on ostane obeležen kao predsednik koji je to omogućio."
Zona objašnjava i kako je pravo na abortus regulisano u Francuskoj: "Kao što možemo videti i u Americi, uvek najgore prođu oni koji su u finansijski lošijoj situaciji. Iako je u Americi u pojedinim državama zabranjen abortus, imućni mogu da priušte da odu u drugu državu. Kao što je bilo u Francuskoj 1975. godine, kada je dekriminalizovano, žene su išle u Švajcarsku i Englesku, one koje su to sebi mogle da priušte. Bivale su kažnjene one koje su to izvršile u nekim uslovima. Važno je pomenuti i danas broj žena koje umiru zbog neprimerenih uslova u kojima se izvršava abortus u zemljama u kojima to nije dozvoljeno i od prilike umre jedna žena u devet minuta. U takvom kontekstu govoriti o tome da će ova ustavna promena magično promeniti sve je jako neozbiljno. Oko 130 klinika je za poslednjih deset godina zatvoreno, ukinuto im je finansiranje koje je omogućavalo abortus", kaže ona i objašnjava do kada žene prema francuskom zakonu mogu da prekinu trudnoću:
"Do 14. nedelje, to je moguće po francuskom zakonu, ali i ovde postoje poteškoće, iako je zakon veoma jasan. Postoji prigovor savesti na koji imaju lekari, postoje komisije pred koje mora da se ide kako bi se odredilo da li je to dobro. Uvek postoje načini da se oteža, ali mnogo je teže jednom Ustavu da se ovaj zakon promeni" kaže i dodaje:
"Francuska će na evropskim izborima predložiti da ovaj zakon postane evropski standard, da ne bude samo u Francuskoj, nego da se pravo na abortus garantuje u svim evropskim zemljama. To je izuzetno politički važno pitanje, jer ako neko još uvek misli da treba da kontroliše žensko telo osim same žene, to je zaista zastrašujuća pojava, poput nekog povratka u srednji vek", zaključila je Zona Zarić u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
Prof. dr Ana Mitrović ističe da je u našoj zemlji zakon jasan po pitanju abortusa. "Kod nas je zakon vrlo jasan, ali kada neko želi da prekine trudnoću, a ne postoji nikakva medicinska indikacija, nego samo želja za prekidom, ona na svoj zahtev može prekinuti trudnoću do deset nedelja u svakoj ustanovi koja ima dozvolu za rad. Bez ikakvog objašnjenja, ona ne mora nikome da polaže račune zbog čega je donela takvu odluku. S druge strane, mi lekari smo ti koji treba da izvedu tu proceduru. Ako se radi o hirurškom abortusu, mi smo uveli i medikamentni abortus kako bismo smanjili agresiju na žensko telo i smanjili posledice zbog
budućih trudnoća. Svakako, mi smo ti koji moramo da nađemo neki balans i ne osuđujemo ženu koja je odlučila da prekine trudnoću iz njenih ličnih razloga, već na neki način želimo da joj ukažemo na moguće posledice prekida trudnoće i da vidimo da li postoji šansa da promeni svoju odluku. Nikako ne možemo da budemo ti koji će ličnom arogancijom i stavom osuđivati
ako ona želi da prekine", kazala je.
Advokat Simić objašnjava kako glasi Ustav iz 1974. godine. "Kada govorimo o ovoj pojavi koja se dogodila u Francuskoj, ja to ne vidim kao nikakvo civilizacijsko dostignuće ili postignuće, niti nikakav napredni stepen razvitka. Ustav je ne samo najviši pravni akt, već i politički akt, a neki pravni teoretičari ga smatraju i filozofskim aktom. U Kraljevini Jugoslaviji, već 1929. godine, zakonom je regulisano pravo na abortus. Nakon Drugog svetskog rata, to pravo je ponovo ustanovljeno 1952. godine. U tom čuvenom Ustavu iz 1974. godine, koji smatram jednim od najretrogradnijih pravnih akata, jeste ustanovljeno pravo na abortus kao Ustavno pravo, ali ne mogu tvrditi da li je to tada bila politička propaganda", kaže advokat Simić i objašnjava šta piše u tom Ustavu:
"Piše da svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece. Danas je to modifikovano, ali je suština ista. Otac ne može to sprečiti, niti pravno niti faktički. Ustav daje načelnu mogućnost i pravo, što se odnosi na rasu i pripadnost socijalnoj etničkoj grupi, ali postoje i ograničenja. Naglašeno je da se abortus može izvršiti do desete nedelje, ali to ne piše u Ustavu, već u
Zakonu o zdravstvenoj zaštiti", dodao je.
Prof. dr Ana Mitrović kaže po zakonu odluku o abortusu isključivo donosi žena. "Bili smo u situacijama kada su žene želele da prekinu trudnoću, a kada su dolazili njihovi muževi i partneri da mole da to ne uradimo. Odluka je ipak bila na ženi. U zakonu ne piše, ali je tako protumačeno, jer je žena ta koja nosi trudnoću. Trudnoća se razvija u njenom telu, trudnoća i sve moguće komplikacije koje potencijalni abortus nosi su na njenom telu i mogu ugroziti njeno zdravlje, zbog čega je to njena odluka. Ipak, u toj perspektivi, "svako" bi trebalo jasno definisati da ne bi dolazilo do zabuna", kaže načlnica GAK "Narodni front" i objašnjava da li postoji protokol koji se obavlja sa pacijentkinjom pre abortusa:
"Prvo se obavi uobičajeni pregled, kao da je došla da vodi regularnu trudnoću. Odredi se starost trudnoće i napravi se uvid u njeno zdravstveno stanje i reproduktivna istorija, da li ima ili nema dece. Onda se obavlja jedan razgovor, ukoliko može da se priča o prekidu trudnoće. Ako dođe, a trudnoća je ultrazvučno merena 11 nedelja, svaki razgovor se završava, jer je to već velika trudnoća i naš zakon je ne prepoznaje. Svako ko uradi prekid trudnoće preko 10.0 je u krivičnom delu i ugrožava zdravlje pacijentkinje i svoje lično. Ja sam neko ko se drži slova zakona i načelnik sam odeljenja koje ima najveći broj abortusa u Srbiji, ali imamo i najveću dnevnu bolnicu, ali je dobro ako se radi prekidi trudnoće na mestu koje najedukativnije. Imamo najbolju opremu i smanjujemo rizike ako postoje na minimum. Svako od lekara koji radi na odeljenju, ukoliko vidi 10.1, neće potpisati prekid trudnoće", kaže i dodaje:
"Međutim, ako je pacijentkinja između 11 i 13 nedelja, ona može prekinuti trudnoću ukoliko postoje medicinske indikacije, a njih procenjuje komisija. Ne može se doneti odluka samo na osnovu mišljenja jednog lekara, da ne bi bilo zloupotrebe. Ono što se najčešće dešava u praksi je da jedan deo pacijentkinja prekida trudnoću sa psihijatrijskog stanovišta, zato što je sa njihove tačke gledišta i različitih dijagnoza, indikovan prekid trudnoće i nastavak psihijatrijskog lečenja. Takve trudnoće se mogu prekinuti do 20 nedelje, kao i trudnoće gde mi ultrazvučno ili različitim prenatalnim testovima ili drugim medicinskim pregledima utvrdimo da trudnoća nije zdrava ili da je ugroženo zdravlje majke. Tada se komisijski donosi odluka o prekidu trudnoće, koja se radi po drugačijim procedurama u odnosu na one prekide koji se rade do desete nedelje. Mala komisija broji troje lekara, socijalnog radnika i pravnika", kaže prof. dr Mitrović koja francusku medicinu smatra jednom od najnaprednijih:
"Francusko društvo ima najbolju medicinu u Evropi. Imam duboko znanje, a dostupnost medicinske usluge pacijentima u Francuskoj po socijalnim kategorijama je izuzetna i nije vezana samo za privatno i državno. Vrlo visok nivo medicinske nege može se dobiti u državnom zdravstvu. Francuska već decenijama ima uveden medikamentni abortus kao regularnu proceduru, što je iskorak i koristi pacijentima koji prekidaju trudnoću. Mi smo tek pre pet ili šest godina uspeli da to uvedemo kao regularnu proceduru na našoj klinici GAK "Narodni front". To je procedura koja se već 30 ili 40 godina najnormalnije obavlja u Francuskoj. Benefiti kada neko popije tabletu ili bude pod anestezijom za hirurški abortus su nebo i zemlja. Dakle, imamo dobre stvari", zaključila je prof. dr Ana Mitrović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
BONUS VIDEO:
(K1/MONDO/N.D.)
