Đaci u Srbiji su, po svemu sudeći, loše uradili probni prijemni.
Srpski osmaci polagali su u petak i subotu probni završni ispit iz srpskog jezika, matematike i izbornog predmeta za koji su se opredelili. Najviše muka zadao im je test iz srpskog jezika sa dugačkim odlomcima književnih dela koje nisu razumeli. Geometrija je, kažu đaci, bila teška kao i prošle godine. Stručnjaci za Nova.rs smatraju da budući srednjoškolci ne razumeju ono što se od njih traži na testu zato što malo čitaju.
Određivanje stilske figure, vrste rečenice, padeža, glagolskih oblika bili su, donekle, lakši zadaci s kojima su se osmaci susreli na probnom prijemnom ispitu u petak. Na njihovu žalost, imali su za rešavanje i odlomke iz kniževnih dela i oni su im bili glavni problem. Đacima je ponuđen pasus iz pripovetke, drame ili epske pesme, a trebalo je da, nakon čitanja, odgovore na nekoliko zahteva ispod pasusa.
To im je bilo teško jer nisu razumeli ono što se od njih traži. Nastavnica srpskog jezika i književnosti Gordana Pešić kaže za Nova.rs da su 'Memoari' Prote Mateje Nenadovića mahom mučila decu zbog dvosmislenih pitanja.
"Zapravo, to i nisu bila dvosmislena pitanja za onog ko je bio fokusiran na rešavanje testa. Bilo je potrebno je da bude baš koncentrisan da bi se odgovorilo na to, ali i druge zadatke. Tekstualni zadaci su bili duži i to je đacima odvlačilo pažnju jer, oni su više obraćali pažnju na dužinu tog teksta, nego da zahteve koje treba da reše", kaže sagovornica.
Đaci nisu znali kako da "razumeju stihove". "Naši đaci, nažalost, ne znaju da uče. Ako ne umeju iz teksta da izdvoje ono što je bitno, onda ne umeju da uče ni druge predmete. Govorim u globalu, naravno, uvek ima izuzetaka koji znaju i taj najteži zadatak da urade, ali većini su ovakvi zadaci pakao. I pitanja na koja učenik treba da odgovori sa ‘Znam’ ili ‘Ne znam’ takođe mogu da predstavljaju problem onim učenicima koji, ako nisu naučili glagolske oblike, neće znati ni da ih prepoznaju u tekstu", objašnjava ona.
Dodaje da je deci svaki zadatak u kom se od njih traži da obrazlože nešto – pretežak. "Deci je sve sa ‘Obrazloži, odredi, uporedi, prepoznaj’ teško. A zašto? Zato što ne razumeju ono što se od njih traži. Prošle godine je, sećam se, pesma Vojislava Ilića u kojoj se tražilo da učenik napiše kako razume stihove u kojima se kazuje da Sveti Sava i dalje živi, napravila potpuni haos na probnoj maturi. Učenici su mahom ostavljali prazne linije, ništa nisu upisivali. Nisu ni pokušali jer nisu razumeli. Bilo im je teško da daju neko svoje viđenje", ističe ona.
Na testu je traženo i prepoznavanje književnika, odnosno njihovih biografija, a za male maturante su to bili lakši zadaci. Profesorka srpskog jezika Vesna Vojvodić kaže da i u srednjoj školi uviđa glavni problem s kojima se suočavaju đaci, a to je nerazumevanje.
"Naša deca su inteligentna po prirodi stvari, ali je stvar da se ta njihova inteligencija odnosi na nekakve drugačije izazove i da oni nemaju tu vrstu sposobnosti i samokontrole da se fokusiraju, da lagano pročitaju, da promisle i da donesu zaključke šta su oni to pročitali i koju informaciju oni iz teksta mogu da izvuku. Mislim i da su rezultati PISA testiranja već pokazala više puta da naša deca ne mogu da održe pažnju. Sve češće se suočavam da poneka deca, dok držim čas, jako duboko uzdahnu kada čitamo neki tekst, kada razgovaramo o njemu… Čak i ne rade to sa predomišljajem, nego njima nije jasno zašto bi neko tome posvetio 40 minuta časa“, smatra ona.
Ovogodišnje reakcije osmaka su, navodi, uglavnom bile zbog dužine tekstova na koje su se žalili. "Takvi testovi su im izazovni ne samo po pitanju fokusiranja u određenom vremenu jer dugačke tekstove ne možete obuhvatiti svojim umom za neko izuzetno kratko vreme, nego su oni izazovni i po tome što im se ne daju razumeti i razaznati. Ta vrsta neke hermetičnosti tekstova, sigurna sam, nije do samih dela jer verujem da su osmacima plasirani odlomci iz književnih dela koji su valjano promišljeni i odabrani za za njihov uzrast i za upravo takvu situaciju probnog teksta. Naša deca imaju ozbiljan i stvaran problem da prodru u smisao, značenje iole dužih tekstova, odnosno odlomaka iz većih književnih dela", kaže ona.
Geometrija zadala muke
Test iz matematike koji su budući srednjoškolci rešavali drugog dana probnog prijema odnosno u subotu, bio je, kako su đaci istakli, znatno lakši od srpskog jezika. Ipak, geometrija je, kako izgleda, zajednička oblast svim neljubiteljima matematike. Mučili su se đaci sa prizmom i izračunavanjem njene površine.
Nastavnik Rade Stojić kaže za Nova.rs da ga nerazaumevanje geometrije uopšte nije iznenadilo. "To je tako već generacijama unazad. Deca, nažalost, uzimaju privatne časove. Kada dete kaže da razume datu oblast ili lekciju, trebalo bi da nastavnik, po završetku tog časa ili na dopunskom času, sa njima brzinski prođe kroz tu oblast nekim pitanjima ili zadacima na blic, kako bi im se lakše i brže urezali u pamćenje. Međutim, mnogim nastavnicima je lakše da kada se završi čas, izađu i kažu vidimo se u ponedeljak, a onda u ponedeljak – vadite papire, imaćete pismenu vežbu", navodi on.
Tu su i kombinovani zadaci koji su za one najspremnije. "Đaci imaju vremena da se dobro pripreme za polaganje prijemnog ispita u junu. S probnim testom su se upoznali, videli su kakvi zadaci mogu da budu, tako da je moj savet svima da se skoncentrišu i lepo pročitaju zadatak. Znači, pročitajte ga od početka do kraja i po nekoliko puta i jednostavno će vam se rešenje samo pokazati", savetuje on.
Osmaci su drugog dana probnog završnog ispita, posle srpskog jezika, rešavali treći odnosno kombinovani test koji su sami izabrali, a ove godine najveći broj njih prijavio se za geografiju. Osim geografije, bilo je onih koji su polagali i biologiju, istoriju, fiziku i hemiju.
Mogućnost da promene izborni predmet
Iako su se opredelili koji izborni predmet će polagati na testu, osmaci mogu da se predomisle, pa im je tako, nakon probe male mature data mogućnost da promene svoj izbor što se tiče trećeg ispita.
Od 8. do 11. aprila oni će u svojim osnovnim školama moći da podnesu zahtev da promene predmet za koji su se ranije opredelili, a 12. aprila biće objavljeno konačno izjašnjenje učenika (na zvaničnom sajtu Moja srednja škola i neposredno u školi). Posle toga više nema predomišljanja. Inače, srpskim osmacima ostalo je manje od tri meseca da se pripreme za završni ispit koji je zakazan 17, 18. i 19. juna.
BONUS VIDEO:
(Nova/MONDO/J.D.)
