Kraj marta donosi nam temperature i do 30 stepeni, što bi, kako tvrde stručnjaci, odgovaralo nekim letnjim mesecima da nije došlo do klimatskih promena. Da se klima promenila neretko koristimo da objasnimo mnoge pojave sa kojima se suočavamo poslednjih godina, ali koliko se brzo dešavaju klimatske promene i šta nas tek čeka.
Srednja globalna temperatura planete Zemlje se usled emisija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu povećala za 1.2°C u odnosu na period pre industrijske revolucije (tj. za oko 150 godina). Međutim, ovo zagrevanje, kako naglašava prof. Mirjam Vujadinović Mandić, doktor meteoroloških nauka sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ne pogađa podjednako sve delove planete.
"Velike kopnene površine se zagrevaju brže od vodenih. Od kopnenih površina najveće zagrevanje je uočeno na visokim geografskim širinama gde se sa smanjenjem snežnog i ledenog pokrivača povećava apsorpcija Sunčeve energije, a samim tim i temperatura. Pored toga, od proseka se brže zagrevaju i Mediteran, Bliski istok i severni delovi Azije. Srbija, koja pripada širem pojasu Mediterana u poslednjih 20 godina je bila toplija za 1.4°C u odnosu na drugu polovinu 20. veka (1961-1990), a poslednjih 10 godina za 1.8°C toplija od istog perioda, što govori o ubrzanju promena", objašnjava Vujadinović Mandić.
U Srbiji je, naglašava ona, zastupljen umereno kontinentalni tip klime, dok je na nadmorskim visinama preko 1000 metara klima planinska. "Ono što odlikuje umereno kontinentalnu klimu su topla leta i hladne zime i izražena prelazna godišnja doba. Prosečno najviše padavina imamo u kasno proleće i rano leto (maj-jun), a najmanje tokom zime (februar). Na planinama su leta kraća i hladnija, a zime duže i sa snežnim pokrivačem, veća je količina padavina nego u nizijskim predelima", objašnjava ona.
U odnosu na drugu polovinu 20. veka sva godišnja doba postala su toplija, a najviše su se zagrejali letnji meseci. "Smanjio se broj mraznih i ledenih dana, a povećao prosečan broj dana sa veoma visokim temperaturama tokom leta (preko 35°C), naročito u nizijama velikih reka (Sava, Dunav, Velika i Južna Morava) kao i u Vojvodini i na istoku Srbije. Količina padavina tokom leta se smanjila i imamo češću pojavu jakih suša, ali u isto vreme imamo češće i intenzivnije padavine koje mogu izazvati poplave i bujice" – navodi meteorološkinja.
"Češća pojava toplih ekstrema, sve manje snežnih padavina“
Prema njenim rečima i tokom sledećih godina možemo da očekujemo dalje zagrevanje, najviše tokom leta, i promenu u raspodeli padavina, u smislu da će ih biti sve manje tokom leta, a više tokom zime i proleća. Narednih godina biće sve manje snežnih padavina, naročito na nižim nadmorskim visinama. Zatim, biće češće pojava toplih ekstrema i sušnih perioda, kao i intenzivnih padavina, odnosno češća pojava svih ekstremnih vremenskih prilika, osim hladnih ekstrema, koji su i dalje mogući i dešavaće se, ali ređe" – navodi sagovornica Danasa.
„Srbija veoma osetljiva na klimatske promene“
Evropska agencija za zaštitu prirode nadavno je objavila da je Evropa kontinetn koji se najbrže zagreva, ali i da nije spremna za sve brojnije klimatske rizike. Meteorološkinja Vujadinović Mandić ističe da je Srbija, kao i mnoge bogatije zemlje veoma osetljiva na klimatske promene.
"Najveći klimatski rizici za Srbiju su suše, koje će biti intenzivnije i dugotrajnije, a nanose velike štete poljoprivredi, šumarstvu, i uopšteno životnoj sredini. Zatim intenzivne padavine koje mogu izazvati poplave, bujice, klizišta i odrone i opasnost su pre svega za infrastrukturu, imovinu i živote ljudi. I na kraju visoke letnje temperature koje predstavljaju najveći problem za zdravlje ljudi u urbanim sredinama, ali negativno utiču i na biljni i životinjski svet" – navodi ona.
Smatra da je prilagođavanje klimatskim promenama (adaptacija na klimatske promene) veoma važan proces koji podrazumeva konstantnu procenu uticaja klimatskih promena na različite sektore društva, praćenje rizika i preduzimanje aktivnosti kako bi se smanjile potencijalne štete i gubici od klimatskih rizika. "Često ta rešenja podrazumevaju preventivno delovanje, odnosno podizanje kapaciteta i otpornosti različitih delova prirodnih i društvenih sistema da podnesu promene kojima su izloženi. Srbija, kao i mnoge bogatije države, je veoma osetljiva na klimatske promene. Prvi važan korak ka povećanju otpornosti naše države je usvajanje Programa prilagođavanja, koji je definisao prioritetne aktivnosti koje treba sprovoditi u narednih nekoliko godina i time je započeo proces adaptacije na klimatske promene" – zaključuje Vujadinović Mandić.
Podsetimo, Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove Vlada Srbije usvojila je 25. decembra prošle godine. Sastavni deo Programa za period od 2023. godine do 2030. godine je i Akcioni plan za njegovo sprovođenje koji obuhvata period od 2024. godine do 2026. godine. Akcioni plan sadrži 25 mera, kao i vremenski okvir za njihovo sprovođenje i praćenje.
BONUS VIDEO: ANKETA - NATO Bombardovanje - Gde ste bili 24. marta
(Mondo/Danas/M. Š.)
Bolan poraz Crvene zvezde u Milanu: Radonjićeva bomba nedovoljna, prolaz u Ligi šampiona nemoguća misija!
Herojska pobeda Partizana u Berlinu! Karlik Džouns 2 sekunde pre kraja doneo petu u nizu!
Partizan prosuo sve i izgubio u Subotici: Bledi crno-beli nisu mogli protiv Spartaka!
"Ovo je sramota za Ligu šampiona, nas ovde ne žele": Vladan Milojević prekinuo ćutanje u Milanu i žestoko udario
Hrvatski komentator u šoku šta su uradili Zvezdi u Milanu: Vikao kad je video sudijsku nepravdu i gol! (Video)