Mnogi su se pitali zašto je Mira Marković nosila cvet u kosi.
Kada je emitovana serija "Porodica" koja je pratila dramu hapšenja Slobodana Miloševića 2001. godine, vratila je u fokus javnosti nekadašnju “prvu porodicu” Srbije i SR Jugoslavije, njihove odnose, uticaj na istoriju ovih prostora i one manje poznate priče iz njihovih života. Jedno naizgled banalno pitanje – zašto je Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića često nosila cvet u kosi – otkriva mnogo o njenoj ličnosti.
A "tajnu cveta u kosi“ otkrio je novinar Darko Hudelist, i to svojevremeno objavio u "Nedeljniku", u feljtonu o Veri Miletić, stradaloj partizanki u Drugom svetskom ratu. Vera je, inače, majka Mire Marković i bila je zarobljena u Beogradu. Kao sekretar Mesnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije za Beograd, nakon hapšenja bila je podvrgnuta fizičkoj torturi i otkrila je policiji tada vredne podatke o imenima i aktivnostima partije. Na osnovu njenog iskaza uhapšeni su mnogi članovi partije u Beogradu i potom streljani, kao i ona, 7. septembra 1944. godine. Na jednoj fotografiji nosila je cvet u kosi i u znak sećanja na nju pokojna supruga Slobodana Miloševića takođe je neretko nosila cvet zakačen za kosu.
U istraživanju Darka Hudelista, pronađeno je mnogo veza koje su ukazale da je tragična sudbina Vere Miletić bio okidač za političku karijeru Mirjane Marković kroz koju je, na neki način, i tako se može tumačiti – tražila osvetu. Hudelist je u knjizi "Tajne enigme Vere Miletić" (naručenoj od Mire Marković) Đurice Labovića pronašao podatak kako je sredinom juna 1944. godine “Veri Miletić pošlo za rukom da napiše kratko pismo (u Banjičkom logoru) i preko neke logorašice dostavi ga svojim roditeljima“, kao i da su to pismo čitale Verine sestre (tj. Mirine tetke) Olga i Branka, dok ga je kasnije “i njena ćerka Mirjana… desetinama puta imala u rukama“.
“… Vera je pisala da u svom poduhvatu nije usamljena, da će ideja za koju se borila pobediti i da je sloboda na pomolu… Na kraju se nada da joj je ćerka živa i da će je verovatno školovati… ‘Drago bi mi bilo, kada bi bar na svečanostima nosila cvet u kosi, ne samo kao sećanje na majku, nego bi to bila jedna stalna spona između nas dvoje’…“, napisao je tada Labović.
Hudelist je pronašao još tragova "cveta u kosi“ u odrastanju Mirjane Marković. Bilo je to u školskoj godini 1959/60. U prvom broju lista Požarevačke gimnazije "Naša stvarnost", od 15. aprila 1960, a koji će već od drugog broja (onog od 25. maja 1960) promeniti ime u "Razvitak", Mira Marković je objavila članak pod naslovom "Razmišljanja“, u kojem je obznanila da je napunila 17 godina i da, na određen način, kreće sa svojim ideološkim i društvenopolitičkim aktivizmom i svojom političkom karijerom. Održala je moralnu bukvicu svojim drugovima i drugaricama iz razreda, poručivši jednome svom drugu koji se na školskom času, kako je napisala, "kod stiha o poginulima (moguća asocijacija na Veru Miletić – op. aut.) široko nasmejao“: "Druže, stidi se!“
A u drugom (formalno 17.) broju požarevačkog "Razvitka", od 25. maja 1960, objavljen je izveštaj s omladinske konferencije Požarevačke gimnazije od 19. maja 1960, kao i sastanka održanog nekoliko dana kasnije, na kojem je 17-godišnja Mira Marković izabrana za predsednika Školskog komiteta omladine Gimnazije. U istom je Komitetu bio i njen dečko Slobodan Milošević. A na str. 5 toga broja objavljena je i "pesma u prozi“, bez naslova, Mire Marković, sa stihom: "Jednog proleća u kosi su mi procvetali cvetovi…“
BONUS VIDEO:
(Nedeljnik/MONDO/A.B.)
