Nesvakidašnja životna priča, tridesetpetogodišnjeg Slobodana Brkića, ostavila je bez reči celu Srbiju.
Životna priča Slobodana Brkića iz Šapca mnoge će ostaviti bez reči. On je IT stručnjak, pojac u crkvenom horu, poliglota, misionar, stručnjak za sajber bezbednost FBI, a pored svega, apsolvent na Fakultetu političkih nauka. Slobodan je sve navedene stvari postigao uprkos činjenici da je još od rođenja slep. Njegova životna misija jeste da pomaže drugim ljudima, širi reč Hristovu, jer kako kaže, bez toga ništa na ovom svetu ne bi imalo smisla.
Ekipa portala Mondo nedavno je bila Slobodanov gost u studentskom domu "Mika Mitrović", gde trenutno živi kao apsolvent. Svoj mir ovaj mladić pronalazi u skromnoj studentskoj sobi. Pored sebe redovno ima svoj laptop, nekoliko "motorola", a instrument koji krasi ovaj prostor jeste i klavir. Iako je zbog greške lekara još na rođenju ostao bez vida, Slobodana to nikako nije sprečilo da napreduje, širi svoja znanja i bude primer mnogim mladim ljudima.
"O, zle li sudbine", našalio se na samom početku razgovora Slobodan i nastavio: "To se desilo prilikom boravka u inkubatoru, pošto sam rođen sa dve sestre. Svi smo bili u inkubatoru, ali od nas troje dvoje je ostalo bez vida zbog greške lekara. Došlo je do inkubatorskog slepila", započeo je Slobodan razgovor za naš portal.
Već nekoliko godina Slobodan boravi u studentskim domovima. Kao jedan jako skroman mladić, na život u domu se ne žali. Kako kaže, nekad spava samo po dva sata dnevno, pa njegov dan traje nešto duže od običnog.
"Dom je mojim potrebama savršeno prilagođen, ali pre svega, ja nemam neke potrebe, ja sam minimalista. Moja najveća potreba je da imam svoj mir, svoju privatnost, da imam svoju samoću i da mogu da radim i stvaram. Tako da ovde nemam nikakve zamerke. A kako izgleda jedan moj dan, pa izgleda tako što moj jedan dan nekad traje i dva ili tri obična dana. Znači ne traje 24 sata, nego nekad može da traje 48 sati ili više. To je kombinacija pomaganja ljudima, onda tu je moj posao, držanje časova jezika, komponovanje muzike za klavir i normalno, tu su i stvari u vezi sa fakultetom", kaže Slobodan.
Ceo intervju sa Slobodanom Brkićem možete da pogledate ispod:
"Jezike ne učim zbog sebe, već da pomažem drugima"
Ovaj tridesetpetogodišnji mladić govori preko 10 jezika, među kojima je, pored španskog, italijanskog, i jedan koji mnogi smatraju najtežim jezikom, a to je japanski. Za učenje jezika mu je potrebno mesec ili dva, ali je za japasnki morao da izdvoji malo više vremena nego inače.
"Najduže sam učio japanski, za njega mi je trebalo neka tri i po meseca otprilike, zato što je totalno drugačiji od svih ovih drugih evropskih jezika, ali i drugih azijskih. Ove druge, španski, italijanski, za njih mi je treblo po mesec dana. Otprilike sam savlađivao sedam do deset hiljada reči dnevno, tako da to ide mnogo lakše. Japanski je malo bio teži, ali uspeo sam da ga naučim".
Kako kaže, nikako ne planira da se zaustavi samo na navedenoj cifri. U planu ima da svoje znanje jezika proširi na čak 50, a sve to kako bi stupio u kontakt sa ljudima širom sveta, podučavao ih jezicima, ali i Pravoslavlju.
"Deset je zapravo brojka jezika koje govorim, a 25 drugih je onih kojima se služim, ali te ne računam. Ovi prvi su engleski, španski, italijanski, portugalski, japanski, starogrči, latinski, aramejski, a služim se imnogim drugim jezicima. Naravno da ne planiram da se zaustavim. Cilj mi je da naučim 50 jezika, a sada da li ću to uspeti ne znam, zato što u poslednje vreme više pomažem ljudima. Trenutno se ne fokusiram preterano na učenje jezika, nego na neke druge stvari. Ja te jezike ne učim sebe radi nego da bih drugima mogao, da budem od koristi i da bih drugima pomažem, i u jezicima i u širenju reči ljubavi Hristove, Pravoslavne vere i u mnogim drugim stvarima, jer jezik je alat i oruđe koje služi čoveku i čovečanstvu", ispričao je Slobodan.
Ljubav koju gaji prema Bogu i Pravoslavnoj veri, Slobodan je uspeo da prenese i na mnoge druge ljude. Prema njegovoj računici, zahvaljujući njemu je preko 9.500 hiljada stranaca prešlo u Pravoslavlje, od kojih oko 300 Japanaca. Iako je jedan od njegovih ciljeva u životu da širi reč Hristovu, kako kaže, on to ne radi uz bilo kakvo moranje, već sve dolazi sponatno.
"Najviše ih privlači to što se njima ništa tu ne nameće. Naša vera ima svoje kanone i pravila, ali ne uniformisane kao neke druge i nemaju ono moranje, 'mora ovo', 'mora ono', nego jednostavno to krene veoma spontano. Mi obično pričamo o nekim drugim stvarima, o kompjuterima ili o jezicima i onda spomenem, recimo, Oca Tadeja ili Starca Pajsija Svetogorca ili Svetog Vladiku Nikolaja Velimirovića ili Svetog Jovana Šangajskog. Onda se oni zainteresuju i kažu 'jao ko je taj' i onda se malo našalim, 'jao to je čovek iz inostranstva'. Oni onda pitaju kako mogu da ga upoznaju, a ja im kažem da fizički to ne mogu nažalost, jer nije među nama, ali može putem knjige. Onda shvatim da mnoge te knjige oni ne mogu ni da pronađu i onda ih brže iskucam u word-u na njihov jezik i onda se oni zainteresuju i na kraju hoće da priđu Pravoslavlju. Mnogima sam i bio kum na krštenju", objašnjava ovaj mladić.
Prijateljica mu je Japanka od 96 godina
Već drugi put za redom u goste kod Slobodana dolazi Japanka koja ima 96 godina, a zahvaljujući njemu je i prihvatila Pravoslavnu veru. Slobodan se tokom razgovora prisetio kako je izgledala njena poseta Srbiji.
"Ona se ovde provela odlično, mnogo bolje nego što sam mogao zamisliti. Hoće opet da dođe po treći put, jer prvo je bila u junu prošle godine, pa onda u novembru. Ono što je zanimljivo jeste da joj se najviše dopao obilazak fruškogorskih manastira u organizaciji Crkve Svetog Aleksandra Nevskog iz Beograda. Naravno, pošto često pevam u horu crkve Svetog Marka i vrlo često i u horu Svetog Arhangela Gavrila, dopalo joj se i tu. Na kraju je tražila da poseti srpsku verziju planine Fudži. Ja sam je pitao šta joj je to, a ona kaže Rtanj. Nije baš slavno prošlo jer je bila provala oblaka, iako je bio 15. jun, pa smo jedva izvukli živu glavu, ali smo stigli do kraja. Naravno, gospođa voli avanture, pa joj se to svidelo. Tada mi je rekla da 'kada za 20 godina budem ponovo dolazila, nadam se da se Skadarlija ništa neće promeniti'. Rekla mi je i 'šta se čudiš, moja majka je umrla sa 114, 115 godina'. Tako da joj se svidelo i prešla je u Pravoslavlje", prisetio se Slobodan ove uzbudljive avanture.
"Komponujem iz hobija"
Pored toga što se bavi društvenim naukama, misionarenjem, njegova velika ljubav jeste i muzika. Tako Slobodan komponuje i peva u crkvenim horovima širom zemlje, ali i u inostranstvu, zajedno sa svojim sestrama.
"Ta ljubav se javila u ranom detinjstvu, pre svega zahvaljujući majci. Čovek može da ima neke talente ili darove, ali treba neko i da ga usmeri i treba neko i da mu otkrije te talente. Naravno, sa sestrama samo počeo da se bavim pevanjem duhovne muzike od malena. Nastupali smo širom Amerike, Kanade i Srbije naravno. Nastupali smo i u nekim evropskim zemljama. Završili smo srednju muzičku školu 'Mihailo Vukdragović' u Šapcu. Komponujem, kao i sestra, a ona je završila čak i muzičku akademiju i to kao najbolji student, sa najboljim prosekom. Ja se bavim komponovanjem iz hobija. To mi je jedan od ventila, jer je muzika lek", objasnio je Slobodan.
Sa 15 godina počinje da radi za FBI
Od detinjstva počinje da se bavi informacionim tehnologijama, a ubrzo dolazi i do prve saradnje i to ni manje, ni više nego sa FBI. U departmanu za sajber bezbednost FBI Brkić, između ostalog, radi na antihakerskoj zaštiti, kontroliše preko 7.500 hiljada zaposlenih, ali nije sve tako bilo na početku.
"Da se 'igram' informatikom sam počeo u najranijem, tinejdžerskom dobu, a da radim sam počeo sam u nekoj petnaestoj, šesnaestoj godini otprilike. Saradnja sa FBI je počela upravo tada, u nekoj petnaestoj, šesnaestoj godini. Počeo sam kao običan tehničar, a onda sam kasnije sazrevao informatički. Informacione tehlogije, kompjuteri informatika to je jednostavno tako, ako ne radite na sebi, ako se ne nadograđujete, onda ono što ste znali danas za tri godine već može da bude beskorisno, bespotrebno i zastarelo. Tako da se bavim programiranjem, pravljenjem antivirusnih programa, odbranom sistema od hakerskih napada, sve u vezi sa sajtovima, bazama podataka, mrežama i tako dalje. Volim da kažem kad me pitaju šta si, jesi li programer, veb dizajner, ja kažem IT specijalista", rekao je Slobodan.
U Ameriku ne odlazi toliko često, budući da je njegov posao pre svega onlaj. Međutim, ukoliko se ukaže prilika, kako zbog posla, tako i zbog pevanja u horu, putovanja za Slobodana su uvek dobrodošla.
"Zavisi od situacije i od potrebe. Pošto je moj posao onlajn, tako da zbog posla kao posla ne moram često da idem u Ameriku, ali ako imam neku potrebu, bez obzira da li se radi o poslu ili misionarenju, nastupima, zašto da ne. Meni nije problem putovanje, ja volim da putujem ako imam neki cilj, ali ako ću bez veze da provedem 12 sati u avionu i isto toliko u povratku, samo zbog nekog turizma ili putovanja radi putovanja, onda to nema poente. Sve što radim mora da ima neku svrhu i neki cij, da postoji smisao", naglasio je Brkić.
"DNEVNO UČIM I DO 10 HILJADA REČI" Posetili smo Slobodana koji je oduševio Srbiju, živi u studentskom domu i radi za FBI
Na samom kraju, Slobodan je govorio o tome šta ga u životu najviše ispunjava, kao i čemu teži.
"Moj glavi cilj u životu, kojem su svi ostali podređeni, je služenje Gospodu, ljudskom rodu, čovečanstvu, majci Srbiji i Srpskom narodu, kao i pomaganje ljudima na svaki mogući način", zaključio je Slobodan razgovor za portal Mondo.
BONUS VIDEO:
(Mondo)
