Vraćanje otetog najranije od sredine 2012. | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Vraćanje otetog najranije od sredine 2012.

Zakon o restituciji mogao bi da bude usvojen u prvom polugodištu iduće godine, ali će bar još godinu dana trebati za procenu vrednosti imovine, kažu u Ministarstvu finansija. Stručnjaci skeptični jer kažu da ne postoji poliitčka volja da se obeštete vlasnici.

"Realno se može očekivati da se predlog zakona o denacionalizaciji nađe u Skupštini u prvoj polovini 2011. godine, ali bez obzira da izabrani koncept biće neophodno utvrditi status imovine koja se potražuje i njenu vrednost. Da bi se prikupili i dostavili dokazi o oduzetoj imovini, a posle toga i utvrdilo činjeničnog stanja na terenu i procenila vrednost imovine biće potrebna najmanje jedna godina po donošenju zakona", izjavio je državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Slobodan Ilić za agenciju Beta.

Da li će to tako i biti pitanje je o čijem rešenju su skeptični i stručnjaci jer smatraju da nema političke volje da se građanima Srbije i njhovim naslednicima vrati što su im komunističke vlasti otele.

Odluka o modelu denacionalizacije, kako je najavio sekretar Ilić, biće doneta posle odluke Ustavnog suda o ustavnosti Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama a koja se očekuje do kraja ove godine.

"Radna grupa koja priprema zakonska rešenja za povraćaj oduzete imovine je spremna da u roku od nekoliko nedelja po donošenju odluke Ustavnog suda Vladi i javnosti predstavi koncept denacionalizacije i nacrt zakona o denacionalizaciji", rekao je Ilić koji je na čelu te radne grupe.

Odluka Ustavnog suda je, prema rečima Ilića, od velikog značaja zato što, ukoliko sud oceni da je Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama ustavan, tada ni budući zakon o denacionalizaciji ne može imati drugačiji koncept zbog ustavnog principa ravnopravnosti.

"Suprotna odluka Ustavnog suda otvorila bi prostor da se država opredeli za onaj koncept koji je pravno prihvatljiv i ekonomski opravdan shodno finansijskom potencijalu države", istakao je Ilić.

Koncept zakona o vraćanju crkvene imovine zasniva se na obeštećenju u nauturi, punoj naknadi nekom drugom imovinom ili punoj finansijskoj naknadi ako nije moguć povraćaj imovine u naturi.

Na osnovu tog zakona, usvojenog 2006. godine, podneto je 3.049 zahteva za povraćaj imovine, a najveći broj, oko 86 odsto, odnosio se na zemljište. Do sada je vraćeno oko deset procenata potraživane imovine.

Ilić je istakao da su neosnovane tvrdnje i manipulisanje javnošću izjave predstavnika Mreže za restituciju da je moguće u izvornom obliku vratiti oko 90 odsto oduzete imovine.

"Ekspertska grupa je na osnovu dva reprezentativna uzorka dobijenih prijava oduzete imovine po Zakonu o prijavi i evidenciji oduzete imovine procenila da je manje od 10 odsto zahteva moguće ispuniti vraćanjem oduzete imovine u naturi", rekao je Ilić.

Naturalno obeštećenje svih bivših vlasnika bi, kako je dodao, državu najmanje koštalo, ali ono nije sprovodljivo i taj model nije primenila nijedna država.

"Nesprovodljiv je i model da se svi bivši vlasnici i njihovi naslednici u potpunosti finansijski obeštete jer bi to za državu bilo ogromno opterećenje", naglasio je Ilić, napominjući da ni taj model nigde nije primenjen.

Zbog toga se, kako je rekao, izbor modela denacionalizacije u Srbiji svodi na dve opcije.

Prema prvom, kombinovanom modelu, podnosiocima 10 odsto zahteva za obeštećenje imovina bi bila vraćena u naturi, a preostali bi dobili finansijsku nadoknadu u vrednosti 80 odsto potraživanja, u skladu sa principom ravnoprvanosti, i to bi državu koštalo oko 7,2 milijarde evra, približno koliko iznosi jednogodišnji republički budžet.

Drugi model podrazumevao bi finansijsko obeštećenje primereno mogućnostima državne kase i bio bi sprovođen tako što bi svaki podnosilac zahteva za povraćaj imovine bio isplaćen u vrednosti 30 odsto potraživanja, za šta bi bilo potrebno oko tri milijarde evra.

U zavisnosti od izabranog modela po kojem će se obeštetiti vlasnici oduzete imovine biće utvrđen rok u kojem će se to obaviti.

Najbolje rešenje za povraćaj oduzete imovine je, prema oceni Ilića, ono koje je pravno prihvatljivo i ekonomski opravdano, a kojim se ne prave nove nepravde da bi se ispravile stare i ne ugrožavaju zakonom stečena prava.

Republičkoj direkcije za imovinu je podneto 76.000 prijava bivših vlasnika i njihovih naslednika sa oko 110.000 zahteva za vraćanje imovine. Na osnovu tih zahteva Poreska uprava je procenila da je vrednost prijavljene oduzete imovine najmanje 101 milijarda, a najviše 221 milijarda evra.

Od ukupnog broja zahteva za povraćaj imovine najviše, 97 odsto, odnosilo se na zemljište. Građani od države potražuju oko 45.000 hektara šumskog zemljišta, 305.000 hektara poljoprivrednog zemljišta i 9.969 hektara građevinskog zemljišta, zatim 11.032 kuće, 5.413 stambenih zgrade, 3.032 stana, 2.104 poslovna objekta, 1.223 salaša, 958 mlinova, 837 fabrika, 303 hotela, 107 štamparija, 88 bioskopa, 42 hidroelektrane, 12 vodenica i tri broda.

U Srbiji ne postiji volja da se donese zakon o restituciji, ocenili su stručnjaci koji je bave pitanjem povraćaja oduzete imovine.

Bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić i univerzitetski profesor Slobodan Marković izjavili su agenciji Beta da je naturalna restitucija jedini realan i moguć oblik restiticije i da bi državu to koštalo najviše tri milijarde evra.

Parivodić i Marković smatraju da će država u slučaju da prihvati rešenje da se imovina vraća kroz obveznice biti suočena sa tužbama građana pred Sudom za ljudska prava u Strazburu, da će je u tom slučaju mnogo više koštati denacionalizacija, a istovremeno će biti ugrožene evropske integracije.

Milan Parivodić, koji je dok je bio u vladi uradio Nacrt zakona o restituciji, kazao je agenciji Beta da ga uopšte nije iznenadio stav Evropskog parlamenta da je Srbija najgora u regiona po pitanju restitucije.

"EU o tome govori godinama, a dok sam bio u vladi premijer Vojislav Koštunica je iz Evropkog parlamenta dobio pismo preporuke da se usvoji Nacrt zakona koji sam uradio", kazao je Parivodić i dodao da je i tada vlada bila podeljena po pitanju volje da se taj zakon donese.

Parivodić nije mogao da kaže da li je razlog što se ne donosi zakon korupcija u vladi, jer za to nema dokaza, ali je naveo da nema racionalno objašnjenje zašto to nije urađeno i da vlada mora da ponudi odgovor na to pitanje.

On je kazao da naturalna restitucija podrazumeva "da se vrati imovina koja je ukradena", a ako to nije moguće da se vrati alternativna imovina. U slučaju da ništa od toga nije moguće onda je država dužna da isplati finansijska sredstva "koja nisu ponižavajuća".

"Naturalna restitucija je jedini realan i moguć oblik restiticije.
Sve ostalo nije restitucija, to je opet neka besplatna podela akcija od 300 evra ili neka akcija za sledeće izbore", kazao je Parivodić.

On je dodao da se u slučaju naturalne restitucije moraju poštovati stečena prava onih koji su u međuvremenu naknadno postali vlasnici na toj imovini, ali da je povraćaj moguće izvršiti iz državne imovine.

"Država ima ogromnu imovinu koju ne zna da koristi i koja samo pravi gubitke. Javna preduzeća, koja su po pravilu monopolisti, su u poslednjih godinu dana napravili dve milijarde evra dugova. Zato država treba da se ratosilja te imovine, da besplatno praktično reši pitanje restitucije, a imovina će kroz taj povraćaj izaći na tržište, što će joj povećati cenu", kazao je on.

I Slobodan Marković je rekao da se jasno vidi da će vlada pokušati da napravi zakon koji neće biti zakon o restituciju nego o "udeljivanje milostinje" kroz vraćanje imovine u obveznicama. Prema njegovim rečima, stanje po pitanju restitucije je "dramatično".

Marković je dodao da je EK još 2007. godine Srbiji jasno stavila do znanja da nema pravo da daje obveznice već da restitucija mora da bude naturalna.

"Ako se zna da je (Slobodan) Milošević izvršio deo restitucije poljoprivrednog zemljišta, onda izgleda da su demokratske vlasti u Srbiji ne samo najgore u Jugoističnoj Evropi već da su gore i od Miloševićevog režima", kazao je on.

Ocenjujući da je pitanje restitucije skandal koji će zaustaviti evropske integracije, Marković je kazao da se očekuje da Srbiju tuži 100.00 građana pred sudom u Strazburu, ako bude usvojeno rešenje da se restitucija obavi kroz obveznice.

On je dodao i da će proces restitucije, imajući u vidu iskustva zemalja u okruženju, trajati između 10 i 20 godina, što znači da država treba da godišnje plaća između 150 miliona i 300 miliona evra.

"Taj deo može da se nadomesti, jer će za nekoliko godina isteći obaveza vraćanja stare devizne štednje, tako da se isplata obaveza prema građanima može samo nastaviti", kazao je on.
Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU