BRAVAR, STRANI ŠPIJUN, MARŠAL: O Titu kruže brojne misterije - Ko je bio čovek koji je Staljinu rekao "istorijsko ne"

Doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito ličnost je za koju se vezuju brojne misterije, teorije zavere i vode polemike o njegovom životu. Život čovek, zbog čije smrti je plakala cela Jugoslavija, ostaće večna zagonetka. Nosio je titulu maršala, bio je komunista i borac protiv fašizma, kao i tvorac socijalističke Jugoslavije.

Bilo je raznih priča o Titovom poreklu. Neki su govorili da je Jevrej, neki da je Mađar, a bilo je i verzija u kojima je predstavljen kao Nemac. Zbog svog specifičnog načina govora sumnjalo se i da je bio Rus ili Poljak, a ovim tvrdnjama najviše je doprineo dokument američke Nacionalne agencije za sigurnost. Međutim, takav govor se zvanično pripisuje njegovom poreklu, jer mu je majka bila Slovenka, otac Hrvat, kao i mestu rođenja - Kumrovcu, u hrvatskom Zagorju, gde se govori kajkavskim narečjem.

Broz je sedmo dete od petnaestoro dece u porodici. Roditelji su mu bili Franjo i Marija Broz, a skoro čitavo detinjstvo je proveo sa dedom u Sloveniji. U zvaničnim dokumentima se navodi da je 1907. godine otišao u Sisak da izuči zanat, a potom 1910. godine prelazi u Zagreb. Još u Sisku se susreo sa nelegalno osnovanim sindikatima, koji su tek započinjali svoju borbu za radnička prava, koju je Tito kasnije u životu prihvatio i sproveo u delo. Posle dva meseca u Zagrebu preselio se u Ljubljanu, zatim u Trst, a potom se vratio u Zagreb, gde je učestvovao u šestonedeljnom štrajku i demonstracijama. Potom je Josip Broz otišao da radi u Češkoj, pa Nemačkoj, gde je usavršio jezike i naučio neke nove zanate.

Učestovao u dva Svetska rata

Josip Broz se 1913. pridružio vojsci i borio se na strani Austrougarske monarhije u Prvom svetskom ratu. Ubrzo je shvatio da rat nema nikakve veze sa njim, pa je pokušao da tu ideju prenese na svoje drugove. O učešću u Prvom svetskom ratu kažu da nije voleo da govori, a jedan od razloga je što je prve mesece rata proveo na frontu u Srbiji kao pripadnik 25. puka, takozvane 42. Vražje divizije. Dve godine kasnije, 1915, poslat je na front u Rusiji gde je ranjen, zbog čega u bolnici provodi godinu dana.

Posle povratka u novoformiranu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca 1920. godine priključuje se Komunističkoj partiji Jugoslavije (KPJ).

Maršal i bravar

Josip Broz Tito je počeo da radi kao dete, najpre u njivi kod strica, dok nije stekao zvanje bravara. Radio je u nekoliko radionica i fabrika širom Evrope. Nakon školovanja u zanatu, dva meseca je radio u bravarskoj radnji u Zagrebu, a zatim u kovačnici metala u Kamniku u Sloveniji. U Viner Nojštatu je radio u fabrici automobila Dajmler, do odlaska u inostranstvo, radeći u Češkoj i Nemačkoj. Posle služenja vojske u Prvom svetskom ratu, ostao je u Rusiji i tamo radio neko vreme kao mehaničar. Ali on se sve više bavio politikom i borbom za komunističke i partijske ideje. 

Širenje komunističkih ideja

U Zagrebu je Tito nastavio da propagira komunizam, zbog čega je više puta završavao u zatvoru. Godine 1928. uhapšen je i osuđen na pet godina zatvora. Pušten je tek 1934. godine, ali pod uslovom da ne sme da napusti rodni Kumrovec. Tito je promenio ime i preselio se u Samobor i nastavio sa partijskim poslovima.

Na radnim mestima je širio reč o komunizmu, a vremenom je energiju usmerio na politički rad, pa je 1937. godine postavljen za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPJ. Tokom tih godina on je često boravio u Moskvi, nakon čega su se pojavile teorije zavere po kojima je Tito tamo otet, a u Jugoslaviju je poznat ruski špiju. Na poziciji generalnog sekretara, tokom Drugog svetskog rata, Tito je formirao partizanski odred koji je odoleo fašističkim osvajanjima. Već tokom rata počeo je da se smatra velikim antifašističkim vođom, a posle rata priznatim državnikom. 

Odmah po formiranju Narodnooslobodilački i partizanskih odreda Jugoslavije (NOPOJ), 27. juna 1941. godine, Tito postaje njihov glavni komandant. Tokom rata je rukovodio akcijama partizana, sastajao se sa vođom četnika, Dražom Mihailovićem, u pokušaju da ujedine snage. Na drugom zasedanju AVNOJ-a u bosanskom gradu Jajcu 29. novembra 1943. godine postavljeni su temelji druge, socijalističke Jugoslavije, a Tito je proglašen za maršala, najviše vojno zvanje u jugoslovenskoj vojsci.

Špijun i strani plaćenik

U mnogim knjigama koje se bave mitovima o Titu, pripisuju mu se špijunske aktivnosti, posebno u međuratnom periodu. Navodi se da je bio nemački, britanski, pa čak i austrougarski obaveštajac, slično kao i sa nacionalnošću. Pored toga, Tita su i više puta sahranjivali. Prema nekim navodima, jednom tokom Prvog, pa onda i tokom Drugog svetkog rata.

Rekao istorijsko "ne"

Tito je 1948. godine rekao „istorijsko ne" Josifu Visarionoviču Staljinu, vođi Sovjetskog saveza i tako odbio da prizna vrhovni komunistički autoritet SSSR-a. Tako je stvorena neutralna Jugoslavije, koja je 1. septembra 1961. godine ozvaničena osnivanjem Pokreta nesvrstanih u Beogradu, međunarodne organizacije zemalja koje nisu želele da se opredele za neku od suprotstavljenih strana u Hladnom ratu.

Bilo je komunista koji su posle raskola Tito-Staljin i dalje bili na strani Sovjetskog saveza, a dobar deo je završio u zatvorskom logoru na Golom otoku u Hrvatskoj. Prema nekim podacima, do 1956. godine je na Golom otoku bilo zatvoreno između 17.000 i 32.000 ljudi, dok je oko 6.000 njih umrlo ili ubijeno.

"Umro je drug Tito"

Jedan od najtužnijih dan u celoj Jugoslaviji bio je dan Titove smrti, kada su plakali i stari i mladi. Broz je preminuo 4. maja 1980. godine u Ljubljani. Oni koji pamet ta vreme sigurno se sećaju čuvene rečenic koju je izgovorio spiker Radio-televizije Beograd: "Umro je drug Tito".

Njegovoj sahrani prisustvovalo je više od 200 delegacija iz celog sveta, predsednika, premijera, kraljeva i vladara i lidera stranaka iz 107 zemalja. Titov grob, Kuću cveća, koja je u sastavu Muzeja Jugoslavije na Dedinju, od sahrane do sada je posetilo preko 20 miliona ljudi.

BONUS VIDEO:

(Mondo)