DEO EVROPSKOG GRADA NOSI IME PO SRPSKOJ PRINCEZI! Sultani je cenili, pomagala hrišćanima, boravila na Svetoj Gori!

Mara Branković bila je ćerka despota Đurđa Brankovića i jedna od sedam znanih princeza koje su ušle u harem turskog sultana Murata II. Rođena je oko 1412. godine, mada se tačan datum njenog rođenja ne može sa sigurnošću utvrditi.

Venčanje je obavljeno u Jedrenu, uz veliko slavlje, prema muslimanskim običajima. Mara je bila druga i poslednja venčana žena sultana Murata II. Sultan je bio stariji od Mare 13 do 16 godina. Kada su se venčali on je imao 32, a Mara između 16 i 19 godina. Mara je ostala dosledna u svojoj hrišćanskoj veri i brinula je o drugim hrišćanima u okolini. Nije imala dece sa sultanom. Ipak, bila je brižna majčinska figura Muratovom nasledniku Mehmedu II Osvajaču. Pretpostavlja se da je učestvovala u njegovom odgajanju, vaspitanju i obrazovanju i da ga je naučila srpski jezik. Mara se, u Bursi, zbližila sa njegovom majkom, robinjom Humom Hatun, koju je sultan odbacio. Huma je bila srpskog ili jevrejskog porekla. 

Bliskost između Mare i sultana Mehmeda II Osvajača doći će naročito do izražaja od njenog povratka u Srbiju 1451, pa sve do njene smrti 1487. godine. Nakon Muratove smrti 1451, novi sultan Mehmed II je dozvolio Mari da se vrati u Srbiju, darujući je njenim mirazom, oblastima Toplice i Dubočice. Mara je u hriščanskom svetu bila poznata kao sultanija ili emerisa i bila je veoma cenjena. Ubrzo je dobila bračnu ponudu od vizantijskog cara Konstantina XI Paleologa, ali odbija ponudu uz obrazloženje da se zaklela da se više neće udavati. 

Nakon pet godina umire i njen otac Đurađ, a Mara je za kratko vreme postala centralna politička figura na Balkanu tog vremena. Međutim, s bratom despotom Lazarom imala je loš odnos jer je bio prougarski nastrojen, pa se vratila kod Mehmeda II i dobila imanje u nekadašnjem Ježevu u blizini Sera.

Odabrala je ovo mesto jer je u blizini Sveta gora, pa je mogla da ugosti pobožne hrišćanske putnike i pomogne im. Do kraja života pomagala je bratu Grguru, ujaku Tomi Kantakuzinu i desporici Jeleni, a ovo je sve samo deo priče o Mari Branković, za koju neki izvori navode da je čak imala presudnu ulogu pri odabiru carigradskog patrijarha.

Mara je postala veliki zaštitnik i ktitor crkve, naročito manastira Hilandara, Svetog Pavla i Vatopeda. Mara je boravila na Svetoj Gori i pored opštepriznate zabrane, o čemu svedoči kapela podignuta na mestu susreta Mare i monaha. Ta kapela, čiji freskopis je prikazivao sam susret, postojala je sve do početka 20. veka, kada ju je razorila bujica obližnjeg planinskog potoka. Svetogorci su podigli novu kapelu 1928. godine koja i danas postoji. Mara je 1459. kupila manastir Svete Sofije u Solunu, a po njoj je poneo ime jedan od delova ovog grada - Kalamarija. Imala je veliki uticaj, kako u crkvi, tako i u turskim krugovima, što se vidi iz toga da je njena želja bila presudna prilikom izbora nekolicine carigradskih patrijarha. Tako je tu funkciju zauzelo nekoliko Srba.

Srpska princeza i sultanija Mara Branković umrla je 14. septembra 1487. godine i sahranjena je u manastiru Bogorodice Ikoifinise u Kosinici.

BONUS VIDEO:

(MONDO/N.D.)