• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

"NASTAVNIK LIKOVNOG NEKAD POKRIVA HEMIJU I FIZIKU" Situacija u prosveti kritična - Šta nas očekuje u budućnosti?

Autor Aleksandra Virijević

Srednjoškolci gotovo da ne upisuju hemiju, fiziku i srpski jezik i književnost.

 U Srbiji gotovo da nema nastavnika koji predaju fiziku i hemiju Izvor: RINA.RS

Hemiju je 2015. godine upisalo 26 studenata, a 2023. samo samo tri. Fizika je pre devet godina imala 26 brucoša, a lane sedam, ilustrovao je strmoglavi pad zainteresovanosti za državne fakultete, posebno za nastavne smerove, dekan Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Goran Roglić na nedavno održanom Okruglom stolu mreže akademske solidarnosti i angažovanosti. On je dodao da se deficit oseti i među profesorima za druge predmete.

"Univerzitetski gradovi rešavaju problem tako što za matematiku i fiziku uzimaju studente treće i četvrte godine, ali šta se dešava ako odemo u Kikindu, Crnu Travu, Surdulicu, Leskovac? U tim gradovima nije retka situacija da nastavnik likovnog pokriva hemiju i fiziku sa obrazloženjem da je nekada bio dobar učenik. Kod kolege na Tehnološkom fakultetu došla je nemačka firma: otvorili su fabriku u Pančevu i tražili od njega 40 inženjera galvanizacije. On im je otvoreno rekao da godišnje školuje tri-četiri i da ne može u narednim godinama da im obezbedi ta radna mesta", rekao je Roglić.

Slabo interesovanje, ali i skromno znanje sa kojim dolaze srednjoškolci, što se najlakše oseti na prirodnim naukama, bio je povod da, pre nešto više od godinu dana, osam dekana Univerziteta u Beogradu formira platformu za spas obrazovanja, analizira sve elemente i dobije projekciju onoga što će se desiti za pet godina.

"Jedan od ozbiljnijih problema je to što nemamo ulazne podatke. Iz tog razloga naš prvi zahtev je bio da država uradi presek stanja i utvrdi koliko nastavnika u ovom momentu nedostaje u Srbiji po regionima, a koliko ih u narednih pet godina odlazi u penziju. U skladu s tim, naš predlog je bio da se ne ide na stipendije koje fakulteti dobijaju za nastavne smerove, kao dosad, jer nam je na hemiji preko 60 odsto studenata iz Beograda. Ako bi se davale stipendije na regionalnom nivou, sa obavezom studenta da se vrati i da određeno vreme radi u tom regionu, mnogo efikasnije bismo rešili problem u celoj Srbiji", istakao je dekan.

Kako kaže, državni fakulteti smerove kao što su fizika i hemija nose na svojim leđima, budući da su u obavezi da plate troškove akreditacije od 500.000 dinara, ali i da angažuju nastavnike za predmete pedagogija i psihologija, koji su po zakonu obavezni. Zbog toga smatra da bi država, ukoliko želi da nastave školovanje tih kadrova, morala da prepozna njihovu specifičnost. Po rečima dekanice Filološkog fakulteta UB Ive Draškić Vićanović, nastavnici, od kojih saznaje šta se svakodnevno dešava u učionici, sa zahvalnošću su dočekali plaformu, pomenuvši da po prvi put ovakva inicijativa dolazi sa univerziteta.

"Vrlo često se događa da neko, nezadovoljan ocenom, istrči i kaže ti 'da si umeo nešto bolje u životu, ne bi ovo radio za ovako male pare'. Drugo, što je možda još veći problem, jeste ugled nastavnika u društvu i zakonska regulativa koja od njega čini najmanje bitnog čoveka u čitavom procesu obrazovanja. Mnogo su bitniji roditelji dece, svi se pitaju, samo ne nastavnik, on je tu uvek optužen za sve što nije dobro. To je jedan potpuno pervertovan odnos u učionici. Imate pojedine nastavnike koji su nadareni, koji imaju posebnu snagu autoriteta, ali jedno ozbiljno društvo ne može da se osloni na takav potencijal i redak talenat pojedinaca", kazala je Vićanović.

Što se tiče Filološkog fakulteta u Beogradu, najveći pad beleži Odsek za srpski jezik i književnost, jer studenti vide da im je jedina opcija škola, kaže Vićanović.

"Od studenata koji su bili na zameni i držali časove redovno čujete rečenicu: 'sada znam šta u životu neću da radim'. Učenici se sve više nasilnički ponašaju, zbog čega i sredovečni profesori masovno daju otkaze ako nađu bilo šta drugo. Niko od anglista i germanista neće da bude u prosveti, što zbog plate i digniteta, što zbog strahovite opterećenosti administrativnim poslovima. To se sve da rešiti u vrlo kratkom roku, te je vrlo važno to dati na znanje", napominje dekanica.

BONUS VIDEO:

Pogledajte

01:49
"NASTAVNICI NEMAJU VREMENA DA RAZGOVARAJU SA UČENICIMA, GUBIMO VASPITNU FUNKCIJU!" Učitelj: Imaju mnogo manji manevarski prostor
Izvor: Kurir televizija
Izvor: Kurir televizija

(Dnevnik/Mondo/A.V.)

Možda će vas zanimati

Komentari 1

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poda

Neka ih uče tate i mame

special image