Srbija ima veliki značaj za stabilizaciju regionalnih energetskih prilika i zato vlada podržava razvoj naftne infrastrukture u regionu, izjavio je u ponedeljak vicepremijer Miroljub Labus.
Govoreći na otvaranju prvog energetskog samita "Balkanski naftovodi, kad i gde", koji se održava u Beogradu, Labus je rekao da Srbija nije više zemlja rizika, nego zemlja koja predstavlja deo problema u obezbedjivanju sigurnih puteva transporta nafte.
"Srbija je pokazala da želi saradnju sa susedima, a kao dokaz toga je i to što smo ušli u energetsku zajednicu zemalja jugoistočne Evrope", dodao je Labus.
On je naglasio da u Kaspijskom regionu postoje velike rezerve nafte, koje su čak i do 20 puta veće od trenutno procenjenih.
Prema njegovim rečima, trenutno su aktuelne tri trase za mogući transport Kaspijske nafte preko Crnog mora, kako bi se zaobišao uski Bosforski moreuz.
Te trase su, kako je dodao, Burgas-Aleksandopulos, druga trasa Burgas-Balonas, a treća Pan-evropski naftovod, koji obuhvata Konstancu-Pančevo-Omišaj-Trst.
Labus je rekao da ti naftovodi nisu medjusobno konkurentni, već se samo dopunjuju, naglasivši da korist od Pan-evropskog naftovoda neće imati samo balkanske zemlje nego i zemlje centralne Evrope.
Prema njegovim rečima, ovi projekti su veoma značajni za ekonomiju balkanskih zemalja i da od njihove realizacije zavise prespektive tih zemalja.
Medjunarodni energetski samit "Balkanski naftovodi, kada i gde", sa više od 150 učesnika iz Srbije i Crne Gore i inostranstva, održava se u beogradskom hotelu Interkontinental.
Na skupu učestvuju energetske kompanije iz regiona, Teksasa, Japana, Norveške, Engleske, Austrije, Italije, Nemačke i ruski gigatni Rosneft i Lukoil.
(Beta)
Govoreći na otvaranju prvog energetskog samita "Balkanski naftovodi, kad i gde", koji se održava u Beogradu, Labus je rekao da Srbija nije više zemlja rizika, nego zemlja koja predstavlja deo problema u obezbedjivanju sigurnih puteva transporta nafte.
"Srbija je pokazala da želi saradnju sa susedima, a kao dokaz toga je i to što smo ušli u energetsku zajednicu zemalja jugoistočne Evrope", dodao je Labus.
On je naglasio da u Kaspijskom regionu postoje velike rezerve nafte, koje su čak i do 20 puta veće od trenutno procenjenih.
Prema njegovim rečima, trenutno su aktuelne tri trase za mogući transport Kaspijske nafte preko Crnog mora, kako bi se zaobišao uski Bosforski moreuz.
Te trase su, kako je dodao, Burgas-Aleksandopulos, druga trasa Burgas-Balonas, a treća Pan-evropski naftovod, koji obuhvata Konstancu-Pančevo-Omišaj-Trst.
Labus je rekao da ti naftovodi nisu medjusobno konkurentni, već se samo dopunjuju, naglasivši da korist od Pan-evropskog naftovoda neće imati samo balkanske zemlje nego i zemlje centralne Evrope.
Prema njegovim rečima, ovi projekti su veoma značajni za ekonomiju balkanskih zemalja i da od njihove realizacije zavise prespektive tih zemalja.
Medjunarodni energetski samit "Balkanski naftovodi, kada i gde", sa više od 150 učesnika iz Srbije i Crne Gore i inostranstva, održava se u beogradskom hotelu Interkontinental.
Na skupu učestvuju energetske kompanije iz regiona, Teksasa, Japana, Norveške, Engleske, Austrije, Italije, Nemačke i ruski gigatni Rosneft i Lukoil.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
