Poslednjih nekoliko dana, brojni građani prijavljuju nadležnim službama sve češću pojava zmija u zgradama, dvorištima, kućama... Ovaj period godine je uobičajen za izlazak zmija, jer one postaju aktivnije s dolaskom toplijeg vremena. S obzirom na to da je susret sa ovim gmizavcima sve učestaliji, važno je da se građani upoznaju sa vrstama zmija otrovnica koje obitavaju na teritoriji Srbije.

Pored bezopasnih smukova, belouški i ribarica, prisutne su i tri otrovnice. To su: poskok, šarka i planinski šargan.

Poskok

Poskok je najpoznatija i najopasnija otrovnica u Srbiji. Ova zmija prepoznatljiva je po karakterističnom rogu na vrhu glave i može se pronaći u brdovitim i planinskim predelima, kao i u suvim i kamenitim staništima. Njegov otrov može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, pa čak i smrtonosne posledice ako se ne pruži pravovremena medicinska pomoć. Susreti sa poskokom najčešći su u južnim i istočnim delovima zemlje.

poskok
Erni/Shutterstock 

Šarka

Šarka je druga po redu najčešća zmija otrovnica u Srbiji. Ova vrsta preferira šumovita i planinska područja. Ova zmija ima trouglastu glavu i mali vrat koji je uži od tela, romboidne šare i mogu biti različitih boja. Iako njen otrov nije toliko snažan kao otrov poskoka, ujed šarke može biti veoma bolan i izazvati ozbijne zdravstvene probleme, posebno kod alergičnih osoba i dece.

Šarka.jpg
YouTube/screenshot/pikeman 

Planinski šargan

Planinski šargan je najmanja i najmanje opasna od tri zmije otrovnice u Srbiji. Njeno stanište se nalazi uglavnom u visokoplaninskim predelima. Prosečna veličina kreće se između 30 i 50 centimetara, dok najduža jedinka može da dostigne dužinu od svega 50 do 60 centimetara, pa zato spada u red najmanjih otrovnica u Evropi. Otrov planinskog šargana je slabiji i retko predstavlja ozbiljnu pretnju za ljudski život, ali ujed ipak zahteva medicinsku pažnju. Prepoznatljiv je po tome što ima cik-cak šare duž leđa, a osnovna obojenost je smeđa.

planinski šargan
taviphoto/Shutterstock 

Kako razlikovati otrovne od neotrovnih?

Dužina tela - Otrovne zmije imaju uglavnom kratko i zdepasto telo koje može biti dužine do 70 cm (u retkim slučajevima može biti i do 100 cm) , dok neotrovne zmije imaju telo dužine oko 2m.

Boja tela - Cik-cak šara je karakterična za otrovnice i svetlija boja tela, dok su neotrovne zmije u većini slučajeva jednobojne ili imaju neke sitne šare, uglavnom su sivkaste ili maslinasto-zelene boje.

Rep - Kod otrovnica kraj repa može biti drugačije boje ili ima zvečku, mada u Srbiji ni jedna otrovnica nema zvečku. Rep neotrovnih zmija se sužava pri kraju i nikad nema zvečku.

Oblik glave i zenica - Trouglasta glava, izražen vrat i jamice su karakteristike otrovnih zmija. Neotrovne zmije nemaju jamice, a glava je okrugla. Otrovnice imaju eliptične ili vertikalne zenice, dok netrovne imaju okrugle zenice.

Način ubijanja plena - Otrovne zmije svoj plen ubijaju otrovom, ujedu plen i ubrizgaju otrov zatim prate plen i čekaju da otrov deluje nakon čega ga pojedu. Neotrovne zmije imaju drugačiji metod ubijanja plena, a to je stiskanjem odnosno obavijaju svoje telo oko tela plena kako bi ga ugušili.

S obzirom na to da je sve učestalije pojavljivanje zmija, građanima se preporučuje da budu oprezni, naročito u prirodi, i da izbegavaju dodirivanje ili uznemiravanje zmija. U slučaju susreta sa zmijom, najbolje je pozvati stručnjake koji će bezbedno ukloniti životinju. Takođe, korisno je imati na umu da većina zmija nije otrovna i da igraju važnu ulogu u ekosistemu, kontrolišući populaciju glodara i insekata.

Dok je povećana aktivnost zmija prirodna pojava tokom toplijih meseci, sa aadekvatnim merama predostrožnosti i znanjem o vrstama koje naseljavaju Srbiju, moguće je smanjiti rizik od neželjenih susreta i eventualnog ujeda.

Pročitajte u izdvojenom tekstu na našem portalu šta uraditi ako vas ujede zmija.

BONUS VIDEO:

Instagram/moj_beo_grad_ Zmije u naselju u Beogradu

(MONDO/N.D.)