Nakon kišovitog i promenljivog vremena, Srbiju očekuje tropski talas sa temperaturama oko 35 stepeni. Ovako visoke temperature mogu da budu opasne ne samo po starije ljude i hronične bolesnike već i za sve ostale, pa stručnjaci sa razlogom apeluju na oprez.

Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), danas u Srbiji počinje niz od pet dana sa temperaturama preko 30 stepeni. U nedelju nas očekuje širom Srbije temperature od 34 do 35 stepeni.

"Prvi i osnovni savet i za zdrave i za već obolele osobe je da se, ukoliko je to moguće, fizički i mentalno poštede dodatnih napora, kao i da izbegavaju da budu napolju u najtoplijem delu dana, a to je od 11 do 16 časova. Šetnje ne treba nikako u potpunosti zapostaviti, ali ih treba praktikovati rano ujutru ili u predvečerje. Ishrana treba da bude lagana. Neki još uvek ne odustaju od roštilja i čvaraka, ali moraju da znaju da to povećava nivo kalorija u organizmu, te telo mora da upotrebi svu snagu da to svari. Povećava se temperatura organizma, a napolju već Afrika. Ishrana bi trebalo da bude bazirana na unosu lake hrane, voća i povrća. Najbolje u svežem obliku. Preporučljivo je zatamnjivanje prostorija, kao i povremeno pravljenje promaje. Klima je neophodna u savremeno doba, ali u sobi ne bi trebalo da bude više od šest do sedam stepeni razlike u odnosu na spoljašnju temperaturu", rekla je dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine.

Obavezan je unos tečnosti, posebno vode. Međutim, ne treba se nalivati, već se hidrirati pomalo, kontinuirano, dok oblačenje treba da bude primereno - lagani, lepršavi materijali, a ne sintetika i čvrste tkanine, pripijena i tesna odeća koja ne dozvoljava rashlađivanje tela i znojenje, čime se dodatno pregreva organizam. Rizične grupe su, kako se često navodi, oni koji boluju od hipertenzije, problema sa cirkulacijom, dijabetesa, cerebrovaskularne patologije, hroničnih bolesti pluća i slično, ali dr Šehić napominje da su u najvećem riziku oni koji se ne pridržavaju saveta.

"Visoke temperature utiču na pad krvnog pritiska, pa se može desiti da čak i mladi ljudi koji su duže vreme bili izloženi visokim temperaturama osete malaksalost, slabost, vrtoglavicu... Moguća je i sunčanica, a kao najozbiljnija komplikacija javlja se toplotni udar, koji predstavlja slom celog našeg centra za termoregulaciju", upozorava doktorka Šehić.

BONUS VIDEO:

Kurir televizija "VREME JOŠ NIJE UŠLO U SVOJU NAJOPASNIJU FAZU" Nada Macura savetuje: Ovako se zaštitite od NESTABILNIH temperatura i sunčanice

(Kurir/MONDO/A.B.)