Nakon bezmalo tri decenije prikupljanja najstrašnijih svedočenja i beleženja teških životnih priča, čovek pomisli da nijedna više ne može da ga uzdrma i iznenadi, sve dok se ne nađe pred svedočenjem Nevenke Dobrić.
Svaki detalj događaja 4. avgusta iz 1995. godine urezao se u njena sećanja kao najdublja, nezaceljiva rana. Pripoveda kao da se upravo pred njom odvija taj najgori dan u životu, onaj koji je iz korena promenio njenu i sudbinu njene porodice. Dobrići su do 4. avgusta živeli u selu Crkveni Bok u opštini Sisak. Bavili su se poljoprivredom na svom velikom imanju, gde su gajili stoku: 35 krava, junad, svinje...
"Živeli smo dobro i lepo, ali nas je rat uništio. Iz svog sela smo 4. avgusta krenuli u zbeg. Ujutro su granate padale, a kada se oko dvanaest sati naizgled sve primirilo, planirala sam da s mlađim sinom, dvanaestogodišnjim Sinišom, krenem traktorom u neizvesnost. Svekar i svekrva su hteli da ostanu na imanju, dok je stariji sin Saša, od nepunih osamnaest godina, bio s ocem Milom na straži, gde su s komšijama čuvali selo od upada hrvatske vojske", priseća se Nevenka.
Navodi da se dogovorila sa rodbinom i njenim roditeljima da ona i mlađi sin Siniša svi zajedno krenu.
"Dok smo se pakovali, jedan rođak nas je obavestio da nas predsednik Mesne zajednice ne pušta iz sela iz bezbednosnih razloga. Tada je svekar otišao da interveniše i po povratku saopštio da ćemo ipak krenuti, ali drugim putem, kroz šumu, dok je još mirno, da će nas on sprovesti na sigurno i vratiti se biciklom", objasnila je.
Bilo je skoro četiri sata popodne. Već tada je sudbina umešala svoje prste, kako je navela Nevenka. Siniša je hteo da se vozi sa njom pozadi u prikolici, ali je njen svekar Petar verovao da će biti sigurniji s njim u traktorskoj kabini.
"Krenuli smo. Prošli smo kroz selo bezbedno i ušli u šumu. Osetila sam olakšanje misleći da smo sigurniji jer više nismo bili na otvorenom. Pogledom sam ispratila poznanicu iz sela dok nas je kolima mimoilazila, kao danas da je gledam. Tog istog trenutka počinje rafalna pucnjava", seća se Nevenka.
Navela je da su meci prolazili oko nje i da je samo uspela da se sagne u pokušaju da se zaštiti. Kad je pucnjava prošla, podigla je glavu i videla jezivu scenu.
"Auto koji nas je trenutak ranije mimoišao, sada stoji sa strane, a žena koja je bila u njemu puzi po asfaltu, pri čemu ja još uvek ne znam da su moji sin Siniša i svekar Petar u kabini već mrtvi", kazala je Nevenka.
Tu se Nevenkino sećanje prekida jer se prikolica odmah zatim prevrnula teško je povredivši. Po svedočenju prisutnih, hrvatska vojska je odmah blokirala taj deo. Jedva su pustili Nevenkinog oca da priđe i pogleda da li mu je ćerka živa. Kada se uverio da daje znake života, u očajanju je pokušao sam da podigne prikolicu, ali nije uspeo. Tek tada se glavnokomandujući smilovao i naredio da se prikolica ipak podigne.
Nevenka je sve vreme bila u nesvesti. Događaji se dalje odvijaju sumanuto. Starim ženama koje je njen otac prevozio, a među kojima su bile Nevenkina majka i baba, vojnici su naredili da se kućama vrate same, a oca i onesvešćenu Nevenku hapse i
kroz šumu odovde put Siska. Majka nije htela da je ostavi te je krenula za njima.
Kada bi Nevenka povremeno došla do svesti, pitala bi za sina, ali je ostajala bez odgovora. Tek tada su vojnici, uvidevši u kakvom je stanju, naredili majci i njoj da se ipak vrate, a oca su sproveli u zatvor gde je proveo tri nedelje, dok nije došlo do mogućnosti za razmenu. Žene su se teškom mukom vratile do traktora smrti.
Kada je videla sinovljevo telo kako nepomično leži, glavom naslonjenom na lim, Nevenka je zajaukala: "Ne mogu ga ostaviti tako". Jedan meštanin ga je tada umotao u ćebe i spustio pored puta. Ni same ne znaju kako su nastavile dalje do prvih kuća. Nevenkina poznanica Nena sažalila na Nevenku razumevši njen očaj i strah da telo deteta ne sme ostaviti da prenoći u šumi gde bi životinje mogle da ga raskomadaju.
Zajedno s čovekom koji ga je spustio na tlo, Nena svojim kolima odvozi Sinišino beživotno telo u Bosansku Kostajnicu, u mrtvačnicu. Ujutro se Nevenka nalazi sa suprugom Milom i starijim sinom, kako bi već narednog dana sahranili Sinišu u usputnom i privremenom mestu.
Nevenka se sa starijim sinom i mužem nastanila u Sremskoj Kamenici, gde su godinu dana nakon tragičnog događaja premestili Sinišine posmrtne ostatke. Planiraju da tu u zajedničku grobnicu pokopaju i posmrtne ostatke Nevenkinog svekra Petra, koji je nastradao zajedno sa Sinišom, a koji se još uvek vodi kao nestalo lice.
* Delovi teksta preuzeti su od Udruženja porodica nestalih i poginulih lica "Suza".
BONUS VIDEO:
Kevin Panter srušio Partizan: Crno-beli se čudesno vratili, ali onda ih srušio bivši kapiten!
"Pogledajte dobro oči ovog čoveka, hoću da svi Rusi vide": Srna objavio potresnu fotografiju, ledi krv u žilama
"U seriji Sablja je izgovorena velika neistina": Vuk Drašković bez dlake na jeziku, pomenuo i pobunu Crvenih beretki
"Pomislio sam da su sve shvatili, a onda ne uradimo najlakšu stvar na svetu": Željko Obradović o Partizanovih 2-7
Željko Obradović o ključnom momentu poraza Partizana: "Moramo to da naučimo, nedopustivo je"