"Nasilnog đaka suspendujete, on napravi još gore": Da li su deci potrebne kazne ili razgovor sa pedagogom?

Početak školske godine u Srbiji donosi brojne novine, a novih 10 pravila za đake, o kojima smo već pisali, do sada su izazval najveću pažnju i podeljene reakcije javnosti. Od oštrijih kazni za vršnjačko i svaki drugi vid nasilja, društveno korisnog rada, zabrani korišćenja mobilnih telefona, dres kodu, pa do promena u kalendaru i trajanju školske godine, najavljeno je mnogo toga, a da li je potrebno i kakve će zapravo rezultate doneti, mišljenja su veoma podeljena.

Kazna suspenzije đaka, od 5 do 20 dana tokom kojih ne bi mogli da prisustvuju časovima u školi, a uporedo sa tim vodiće se i disciplinski postupak protiv učenika.

Međutim, da pojačane kazne nisu rešenje problema smatra Nikolina Milosavljević, diplomirani psiholog i psihoterapeut, koja je mišljenja da bi pažnja trebala da se usmeri na prevenciju i rad kroz razgovor sa decom.

"Da je kazna imala smisla, ona bi i delovalo do sada i uopšte mi kao društvo ne bismo imali problema sa održavanjem zdravog autoriteta. Mora se prihvatiti činjenica da današnja deca imaju drugačiji način funkcionisanja i drugačije vrednosti u odnosu na prethodne generacije. Kako bi se razvijo autoritet, potrebno je pričamo njihovim jezikom, tj. da ih pre svega dobro upoznamo, a onda iz te pozicije da postavljamo temelje zdravog autoriteta", rekla je ona za MONDO.

Govoreći o predstojećim promenama ministarka prosvete Slavia Đukić Dejavnović najavila je da će ova školska godina biti posvećena konkretnim pitanjima rešavanja bezbednosti zaposlenih, a sankcije će biti znatno strožije.

Međutim, daleko korisnije za decu bilo bi ulaganje vremena i novca u promenu vrednosti i kulture u prosveti, kao i u sektore podrške u okviru prosvete za učenite i za nastavnički kadar, smatraju psiholozi.

"Kažnjavanje ne uči decu da bolje reguliše svoje emocije, već ih uči da treba da izbegavaju kaznu po svaku cenu, tako što će se skrivati kada rade nešto dobro, ili će ući u inat, pa će njihovo ponašanje biti još gore. Najgore od svega ti učenici, umesto da se osećaju ohrabreno da promene svoje ponašanje, oni se osećaju manje vredno i imaju manjak samopouzdanja, što opet dovodi do više prestupnih radnji kod njih. Dakle, kažnjavanje može dovesti do dodatnog razvoja agresivnosti kod deteta2, rekla je za naš portal Nikolina.

Jačanje pedagoško – psihološke službe

Kada je reč o sektoru podrške, potrebno je jačati pedagoško – psihološke službe koji bi su učenicima i nastavnicima radili na osnaživanju, podršci i prevazilaženju emocionalnih problema.

"U psihologiji je odavno usvojeno da kada dete radi nešto što je loše (krši granice i disciplinu), to je znak njegovog unutrašnjeg haosa, tj. da je dete sa emocionalnim problemima. Tim učenicima treba prići strateški, kroz pedagoško – psihološki rad sa njima i pružanjem adekvatne podrške da prevaziđu emocionalne probleme, ali ne tako što ćemo ih kazniti", smatra psihoterapeut.

"Novine" u pravilima za neke škole zapravo nisu novost, jer se većina primenjivala godinama za nama, a to nam je potvrdio i direktor škole "Josif Pančić" iz Beograda. 

"Broj učenika u odeljenju je od 25 do 28 maksimalno, dok ostala pravila od prošlih godina važe i za ovu skolsku godinu", rekao je za MONDO direktor škole Milan Bajić.

Uniforme se vraćaju u školske klupe?

Jedna od poluga na putu ka "uspostavljanju autoriteta"  mogla bi biti i ponovno uvođenje školskih uniformi, a pitanje je aktuelizovano nakon što je rukovodstvo Trinaeste beogradske gimnazije prošle godine uvelo veoma strog pravilnik o oblačenju učenika.

Kako je tada navedeno, na časove ne mogu dolaziti u šortsevima ili bermudama, mini suknjama, helankama, trenerkama, kratkim majicama koje otkrivaju stomak.

"Učenici koji budu dolazili u školu nepristojno odeveni, biće najpre dva puta opomenuti, a zatim će im biti umanjena ocena iz vladanja", stajalo je u obaveštenju, a kako je objasnio direktor Bojan Vučković, povod je bio što su učenici dolazili kao da idu na utakmicu, trening ili u noćni klub.

Konačna odluka je za sada na samim školama, pa se ovo pravilo razlikuje od jedne do druge obrazovne ustanove, a podršku potpunoj i obaveznoj primeni dale su ministarke za za brigu o porodici i demografiju i prosvete. 

 Grb, himna, ali i uniforme - to su neke od stavki koje nedostaju školama u Srbiji kako bi povratile svoj ugled, ocenila je pre par meseci ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović, dok je Milica Đurđević Stamenkovski u jednom od svojih nastupa objasnila da bi uniforme relaksirale budžet roditelja, uz obrazloženje da bi mogle da budu u bojama srpske trobojke, kako bi se "vratilo poštovanje u osnovne škole".

Zabrana mobilnih telefona

Slično kao i kada je u pitanju oblačenje, poslednju reč o zabrani nošenja i upotrebe mobilnih telefona, koje koriste đaci, imaju same škole. Iz Ministarstva prosvete su ranije saopštili da je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja po pitanju nepropisne upotrebe mobilnih telefona jasan i da se “korišćenje mobilnih telefona smatra težom povredom za koju je zaprećen ukor direktora i ukor nastavničkog veća”.

Međutim, na školama je da odluče da li će ih potpuno zabraniti i na koji način. Kako nam je rečeno, u školi "Josif Pančić" tokom časa mobilni telefoni su zabranjeni i moraju biti isključeni. U suprotnom, nastavnici imaju prava da ga oduzmu, učenik dobija opomenu u dnevnike, a telefon nazad mogu dobiti tek roditelji, kada dođu u školu.

"Tokom odmora učenici mogu da koriste telefone, ali je strogo zabranjeno fotografisanje (sebe ili druge dece), kao i korišćenje školskih kompjutera za društvene mreže. Svako ovo kršenje pravila povlači pokretanje vaspitno-disciplinskog postupka", objasnili su.

Zabranu korišćenja mobilnih telefona u školama preporučio je čak i Unesko, a nezvanični podaci govore da je svaka šesta država zabranila pametne telefone u školama ili kroz zakone ili kroz pravilnike.

(Mondo.rs)