Srbin za Mondo o životu u ratnom Izraelu: Cene skaču, narod je na ulicama, hoćemo da znamo jedno (FOTO/VIDEO)

Prošlo je gotovo godinu dana, od kada je specijalno za Mondo portal iz Izraela, na predvorju rata, Goran Mekić (50) dao izjavu, koju su istog momenta preneli svi domaći, ali i regionalni mediji. Srbin iz Izraela, je tada pojasnio šta se dešava u toj zemlji, otkrivajući tako da taj napad nije uobičajen i da ima predznak mnogo većeg sukoba.  

U Pojasu Gaze je proglašena totalna katastrofa, a u Izraelu se svakodnevni život promenio.

Sada na pragu godišnjice, kada je 8. oktobra Izrael proglasio rat sa Hamasom, osvrt na život u toj zemlji izneo je Goran Mekić, sagovornik portala Mondo. On je svoju porodicu i temelje života u Izraelu oformio 1993. godine, kada se iz rodnog Beograda, nakon završenog vojnog roka u Srbiji, preselio u zemlju na čije državljanstvo je stekao pravo zahvaljujući majci, koja je bila Jevrejka, a čiji su članovi porodice stradali u raznim logorima tokom Drugog svetskog rata. Tamo je svoj život nastavio kao otac četvoro dece.

U ispovesti za Mondo, Mekić je do detalja opisao svakodnevnicu u zemlji, koju je zahvatio ratni vihor.

Koliko i na koji način se promenio svakodnevni način života ljudi u Izraelu nakon 7. oktobra?

"Život u Izraelu se drastično promenio za većinu stanovnika. Gotovo svaki građanin na neki način poznaje nekoga ko je ubijen, otet, ili mobilisan tokom ovog perioda. Više od 200.000 ljudi je evakuisano ili razmešteno zbog sukoba, a mnoge zajednice su uništene, bez mogućnosti povratka zbog spaljenih domova. Mnogi preduzetnici su bili primorani da zatvore svoje poslove ili su u bankrotu. Takođe, školska godina je neizvesna u mnogim delovima zemlje, što dodatno pogoršava situaciju. Pored toga prisutni su politički sukobi o budućim koracima države i društva, nakon najvećeg masakra nad jevrejskim narodom od Holokausta. Može se sa sigurnošću reći da je svakodnevni život ljudi potpuno promenjen", započinje Mekić.

⁠Da li sada obavljanje svakodnevnih stvari nosi veći rizik, nego što je to slučaj bio ranije?

"U Izraelu je to uvek manje-više bio rizik. Setite se samo terorističkih napada devedesetih godina prošlog veka - dizanja u vazduh restorana i autobusa, od strane militantnih Palestinaca... Zadnjih godina su bili učestali napadi terorista hladnim oružjem.
Iz tog razloga je i mnogo ljudi u Izraelu naoružano", kaže sagovornik i dodaje da je to svakodnevnica, na koju su Izraelci delimično naviknuti.

"Nakon 7. oktobra i krvavog masakra od strane terorista Hamasa i islamskog džihada, tenzija je svakako pojačana. Pogotovo se to oseća u pograničnim delovima na severu, na samoj granici sa Libanom gde Hezbolah, svakodnevno raketira granična naselja, kao i na jugu uz sam pojas koji se graniči sa Gazom i u Judeji i Samariji ili Zapadnoj obali kako je neki zovu. Ipak to ne znači da je život u Izraelu stao. Ljudi idu u prodavnice, rade i druže se. Međutim, veoma su obazrivi", pojašnjava Mekić.

Da li su međuljudski odnosi narušeni i kako se narod u Izraelu drži u ovim danima?

"Učestale su svakodnevne demonstracije, koje organizuju porodice otetih, a podržavaju ih ostali sugrađani. Mnogi od tih demonstranata optužuju Benjamina Netanjahua da ne preduzima dovoljno da se taoci oslobode. Zahtevaju od vlade da pristane na zahteve Hamasa i da se vojska povuče iz Gaze u zamenu za oslobađanje taoca (živih i mrtvih). Sa druge strane desna vlada na čelu sa Netanjahuom i njihovi birači smatraju da se time opet dovodi u pitanje bezbednost Izraela, jer smatraju da će se Hamas vrlo brzo rehabilitovati i naoružati, pa će samim tim uspesi, koje je izraelska vojska postigla na vojnom polju biti izbrisani povlačenjem", tvrdi Goran Mekić.

On pojašnjava da je trenutni "kamen spoticanja" ostao filadelfijski koridor, a koji je u stvari granica između Egipta i Gaze odakle su se, kako tvrdi, Hamas i islamski džihad tunelima godinama snabdevali oružjem.

"Mora se priznati da i među samim porodicama postoje razlike u mišljenjima i načinu kako doći do zajedničkog cilja. Ljudi se dele po tom pitanju i ne odstupaju od svojih stavova. Generalni utisak je da je izraelsko društvo podeljeno i da ne postoji jedinstvo, kao što je to bilo u prvim danima nakon 7. oktobra i šoka koji smo kao nacija tada doživeli. Najvažnije je da se vojnici drže kao jedan i da među njima nema podele iako sam siguran da situacija u društvu indirektno utiče i na njih", navodi sagovornik

⁠Kako ovaj period utiče na decu i mlade, da li je pojačan rad službi za psihološku podršku?

"Kod dece i starijih, koji su možda i najosetljivija karika u svakom društvu, postoje razlike. Neki teže podnose situaciju, dok ima i onih kojima sve ovo lakše pada. Kod drugih će se posledice pojaviti tek nakon nekog vremena. Sigurno je da smo kao nacija doživeli šok i da smo i dalje u stanju šoka. Deci je važno pravilno preneti i objasniti šta se zapravo desilo i šta se i dalje dešava. Mnogi od njihovih drugova više nisu među živima. Mnogi školski drugovi ili učitelji nisu započeli školsku godinu sa njima. Pojačan je rad socijalnih službi za psihološku podršku. Problem je sa kapacitetom ljudi, koji pružaju te usluge. Mnogo je onih, kojima je potreban neki vid psihološke podrške.Ne radi se tu samo o deci već i o starijim sugrađanima, vojnicima,roditeljima...".

Da li je atmosfera tenzije i straha ušla u sve pore društva?

"Tenzija postoji i ona se najviše ogleda u živoj političkoj borbi i tzv. nejedinstvu unutar Izraela, koje je kulminiralo do te tačke, da je naizgled postalo neizdrživo. Iako je delimično tako bilo i pre 7.oktobra. Opozicija traži formiranje specijalne komisije, koja bi utvrdila odgovornost svih za masakr 7 oktobra uključujući i politički i vojni kadar", kaže sagovornik osvrćući se na strepnju za život 101. zarobljenika od kojih najmlađi ima samo jednu godinu.

⁠Da li su cene u prodavnicama drastično promenjene, a otkazi postali učestali?

"Iako ne mogu sa sigurnošću reći da su cene drastično porasle, poskupljenja su vidljiva u gotovo svim segmentima života. Izrael je i pre rata bio jedna od najskupljih država za život, a sada se poskupljenja osećaju od osnovnih namirnica do kamata na kredite, usled inflacije. Ovo se dešava u trenutku kada mnogi ljudi gube poslove ili su poslati na neplaćeni odmor, dok se država suočava s deficitom, jer veliki deo budžeta odlazi na ratne troškove i zbrinjavanje evakuisanih. Očekuju se povećanje poreza i zamrzavanje plata u javnom sektoru, kao i smanjenje socijalnih davanja", otkriva Mekić

⁠Da li se mladi bune pozivima u vojsku, kao što je to slučaj sa ortodoksnim Jevrejima.

"Treba uzeti u obzir da je Izrael višeslojno društvo i da je od početka stvaranja države Izrael služenje vojske obaveza.Tako da se to ne dovodi u pitanje. Naprotiv, motivacija za uništenje Hamasa i oslobađanje taoca, nakon masakra je velika. Tako da mobilizacija u nekim jedinicama prelazi i 150% kapaciteta. Mnogo je dobrovoljaca, volontera, Izraelaca i Jevreja koji su se vratili iz inostranstva, kako bi se stavili u službu. Što se tiče ortodoksne populacije, tu je situacija kompleksna. Sa stvaranjem države Izrael, David Ben Gurion, prvi izraelski ministar vlade je odobrio delu ortodoksne populacije, koji uče Toru i svete knjige da nemaju obavezu obaveznog služenja vojske. To se odnosi i na arapsku i hrišćansku populaciju u Izraelu. Broj tih ortodoksnih Jevreja, koji izučavaju svete knjige se povećavao, proporcionalno njihovom demografskom rastu u Izraelu. Pored toga mnogi od njih su koristili to kao izgovor za nesluženje vojske nevezano za to da li proučavaju svete knjige ili ne. Većina sekularnih Jevreja i onih koji služe vojsku smatraju da teret i obaveze služenja vojske i duga prema otadžbini moraju ravnomerno da se raspodele. To uključuje i mobilizaciju ortodoksnog stanovništva. Smatra se da postoje mnogi radovi u vojsci, u kojima bi oni doprineli. Do nedavno su razgovori na tu temu i donošenje zakona u vezi toga bili tabu. Sa početkom rata se ta priča aktuelizovala".

Koliko je ljudi napustilo Izrael i otišlo u druge zemlje?

"Prema zvaničnim podacima oko 13.000 ljudi je napustilo Izrael od početka sukoba 7. oktobra, što je po statističkim podacima povećanje od 285% za razliku od oktobra 2022. godine. Oko 4.000 mladih Jevreja se uselio i nastanilo u Izraelu, u ovim teškim vremenima. Mnogi od njih su i mobilisani. Najviše podnetih zahteva da u Izrael sada dođu pristiže iz Francuske i Evrope".

Koja su očekivanja naroda i čemu se kao nacija nadate?

"Očekivanja naroda su pre svega da se što pre oslobode taoci. Jer kako vreme ističe ima sve manje nade za njih. A nakon toga i da se porazi Hamas i njihova ideologija koja je dovela do 7 oktobra i svega onog što se desilo nakon toga. Očekujemo i da svi odgovorni, bilo da se radi o političarima ili o vojnom kadru odgovaraju i da se konačno život vrati u normalu koliko god je to moguće", zaključuje Goran Mekić za Mondo.

BONUS VIDEO:Rat u Izraelu

.