Slušaj vest

Krstovdan je praznik koji dva puta godišnje obeležavaju pravoslavni vernici, prvi Krstovdan se obeležava 18. januara, a drugi, ovaj jesenji proslavlja se 27. septembra. Ovaj dan se obeležava u slavu časnog krsta, a jedan od najvažnijih običaja jeste ustanovljen post. Post se deli na dva dela i to na duhovni i telesni.

Duhovni post, koji je i značajniji od telesnog predstavlja uzdržanje od loših misli i dela, već vežbanje ljubavi, mira, sloge i strpljenja. Telesni post se odnosi na izbegavanje namirnica životinjskog porekla, kao i ulja, vernici uglavnom praktikuju post na vodi. U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da se na Krstovdan jedu grožđe i hleb. Period posta podrazumeva trud da se stekne unutrašnji mir, ali i čišćenje i tela i duše.

Krstovdan, Uzvišenje sv. Križa ili Vozdviženje (pozdizanje) časnog krsta je crkveni praznik kojim se proslavlja događaj kada je car Konstantin postavio krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem.

Rimski car Maksencije činio je mnoga zla narodu, goneći i mučeći hrišćane, te Rimljani poslaše pismo caru Konstantinu, da ih izbavi i spase od toga. Car Konstantin, poče prijateljski ubeđivati Maksencija da prestane sa zlodelima, ali on ne posluša, te Konstantin bi prinuđen da krene u pohod na Rim, i tu bi pobeđen Maksencije, silom i dejstvom Časnog Krst. Veliki car Konstantin, pobedonosno uđe u Rim, gde ga narod dočeka sa velikom radošću i počastima. A sam car uznosaše veliku blagodarnost Bogu, koji mu silom Časnog i Životvornog Krsta darova pobedu. U tu čast on postavi usred Rima na visokom stubu Krst i napisa na njemu: "Ovim spasonosnim znamenjem oslobođen je ovaj grad od nasilničkog jarma".

BONUS VIDEO:

 (Volim Zrenjanin/MONDO/J.D.)