Etnolog otkriva zašto se dani od Božića do Bogojavljenja nazivaju nekrštenim i šta simbolizuju.
Postoje brojni običaji koji se vezuju za zimski Krstovdan u narodu, ali u zapadnoj Srbiji su najpoznatiji pripremanje pihtija na ovaj praznik, koje se konzumiraju na Bogojavljanje, ali i važno mesto zauzimaju na slavskoj trpezi na Svetog Jovana.
Još jedan poznat običaj u ovom delu zemlje je i praćenje pravca vetra koji duva danas, pa se veruje, da će se taj pravac zadržati tokom skoro čitave godine. Ovo su praznici posvećeni Božiću, jer period od Božića do Bogojavljenja, to su takozvani nekršteni dani, tu je 12 dana, a svaki od tih dana simbolizuje jedan od meseci. Običaja je zaista mnogo, međutim, ovo je pomen na samo Hristovo krštenje, na sam krst i primanje hrišćanske vere, što je veoma važno, rekla je za RINU etnolog Snežana Ašanin.
Ona dodaje da imamo dva Krstovdana u godini u našem crkvenom kalendaru, jedan je jesenji, a drugi zimski. Mnogi običaji koji su bili karakteristični za Badnji dan mogu i da se ponove na Krstovdan. Vredno je pomena i to da je ovo prvi posni dan posle Božića. Sutra je Bogojavljenje, dan kada se Hristos javio, ovo je pomen na Isusa Hrista na našu pravoslavnu veru i na sva ta znanja koja se prenose s kolena na koleno”, rekla je Snežana Ašanin.
S tim u vezi u selu Bapsko Polje Milovan Kolović Gero pesmom i molitvom ovih dana ikonopiše i rezbari krst na drvetu masline koje je doneo sa Svete Gore. Ovaj čovek na taj način kroz hobi izražava svoj talenat.
Napravio sam grubo obrise krsta, taj krst oslikavam, koji ću nakon lakiranja i osveštavanja darivati nekom od manastira na Svetoj Gori. Tehnikom pirografije ovo radim, vrelom, odnosno usijanom žicom, a na dnu krsta stavio sam kamenčiće i pesak sa svete gore u rupu koju sam zatvorio”, pojašnjava Milovan Kolović iz Bapskog Polja.
BONUS VIDEO:
(RINA/MONDO/J.D.)
